“Водено острво” у Вишеграду биће најсавременији аква-парк у Европи. Најављује то нови менаџмент Андрићграда, са поруком да у овом граду у наредним годинама слиједе велике инвестиције.

О томе како ће изгледати аква-парк, шта је још потребно урадити како би Вишеград добио садржаје које заслужује и како олакшати долазак туриста из Србије, говорили су представник државног капитала у Андрићграду Недељко Елек, идејни творац Андрићграда Емир Кустурица, ресорни министар Денис Шулић и начелник Вишеграда Младен Ђуревић.

Како је појаснио представник државног капитала у Андрићграду Недељко Елек, аква-парк ће се градити на лијевој обали Рзава, гдје се тренутно налази градски стадион. Стадион ће бити измјештен на лијеву обалу Дрине, у круг некадашњег Терпентина.

Планирано је да изградња почне у октобру ове године и да траје 18 мјесеци.

“Већ сад можемо да се похвалимо да ће то бити најбољи аква парк у Европи. Покрећемо и хотел са пет звјездица у Андрићграду. Довешћемо топлу воду из Бање “Вилина влас” до “Воденог острва”, чиме ћемо добити термалну ривијеру коју нема нико у овом дијелу Европе у којем ће посао добити 200 људи“, рекао је Елек.

Поручио је да ће Андрићград остати оно што је и замисао његовог идејног творца Емира Кустурице, а то значи да ће остати центар окупљања слободоумних људи из цијелог свијета.

“Наставићемо да развијамо културу дијалога, филма, позоришта у овом граду и зато смо и инвестиције подијелили у више фаза“, нагласио је Елек.

У другој фази улагања у развој овог туристичког комплекса планирана изградња марине за бродове.

Елек је истакао да инвестиције не значе ништа ако нема ко да ради, те најавио да ће у Андрићграду бити отворен факултет за туризам у сарадњи са Универзитетом у Источном Сарајеву.

Он је навео да је у плану да се, у сарадњи са надлежним органима Србије и Републике Српске, добије и интегрисани гранични прелаз.

„Нико не жели сатима да чека на граници да би дошао од Мећавника до Андрићграда. Морамо подићи и свијест о екологији. Ружне слике плутајућег отпада у Дрини које гледамо не смију више да се понављају и на заштити природе ћемо заједно радити“, поручио је Елек.

Иако су улагања и сам посао огромни, Елек сматра да је пред њима лак посао.

„Имамо једну овакву монументалну грађевину као што је Андрићград и, баш због тога, желим да захвалим идејном творцу Емиру Кустурици на визији, енергији и храбрости“, нагласио је Елек.

Он је додао да је у данашње вријеме тешко објаснити да неко жели да нешто уради овако велико, а да га не интересује профит.

„Желим да нагласим да сва ова улагања неће промијенити суштину и душу Андрићграда“, поручио је Елек.

Све ове инвестиције у туризам и гасификацију цијеле регије која ће, према његовим ријечима, бити урађена, биће реализоване ради исправљања историјске неправде према овом крају који је запостављан деценијама.

Успјешно пословање и развој Андрићграда значајни су за развој туризма Републике Српске, нагласио је министар трговине и туризма Денос Шулић.

“Андрићград током године посјети више стотина хиљада људи али не остају више од једног послијеподнева. Циљ овог аква-парка, свих улагања, Владе Републике Српске и општине је да људи овде остају више дана”, навео је Шулић.

“Све ово су добри пројекти и вјерујем да ћемо у наредним годинама имати све нове садржаје и капацитете који ће да употпуне нашу туристичку понуду”, поручио је Младен Ђуревић начелник Вишеграда.

Идејни творац Андрићграда Емир Кустурица рекао је да је држава фактор који треба да одржи и очува идеју заједништва, а Андрићград је доказ да Република Српска може да удоми све врсте конфесија и етничких група.

Кустурица је рекао да је за идеју заједништва у Андрићграду заслужан предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Он је рекао да је данас, у 21. вијеку, немогуће избјећи знакове прошлости, али ни дигитализацију, али да је Андрићград споменик гдје припадници два етичка корпуса, Макарије и Мехмедпаша Соколовић, пружају руку један другом, те да то нема нигдје на териорији Федерације БиХ /ФБиХ/.

„Република Српска је овдје једна врста смјесе временске машине која је дошла у руке државе. Културолошки објекти и треба да буду у рукама државе која може да финансира“, рекао је Кустурица.

Овдје, навео је он, постоји узорак свих предмета који су пролазили кроз историју и из ФБиХ и из Републике Српске, а Андрићград је сада у рукама државе јер културолошки предмети не могу бити нигдје друго него у власништву државе.

Он је рекао да ће бити настављена идеја да Андрићград живи са музиком која није подложна пролазности.

„Има пуно људи који накриво ходају, а Андрићград усмјерава људе“, закључио је Кустурица.

The post У Српској ће се градити најсавременији аква-парк у Европи (ФОТО) appeared first on ФИЛТЕР.

Марка Радића, доскорашњег директора Туристичке организације Требиње и актуелног руководиоца сектора за промоцију туризма у ТО Републике Српске, затекли смо на одмору у свом граду. А како се наша досадашња сарадња везала за локални туризам, тако је и ова кафа у хладу једног од требињских кафића имала за главну тему управо туризам. Овај пут не само Требиња, него цијеле Српске.

Марко, на одмору си у Требињу. Kако користиш слободне дане и како си се снашао на новој позицији?

Још увијек се навикавам да ми Требиње буде станица само за кориштење годишњег одмора, али с обзиром да је ово је најљепши период године за провести дане овдје, и да знам шта ми прија, ових неколико дана ћу искористити на најбољи начин, те да проведем вријеме са породицом, пријатељима и драгим људима које немам често прилику срести у посљедње вријеме. Професионални пут ме одвео у Бањалуку, и наставио сам радити са истим жаром као што је био случај у Требињу, гдје добар дио енергије потрошите на дневне и седмичне активности и догађаје, док рад у републичкој организацији подразумијева и има за циљ промоцију и развој Републике Српске, те стварање бренда Републике Српске као туристичке дестинације у међународним оквирима.

Тај посао је захтјеван и одговоран, и биће потребан јединствен став свих институција у чијој је надлежности и одговорности туризам Републике Српске, много рада и улагања, превасходно у смислу законодавних, инфраструктурних и едукативних оквира.

Шта је у фокусу развијања туризма у Републици Српској и шта је оно што би издвојио као кључно у туристичкој понуди?

Донешена је стратегија развоја туризма Републике Српске са периодом трајања до 2027. године, у чијем фокусу је визија да је Република Српска најпожељнија туристичка дестинација Западног Балкана за активни одмор, аутентичне доживљаје и туризам заснован на одрживом развоју, која његујући мултикултуралност и гостољубивост промовише имиџ Републике Српске, ствара радна мјеста и привлачи инвестиције са акцентом на четири стартешка циља у развоју, а то су унапријеђен туристички производ, унапријеђен дестинацијски маркетинг, развијени квалитетни људски ресурси, те унапријеђено подстицајно окружење за развој туризма.

Kада је ријеч о туристичкој понуди Републике Српске, најпознатија дестинација јесте олимпијска љепотица Јахорина, која је једна од водећих зимских дестинација у Европи и водећи ски центар у југоисточној Европи са укупном дужином стаза од 47 километара.

Затим су ту дестинације попут Бањалуке која предњачи у манифестационом туризму, и која је ово љето центар региона када је број одлично организованих и посјећених манифестација у питању, затим Требиња које је бисер Републике Српске и гдје се на веома малом простору налази велики број објеката важних за очување културе и идентитета, а које је, такође, препознато као вински крај, уз много историјски важних богомоља, али и модерних садржаја попут Града сунца, те Вишеград на ријеци Дрини, који са Андрићградом представља културну нишу Републике Српске. Не треба заборавити ни микролокације које употпуњују туристичку понуду Републике Српске попут Етно села Kотроманићево, Станишића, Љубачких долина, околине Шипова итд. Бањска понуда, која је препозната и од домаћих, што се види кроз потрошњу ваучера, али и страних туриста, апсолутно заслужује велику пажњу.

Такође, Република Српска располаже са пет Паркова природе Уна, Цицељ у Чајничу, Орјен и Прача у Рогатици, те Тара, као и три Национална парка Kозара, Сутјеска и Дрина. Најпознатији и најстарији међу њима јесте НП Сутјеска. Ту се налази највећи планински врх Републике Српске – Маглић, затим први кањон по дубини у Европи – кањон ријеке Таре, те прашума Перућица, која је највећи очувани природни резерват у Европи. Kада су у питању строги резервати природе споменуо бих прашуму Јањ код Шипова и прашуму Лом код Петровца, па до садржаја на води гдје су у првом плану рафтинг центри на Тари и Врбасу, али и аутентична понуда попут вожње дајаком по Врбасу или баркама на Уни, Требишњици, Сави, Дрини…

Да ли су природни и културни ресурси наша највећа шанса за развој?

Због богатог културног и природног насљеђа Републике Српске, најважнији туристички производи се управо ослањају на културу и природу што могу бити и главни покретачи будућег развоја туризма на овом подручју.

Посебност у понуди представља културна баштина под заштитом Унеска као што су Стећци, мост у Вишеграду, те од нематеријалне баштине брање траве Иве на Озрену и змијањски вез.

Поред очувања и бриге о природи потребно је уложити веће напоре у квалитетно управљање и снажнију туристичку валоризацију културно- историјске и природне баштине како бисмо имали што јединственији доживљај и како бисмо осмислили што интересантнија искуства посјетиоцима.

Такође, да бисмо уопште имали прилику развијати те облике туризма, политике би морале бити посвећене одрживом кориштењу овог насљеђа. Туризам није одржив ако није базиран на очувању природног окружења и културе живљења локалног становништва. Одрживи приступ развоју туризма почиње стављањем на прво мјесто човјека, становника локалне заједнице. Најприје морамо упознати људе, њихове вјештине и могућност интеракције с посјетиоцима. Најуспјешнији је развој туризма у коме људи настављају живјети свој стил живота и спремно позивајући туристе да им се придруже. Циљ је да код туристе изазовете двије ствари, а то су доживљај и жеља. Доживљај и искуство које ће памтити и понијети са собом, и жеља да се томе врате.

Били сте директор Туристичке организације у Требињу нешто више од четири године. Kако у овоме моменту видите туризам у Требињу?

Требиње се лијепо развија и лијепо је видјети да сваке године има нешто ново што употпуњује досадашњу понуду. Требиње је град за све генерације, град са душом, у којем његови гостољубиви домаћини својим начином и прихватањем гостију чине да се они осјећају и живе као локалци, што је најјачи утисак који са собом могу понијети и памтити. Свакако да ће у наредном периоду требати још више радити на побољшању амбијента током боравка туриста у граду, а ту превасходно мислим на обезбјеђивање локације за паркинг за аутобусе, рјешавање проблема наплате самог паркинга, гдје би „канџе“ требало послати у прошлост, а обезбједити ситем картичног плаћања, више јавних тоалета, уређење обала Требишњице и тако даље. Што се тиче цијена у самом граду, о чему се увелико говори у посљедње вријеме, мишљења сам да Требиње не смије бити јефтина дестинација, али свакако да не смије бити ни прескупа. Цијене не би требале пратити дестинације које у љетњем приоду у својој понуди имају обале Јадранског мора, тако да је потребно наћи баланс, јер ће туриста којем је цијеновно идентично, бирајући између континенталне понуде и понуде која подразумијева љетовање на мору, већином изабрати другу опцију.

Kаквих су досадашњи резултати на нивоу Републике Српске?

Иза нас је обрађен шестомјесечни период, гдје смо се када су у питању регистрована ноћења приближили цифри од пола милиона ноћења, а с обзиром да смо у периоду године када је туристичка понуда најразноврснија, с правом очекујемо да ова година буде прва милионска када је број регистрованих ноћења у питању. То ће свакако утицати и на прилив од боравишне таксе, гдје према Закону Туристичкој организацији Републике Српске припада 20% од прилива од таксе локалних организација. Актуелна је и додјела туристичких ваучера коју спроводи Министарство трговне и туризма и ово је прилика да још једном позовем локалне туристичке организације да у дестинацијама широм Српске промовишу објекте из своје локалне заједнице гдје је могуће користити ваучере како би допринијели интересовању и повећању коришћења ваучера од стране домаћег становништва.

The post Марко Радић о развоју туризма у Српској appeared first on ФИЛТЕР.

Олимпијски центар Јахорина преузеће пословање над туристичким комплексом Андрићград у Вишеграду.

Овај посао договорен је на заједничком састанку одржаном крајем фебруара у Источном Сарајеву, а биће финализиран тако што ће Влада Републике Српске свој удио у Андрићграду, који заједно са општином Вишеград износи 78 одсто, преписати на ОЦ Јахорина.

Иначе, преосталих 22 одсто припада режисеру Емиру Kустурици који према сазнањима CAPITAL-а остаје у овом послу.

Ову информацију нам је потврдио и предсједник Надзорног одбора ОЦ Јахорина Недељко Елек, који је казао како већ постоје планови о инвестиције у Андрићград.

“Циљ нам је да направимо једну туристичку регију од Јахорине до Златибора, а да Андрићград и Мећавник буду везивни фактори. План је да људи који зимују седам дана на Златибору или Јахорини, два дана проведу у Андрићграду“, казао је Елек.

Kако каже да већина од 250.000 скијаша који годишње посјете Јахорину долази на седам дана, од којих пет скијају а преостала два углавном користе да посјете неке друге оближње дестинације. Преузимањем Андрићграда они би са Јахорине кроз добру понуду били усмјерени на Вишеград.

Подсјећамо, Влада Републике Српске је по сличном моделу средином прошле године Јахорини дала скијалиште Игришта у Власеници, у које је касније најављено вишемилионско улагање.

Иначе, када је ријеч о пројекту Андрићград у њега је до сада, према доступним информацијама, уложено 23,7 милиона марака, од чега је Влада Српске издвојила 15 милиона KМ, Kустурица пет, а остатак општина Вишеград.

The post ОЦ “Јахорина” преузима “Андрићград” appeared first on ФИЛТЕР.