Аутор: Раде Ликић Ноге су му биле од олова, мисли несређене и пуне заборава. Не сјећа се откуд у сувом...
Раде Ликић
Аутор: Раде Ликић Ја! И ти си чуо за то. Нема ко није. Данас мој синко то вама личи, да...
Аутор: Раде Ликић "Нисам упознао Ленса Шијана, али волио бих да јесам. Волио бих да сам имао само тренутак да...
Аутор: Раде Ликић Мостар је град добре пјесме. Често се тамо севдисало о узвраћеним и неузвраћеним љубавима. Познатог и силног...
Аутор: Раде Ликић Возим се према Бањој Луци. Сједим позади. Не могу се намјестити иако је аутомобил удобан, политичарски. У...
Аутор: Раде Ликић Јову Принципа политика није занимала. Држао је у руци оглас о конкурсу за пријем кадета у аустријску...
Аутор: Раде Ликић Силазим низ степенице журно. Увијек је тако. Задњих неколико степеница прескачем и треснем што јаче могу на...
Аутор: Раде Ликић Урезивао сам ножем своје име на дрвене зидове бараке неуспјешно опонашајући фонт Мирослављевог Јеванђеља. Онда изађох у...
