Амбасадорка БиХ у Грчкој Милица Ристовић Крстић изјавила је да су у мандату министра иностраних послова у Савјету министара Бисере Турковић бесповратно нарушени односи међу народима у БиХ генерално, а посебно у Министарству иностраних послова.

“Својим инструкцијама које шаље дипломатско-конзуларној мрежи, а у вези са обиљежавањима датума који су важни само једном народу, Турковићева злоупотребљава свој положај, промовишући само пробошњачку политику, дајући себи за право да износи личне ставове као званичне ставове БиХ”, навела је Крстићева у интервјуу Срни.

Крстићева је истакла да је, осим тога, у небројено случајева Турковићева прекршила Устав и законе БиХ, узурпирајући надлежности Предсједништва БиХ, јединог органа који је према Уставу задужен за вођење спољне политике.

“Амбасадори из реда српског народа писали су једном приликом отворено писмо Турковићевој, указујући јој на то да нисмо и нећемо поштовати ове инструкције. Међутим, она своју праксу наставља”, рекла је Крстићева.

У ГРЧКОЈ ЖИВИ 10.000 СРБА

Крстићева је рекла да, према подацима са којима располаже, у Грчкој живи 10.000 Срба, који су највећим дијелом поријеклом из Србије, док је њих близу 800 поријеклом из БиХ.

Према њеним ријечима, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Србије организује Српску допунску школу у пет већих градова Грчке, гдје се уче језик, историја и култура српског народа.

Она наводи да школу похађа велики број дјеце српског поријекла из свих дијелова бивше Југославије, укључујући БиХ, узраста од шест до 16 година и њима се на овај начин пружа прилика да се повежу са матицом.

“Амбасада БиХ у Атини, нажалост, нема регистар својих држављана који живе на територији Грчке, јер им, између осталог, не издајемо документе, тако да имамо остварен контакт само са оним држављанима који су се обраћали Амбасади, а то је углавном због конзуларних услуга које им пружамо. Прије пандемије, Амбасада је окупљала наше држављане на традиционалном новогодишњем пријему. Међутим, претходне двије године то нисмо били у могућности, јер нису била дозвољена окупљања”, појаснила је Крстићева.

ВИСОК СТЕПЕН РАЗУМИЈЕВАЊА ИЗМЕЂУ БиХ И ГРЧКЕ

Према њеним ријечима, односи БиХ и Грчке су изузетно добри, са високим степеном разумијевања, а економска сарадња има велики потенцијал за унапређење.

Крстићева је рекла да већ дуже вријеме ради заједно са грчком државном агенцијом за промоцију страних инвестиција и привредним коморама у Грчкој на припреми посјете грчких инвеститора БиХ.

“Ова посјета одгађана је неколико пута због пандемије вируса корона, али се надам да ћемо је реализовати до краја године. Бенефити ове посјете биле би инвестиције у БиХ из Грчке и повећана робна размјена са Грчком, што нам је основни циљ”, поручила је Крстићева.

НИЗ ПОСЈЕТА ЗВАНИЧНИКА ГРЧКОЈ – ДОДИК, ЦВИЈАНОВИЋЕВА, ВИШКОВИЋ, ТЕГЕЛТИЈА

Крстићева напомиње да функцију амбасадора БиХ у Грчкој обавља од маја 2019. године, те сматра да је иза ње један динамичан мандат испуњен бројним посјетама и догађајима упркос појави пандемије вируса корона када су све дипломатске активности биле сведене на минимум.

Крстићева истиче да је евидентно да су контакти са политичким представницима Грчке интензивирани и да постоји изузетно висок ниво разумијевања између двије земље, те да је обављајући функцију амбасадора томе допринијела у великој мјери.

“Организовала сам посјету српског члана Предсједништва БиХ, тада предсједавајућег Предсједништва Милорада Додика Атини, гдје се састао са највишим државницима у земљи и учествовао на Делфи економском форуму, затим посјету предсједавајућег Савјета министара Зорана Тегелтије, предсједника Републике Српске Жељке Цвијановић, премијера Републике Српске Радована Вишковића и бројних других званичника”, истакла је Крстићева.

Према њеним ријечима, министар иностраних послова Грчке Никос Дендијас је два пута посјетио БиХ.

“Ове посјете доприносе томе да Грчка боље разумије свеукупне односе и политичке прилике у БиХ, што је за нас јако важно, јер се на тај начин наш глас чује у Европи и даље”, сматра Крстићева.

Она додаје да се, осим сарадње на политичком плану, трудила да унаприједи и економску, културну и научну сарадњу.

ИРБ ПРЕДСТАВИО ПОТЕНЦИЈАЛЕ СРПСКЕ

Крстићева је подсјетила да је на недавно одржаном 86. Међународном сајму у Солуну, највећем у региону, учествовала Инвестиционо развојна банка /ИРБ/ Републике Српске, представивши том приликом инвестиционе потенцијале Републике Српске.

“Издвајам овај догађај, јер је изузетно важно унаприједити економску сарадњу двије земље која је на незавидном нивоу. Туристичка организација Републике Српске учествовала је 2019. године на сајму туризма Филоксенија, гдје је представила туристичке потенцијале Српске, а у плану је њихово учешће и ове године”, навела је Крстићева.

Крстићева је додала да је у протеклом периоду радила и на повезивању локалних заједница, универзитета, јавних здравствених установа двије земље.

“Оно што је за мене посебно важно и за шта сам емотивно везана је обиљежавање важних датума за српски народ из Првог свјетског рата, а који су везани за простор Грчке у којима учествујемо заједно са Републиком Србијом”, истакла је Крстићева.

Многе од ових активности организоване су у сарадњи са Представништвом Републике Српске у Солуну, истакла је Крстићева и додала да са шефом Представништва Јованом Јовановић има успјешну сарадњу.

The post Ристовић Крстић: Током мандата Турковићеве нарушени односи у Министарству appeared first on ФИЛТЕР.

Амбасадор БиХ у Грчкој Милица Ристовић Крстић данас је на острву Видо, поводом обиљежавања годишњице повлачења српске војске преко Албаније, Битке на Кајмакчалану и пробоја Солунског фронта, у име српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, положила вијенце на централни саркофаг у Маузолеју, Морнаричком крсту и у “Плаву гробницу”.

Вијенце су положили и министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђорђевић, делегације Војске Србије, градоначелник Крфа Меропи Спиридула Идреу, као и чланови удружења потомака солунских бораца.

Крстићева је изјавила Срни да се данас на острву Видо обиљежава годишњица албанске голготе српске војске у Првом свјетском рату, присјећањем на високи борбени морал српске војске у биткама на Солунском фронту и несебичну помоћ, његу, бригу и саосјећање које је грчки народ пружио исцрпљеној српској војсци још 1915. године, да би им се придружили у борбама уласком Грчке у рат 1917. године.

Амбасадор БиХ у Грчкој је подсјетила да је током албанске голготе српског народа погинуло, заробљено, нестало или умрло од хладноће, глади и исцрпљености 243.877 војника.

“Та славна и страдална војска, чији су мртви сахрањивани у ‘Плавој гробници’ Јонског мора, а преживјели након Кајмакчалана ослобађали и јужнословенске просторе, била је већински сачињена од храбрих српских добровољаца”, истакла је Крстићева.

Пробој Солунског фронта био је одлучујући за слом централних сила у Првом свјетском рату и његово окончање. Представља најдуже припреману војну акцију у историји ратовања која је, бриљантно изведеним стратешким предвиђањима и операцијама, задивила цијели свијет, па и противнике.

На челу Прве и Друге српске армије налазио се начелник штаба Врховне команде Српске војске ђенерал Живојин Мишић, а заједно са савезничким армијама под командом Франша Депереа извели су историјски подвиг којим је окончан Први свјетски рат.

За 45 дана, колико је трајала акција, српска војска прешла је 600 километара и ослободила цијелу Краљевину Србију, да би у наредних мјесец дана ослободила БиХ, Хрватску и Словенију.

Из БиХ је у пробоју Солунског фронта учествовало 48.000 српских добровољаца.

На Солунски Фронт, чија је дужина била неколико стотина километара, српска војска је пребачена већ на прољеће 1916. године, послије опоравка на Крфу након албанске голготе.

Са једне стране фронта били су француски, британски и српски војници којима се касније прикључио и један број Грка и Италијана, руска бригада повучена послије Октобарске револуције, док су са друге линије, добро укопане у ровове, биле аустругарска, њемачка и бугарска дивизија.

За команданта Солунског фронта постављен је француски генерал Франш Депере, а у јуну 1918. године донесена је одлука да се коначно крене у пробој фронта.

Одлучено је да офанзива почне на сектору Добро поље – Ветерник – Козјак на којем се налазила српска војска коју је чинило укупно шест дивизија са 140.0000 војника.

Српска војска била је подијељена у двије армије – Прву којом је командовао Петар Бојовић и другу на чијем је челу био Степа Степановић, док је командант штаба био војвода Живојин Мишић.

Борбе су почеле 14. септембра 1918. године цјелодневном артиљеријском паљбом свих савезничких топова по бугарским, њемачким и аустроугарским положајима, да би у зору 15. септембра, послије снажне артиљеријске припреме, кренуле у напад дивизије првог ешалона Друге армије под командом војводе Степе Степановића на Фронту Сушица – Соко дугом 17 километара.

Француски маршал Франше Депере у извјештају француској Влади при пробоју Солунског фронта крајем септембра 1918. године саопштава да се “операције морају успоравати, јер нема комуникације ради дотурања хране француским трупама које напредују”, а да “само српским трупама нису потребне комуникације, они иду као олуја – напријед”.

Бугари су 29. септембра у Солуну потписали примирје којим је бугарска војска капитулирала, али су имали само један захтјев – да се српска војска не пушта у Бугарску, због страха од одмазде за злочине над српским становништвом.

Нијемци нису признали примирје и њихове трупе су се извукле из додира са Бугарима, а остаци њемачке војске гоњени српско-француским снагама одступали су на сјевер.

Поразом Бугарске, њемачко-аустроугарске снаге на Балкану нашле су се у тешком положају, а потом је услиједио слом империја.

Отоманска империја капитулирала је 30. октобра 1918. године, Аустроугарска је капитулирала 31. октобра, а Њемачка 11. децембра 1918. године.

Франше Депере је и касније о српским војницима написао: “То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима француске у побједоносну слободу њихове отаџбине”

The post Милица Ристовић Крстић положила вијенце на острву Видо у име српског члана Предсједништва appeared first on ФИЛТЕР.