У времену смањене физичке активности, нарочито код млађих генерација, потребно је подићи свијест о важности одржавања менталног и физичког здравља. Први кораци су адекватне физичке вјежбе и увођење здравог режима исхране. 

Корисне савјете даје нам професионални фитнес тренер Стефан Стајић. Његово знање је обогаћено дугогодишњим искуством у раду са великим бројем клијената.

Стефан нам појашњава да су фитнес тренинзи увођење вјежби за комплетну композицију тијела уз подизање мишићне масе, а смањења масти у тијелу, као и побољшање постуре тијела. 

Кад је потребна помоћ фитнес тренера?

Фитнес тренер је потребан у случају када људи немају много информација о овој области и онима који желе да промијене своју конституцију и свакодневне навике, а самим тим и свој живот.

Који су ваши савјети и искуства за побољашње здравља у свијету смањене физичке активности? 

Моји савјети су врло једноставни. Редован тренинг, здрава, прописана исхрана, а што је најважније истрајност у свему томе. Наравно, савјет је да се ова врста дисциплине не схвата као компликованост која носи много одрицања од личних задовољстава, са чиме сам се сусретао кроз рад са људима. 

Мишљења сам да је наш највећи проблем исхрана. Здрава исхрана је оно што је потребно човјеку да се добро осјећа, а ми смо је ставили на мјесто које представља потешкоћу или “патњу”. Почетак је најтежи, нарочито у процесу великих промјена за организам. 

Клијенти пролазе и кроз психичке промјене, јер праве прекретницу, а не само физичке природе. Само дисциплином и упорношћу можемо доћи до жељених резултата без обзира на различитост клијената и проблем. Истрајност у ставу клијента да дође до позитивних промјена је најбитнија.

У друштву које је окренуто лошим навикама, конзумирању алкохола, опијата, избјегавања физичких активности савјет стручњака је веома потребан.

Како изгледају ваши тренинзи, на чему се најчешће ради? 

То искључиво зависи од тренутне форме клијента, запуштености у кондиционом смислу, док се код почетника ради на свему, од ситних детаља до постуре тијела.

Да ли сте напредовали у међувремену по питању технике и исхране, с обзиром на то да се дуго бавите овим послом? На који начин стичете додатна знања? 

Да, много сам напредовао. Као фитнес тренер треба напредовати свакодневно и унапређивати знање у овој области. Ако се то истински жели за то увијек постоји могућност. 

Додатна знања стичем и напредујем кроз менторисање и бројне курсеве, јер надградња у овом послу је кључна и увијек има мјеста за напредак. 

Стефану се можете обратити уколико желите почети са побољшањем своје кондиције кроз физичку активност и здравију исхрану. Контактирати га можете на инстаграму или мејлом на staja23.sa@gmail.com.

Ако имате проблем са вишком килограма и посљедицама нездраве исхране, препоручује се савјет стручњака из области нутриционизма или савјет фитнес тренера који ће вас усмјерити на пут здравих животних навика и побољшати квалитет живота.

The post Стефан Стајић, професионални фитнес тренер, о важности физичке активности и правилне исхране appeared first on ФИЛТЕР.

У свијету родитељства, постоји широк спектар ситуација у којима родитељи траже подршку и савјет како би осигурали најбољи могући развој своје дјеце. Једна од кључних  фигура у овом процесу може да буде  дефектолог, стручњак који се бави рехабилитацијом и хабилитацијом дјеце и одраслих с различитим тешкоћама на подручју когнитивног, моторичког и емоционалног развоја.

Разговарали смо са дефектологом Ањом Крстовић, како бисмо разумјели када је и зашто потребна интервенција овог стручњака у животу дјетета.

“Како да знамо да је дјетету потребан дефектолог?”, питамо Ању. Она објашњава: “Дефектолог је стручњак који посматра стање дјетета/одрасле особе проузроковано развојним сметњама и спроводи третман стимулишући развој у домену когниције, моторике, говора, емоција и социјализације. Дакле, први знаци кашњења у развоју, проблеми са фином моториком или учењем, могу бити знак да је дефектолог потребан.”

Када је ријеч о оптималном тренутку за укључивање дефектолога, Ања истиче: “Не постоји тачно одређен узраст дјетета који је дефинисан као ‘најбољи’ или ‘најпогоднији’ за тражење дефектолошке помоћи. Међутим, рана интервенција, односно интервенција у раној животној доби или одмах по успостављању дијагнозе, сматра се најпогоднијим тренутком.”

Како бисмо боље разумјели процес процјене и интервенције дефектолога, питамо Ању: “Шта је дефектолошка процјена и колико траје?”

Она одговора да је дефектолошка процјена сложен процес који траје од самог упознавања дефектолога и дјетета/одрасле особе, све до почетка третмана. Важно је стрпљење и стицање повјерења како би дефектолог могао препознати све потенцијале и ресурсе за даљњи рад, или пак почетак самог третмана.

У разговору са Крстовић, освијестили смо важност улоге дефектолога у подршци развоју дјеце с различитим потребама. Њихова стручност и преданост често су кључне у превладавању изазова с којима се родитељи сусрећу.

Но, осим формалних информација, важно је нагласити и емоционалну подршку коју дефектолози пружају родитељима. Они постају неизоставни дио породице са којом раде, разумијевајући  питања, страхове и надања која родитељи имају. Њихова подршка сеже далеко изван формалних третмана, чинећи их непроцјењивим савезницима у путовању развоја дјетета.

У свијету који се све више суочава с “екранизмом”, како га назива, улога дефектолога постаје још значајнија. Екранизам, као феномен прекомјерне употребе технологије, може негативно утицати на неурокогнитивни развој дјеце, изазивајући социјалне поремећаје и потешкоће у интеракцији с околином.

Стога, када примијетите знакове кашњења у развоју код свог дјетета или се суочавате с изазовима у одгоју, не устручавајте се потражити подршку дефектолога. Њихова стручност, преданост и подршка могу направити значајну разлику у животу вашег дјетета.

The post Када је и зашто потребан дефектолог дјетету: Разговор с Ањом Крстовић, дефектологом Едукативног центра Биг Бен appeared first on ФИЛТЕР.

”Виртуелни музеј сарајевског поља” је нови пројекат омладинског удружења ”Аксиом” из Источног Сарајева. Око идеје су се окупили јер су препознали потребу за етнографским музејом који би скупљао грађу и експонате са подручја Сарајевско-романијске регије. Иако је музеј још увијек смјештен у виртуелни свијет, надају се да ће се потреба за оваквим мјестом препознати и да би се, у неко догледно вријеме, музеј могао преселити из виртуелног у стварни свијет.

За себе кажу да су група аматера коју спаја љубав према фолклористици и етнографији. Удружење постоји од 2013. године и иза себе имају неколико значајних пројеката и двије издате књиге. Најновији пројекат виртуелног музеја је био повод да разговарамо са предсједником удружења, Гораном Ковачевићем.

ФИЛТЕР: Откуд идеја за формирање ”Виртуелног музеја сарајевског поља”?

Г.К: Идеја је настала из чињенице да на подручју сарајевско-романијске регије, немамо никакав музеј, тј. установу која би се бавила прикупљањем, чувањем и промоцијом етнолошке грађе овог простора, а која по нама представља значајан дио културног идентитета Срба у БиХ и свједочанство о нашим коријенима и поријеклу. Одлучили смо се на покретање фејсбук и инстаграм странице, јер је то тренутно једина могућа опција, која захтијева само наше вријеме и наше ресурсе. Циљ нам је да заинтересујемо и привучемо пажњу што већег броја људи, првенствено грађана Источног Сарајева, јер сматрамо да у нашем граду и на нашој регији, постоји потреба за таквим садржајем. Ми смо у пар наврата имали прилику разговарати са челним људима како из Града, тако и градских општина, те директно иницирати идеју о оснивању завичајног музеја. Ово је само још један начин да укажемо на постојање изузетно богатог садржаја, експоната, информација и докумената који стварају реалну потребу за музејском установом на подручју града Источно Сарајево, која би их баштинила и била, слободно могу да кажем, и од републичког значаја.

ФИЛТЕР: Да ли постоји нека нада да се из виртуелног музеј пребаци у стварни свијет?

Г.К.: Нада умире задња. Ми искрено вјерујемо да ће ова виртуелна прича бити препозната и да ће прерасти у стварни музеј. Морам рећи да ми, иначе, јако мало водимо рачуна о нашем културном наслијеђу и да ћемо вјероватно у скоријој будућности бити принуђени да дјецу из Источног Сарајева водимо у Сарајево, Бањалуку, Загреб и Београд, тј. у друге државе, да би они видјели како је некад нешто било, или изгледало код нас, што је апсолутно недопустиво.

Нажалост, имали смо и ту несрећну околност да је у протеклом рату неповратно уништено много тога, имања су разорена и спаљена, а људи су напустили своја вјековна огњишта – али, на сву срећу, још увијек има оних који су понешто успјели сачувати.

Ми желимо да на један другачији начин промовишемо наше културно и историјско наслијеђе, да заинтересујемо грађане за ову тематику. Желимо да их анимирамо да нам помогну у нашој намјери, тако што ће нам се јавити уколико имају народне ношње, старе предмете, докуменате, фотографије, које бисмо могли усликати, поставити на страницу. Радо бисмо нешто од тога примили на чување, или чак откупили, у нади да ће се једног дана та грађа изложити у стварном музеју и свједочити о континуитету нашег постојања на овом подручју. Знате, често се дешава да људи спале, или на други начин униште стару народну ношњу, покућство и сл. јер им то није више потребно, зато ми аплеујемо да уколико посједујете нешто јавите нам се, јер ми желимо то да отргнемо од заборава.

ФИЛТЕР: Када је пројекат виртуелног музеја покренут?

Г.К.: Пројекат је кренуо прије отрилике мјесец дана. За сад смо базирани на старе фотографије, покућство и народне ношње, зато што нам је то доступно. Трудимо се да сваки експонат кратко опишемо на један едукативан начин. Већина људи, посебно старијих, се сјећа тих предмета јер су их користили, али због млађих нараштаја трудимо се дати и опис, да би, када га виде, имали представу о чему се ради и за шта се то користило. Радимо на томе и надамо се да ћемо истрајати на неки начин. Интересантно је рећи да се скоро свакодневно јави неко од наших суграђана да похвали идеју, или да понуди неку врсту помоћи. Тако да се надамо да смо на добром путу и да ћемо наићи на разумијевање и подршку наших суграђана, иако смо на почетку и још увијек недовољно видљиви у маркетиншком смислу.

ФИЛТЕР: Какав је однос локалне заједнице према вашем удружењу и да ли ви имате свој фундус тј. етнолошку збирку предмета који би се нашли у стварном музеју?

Г.К: Омладинско удружење ”Аксиом” постоји од 2013. године и морам рећи да су тадашња два начелника, Предраг Ковач из Источне Илиџе и Љубиша Ћосић из Источног Новог Сарајева, финансијски подржали оснивање нашег удружења. Од 2013. године до данас, имали смо подршку локалних заједница кроз различите пројекте, у складу са њиховим могућностима. Тако да мислим да и у овом пројекту можемо наићи на разумијевање, с тим да ово сада сматрамо више градским питањем, јер то треба бити установа на нивоу града која ће имати едукативни и туристички карактер и бити на локацији која је привлачна.

Омладинско удружење Аксиом има солидну етнолошку збирку, која се не односи само на Сарајевско-романијску регију, него на скоро све крајеве БиХ у којима су Срби живјели, или живе и данас. Наша идеја је да ”Аксиом” своју збирку у коначници уступи граду Источно Сарајево, односно Завичајном музеју у Источном Сарајеву када дође до оснивања. Ми идемо ка томе, а да ли ће то неко препознати, то не знам. Само прикупљање експоната је мукотрпан и скуп посао, а још теже од тога је одржавање тих експоната. Нас неколицина који прикупљамо и тренутно чувамо ту грађу имамо проблем складиштења тих експоната, а с обзиром да се ради о старим предметимa које је већ начео зуб времена, то треба и одржавати на адекватан начин, а све то захтијева и новчана средства, вријеме, енергију па и стручно знање. Зато искрено вјерујемо да ће се увидјети јавни интерес и да ће прича око музеја кренути. Музеј је потребан прије свега нама, у едукативне сврхе. Ми, као сарајевски Срби, имамо своје културно и историјско наслијеђе, имамо доста тога чиме можемо да се похвалимо, имамо један континуитет на овим просторима. Ми иза себе имамо људе, дјела, достигнућа, историјске факте, много тога што говори о нашој богатој традицији и дјелима на овом простору, а ми то све посматрамо некако летаргично, занемарујемо. Умјесто што негодујемо и између себе расправљамо о новим тековинама које се задњих година постепено изграђују за подручје сарајевско-романијске регије, ми треба на то да одговоримо адекватно, да аргументовано и чињенично представимо ствари, дамо примјере, опипљиве доказе, које се тичу наше историје и поријекла. Сматрам да ми то можемо, само немамо установу која би се бавила тиме. Зато смо се ми одлучили да анимирамо људе и да прикупљамо грађу.

ФИЛТЕР: Велики дио те грађе се износи из Републике Српске и Босне и Херцеговине и то је годинама уназад велики проблем.

Г.К.: Да, то је посебан проблем на који ми тренутно не можемо утицати. То је нешто што треба рјешавати институционално, на нивоу Републике Српске и Босне и Херцеговине. Ми генерално имамо проблем шверца етнолошким и археолошким експонатима, који имају одређену умјетничку, културну и историјску вриједност. Људи обилазе терен, откупљују или добијају на поклон експонате који најчешће завршавају у приватним колекционарским збиркама изван наше земље. Уколико се на томе не буде системски радило, кроз пар година на нашем терену неће остати ништа што би било доказ једног културног идентитета и континутета. Опет понављам, у том случају, бићемо приморани да кроз пар година нашу дјецу водимо по другим државама и њиховим музејима да их упознајемо са нашом традицијом и културом.

ФИЛТЕР: Пошто ово радите годинама, да ли сте примјетили да постоје покушаји својатања наше културно историјске грађе и идентитета?

Г.К.: Да, како да не. И то уопште није ништа ново. Постоји читава група људи, који су „на задатку“, а њихов примарни задатак је да прикупе што више грађе и исту прикажу као своју, када дође у њихове руке. Тих примјера на терену имамо много. Мање-више ми се сви познајемо и сусрећемо се често. Дакле, то је нешто што се дешава, али тим прије ми треба да реагујемо, јер ако ми нашу етнолошку грађу нигдје не приказујемо, други могу да је представљају како желе. Од момента када ми почнемо да приказујемо и публикујемо, и када буде више мјеста на којима одређена грађа може да се види, да се упореди, да се о томе пишу стручни радови, тада ће се и присвајање наше етнолошке грађе смањити. До тада, ми не можемо утицати на то.

ФИЛТЕР: Каква је ваша сарадња са Музејом Републике Српске као кровном организацијом која се бави очувањем етнолошке грађе?

Г.К.: ”Аксиом”, али и ја лично имамо изузетну сарадњу са свим музејима у држави, па тако и са Музејом Републике Српске. Скоро сви музеји који данас постоје у Републици Српској потичу из претходних државних уређења, и то су музеји који су основани као регионални и баве искључиво својом регијом, као што су: Музеј Херцеговине, Музеј Семберије, Музеј Козаре и Музеј Босанске крајине, који је данас Музеј Републике Српске. Мада морам рећи, колико је мени познато, што се тиче изложених експоната у Музеју Републике Српске он је и даље остао у оквирима Босанске Крајине. У суштини само Сарајевско-романијска регија је та која нема свој музеј, а јако је значајна и заузима велику територију, од Трнова до Сокоца и од Сарајевског поља па до Какња – грубо речено. То је један огроман терен који није покривен и који је, на неки начин, изложен разним манипулацијама, јер ми немамо никога ко ће о томе бринути.

ФИЛТЕР: А каква је сарадња са Земаљским музејом у Сарајеву?

Г.К.: Ми имамо добру сарадњу са том инстистуцијом. У пројектима које смо до сада радили, међу којима је и један европски пројекат финансиран од фонда Креативна Европа и Европске комисије, они су били максимално отворени и изашли су нам у сусрет. Земаљски музеј је по мени најзначајнија музејска кућа у БиХ, која чува огромну количину грађе, али је нажалост суочена са многим проблемима. Ту има грађе из цијеле Босне и Херцеговине и њу је потребно сачувати без обзира на све.

ФИЛТЕР: Који су разлози због којих завичајни музеј сарајевских Срба још увијек није заживио?

Г.К.: Први проблем је простор и други проблем су финансије. Што се тиче експоната, ОУ ”Аксиом” има одређену количину истих коју бисмо уступили за почетну етнолошку поставку. У шали често кажемо да читав свијет има проблем са експонатима којих нема, а само ми имамо експонате које немамо гдје да представимо. Занимљиво је да доста наших експоната има и може да се види по разним свјетским музејима попут оних у Бечу, Будимпешти, Милану, Паризу, Лондону, Санкт Петерсбургу. Надати се да ће једног дана то бити могуће и код нас.

ФИЛТЕР: Да ли сте обраћали некоме за помоћ, пријаљивали на неке пројекте?

Г.К.: Што се тиче пројеката у области културе, ми то свакако радимо и већина наших пројеката је финансирана кроз различите грантове. Што се тога тиче, највећу подршку имамо од Министарства просвјете и културе Републике Српске, јер су они препознали наш рад. Значајно је поменути да је ”Аксиом” до сад објавио двије књиге и то: ”Фолклорно наслијеђе Срба из Брадине” и ”Живот и традицији Срба на Влашићу”, а у припреми је и трећа књига ”Народна ношња, игре и пјесме са Гласница” која треба да изађе до краја године. Ми генерално вршимо истраживања, публикујемо, организујемо изложбе и промовишемо народне ношње. Трудимо се да на различите начине промовишемо нашу културну баштину, само би то све било много лакше и ефектније када бисмо овдје, у свом мјесту, имали централно мјесто одакле би то све произилазило.

ФИЛТЕР: Рекли сте да имате релативно добар одзив, иако страница постоји тек неколико мјесеци. Да ли вам се људи јављају да вам уступе неке своје предмете?

Г.К.: Што се тиче виртуелног музеја, још увијек не, зато што већина људи који то имају су углавном старији људи који не владају модерним технологијама – али планирамо у неком наредном периоду, иновативним начинима допријети и до њих. Иначе до сада, нешто добијемо на поклон, нешто откупимо. Што се нас тиче, ми бисмо вољели све то откупити, али немамо средства, зато је битно да музеј неко подржи, јер ми тренутно откупљујемо само оне најинтересантније и најраритетније примјерке, колико смо у могућности.

ФИЛТЕР: Пошто се дуго бавите овим, реците нам каква нам је култура сјећања као народу?

Г.К.: Култура сјећања нам је изузетна, али је проблем што је углавном усмена. Недавно сам имао прилику да разговарам са бакама које имају по 80, 90 година, и које се одлично сјећају датума, догађаја, људи, па чак и поименице сваког учесника неког догађаја. То би било интересантно записати, али нажалост немогуће је да се сви ти људи обиђу и све то запише. Тако да ја, као члан групе који је највише на терену, записујем оно што је мени интересантно и што је мој фокус интересовања.

Код млађих људи интересовање нажалост не постоји, али ја их не кривим, јер они немају гдје да се едукују на ту тему и нема институција које би им то приближиле, нити постоји неки национални интерес о очувању своје традиције – као што је случај рецимо у Словенији, Македонији или Хрватској. То је још један од разлога због којих сматрам да је музеј изузетно битна установа, гдје се праве тематске изложбе, округли столови и слично, гдје се људи едукују и гдје се буде интересовања. Ми то, за сад, немамо, младе то генерално не интересује. Али, на крају крајева, није ни мене интересовало до прије пар година. Сада кад ме интересује, нема ко да ми каже, почев од неког мог породичног наслијеђа, па даље. Управо у том смислу, музеј би требао бити једна ризница гдје се чувају и предмети и одређена знања, документација и слично. Иако Република Српска постоји од ’90-тих година прошлог вијека, ми не смијемо заборавити да овдје имамо дуг континуитет, традицију, дјела и људе. Не смијемо то поништити и почети се понашати као да овдје живимо од ’90-тих, не смијемо запоставити оно што су наши преци градили вијековима уназад. Не требамо се тога одрећи, нити дозволити да то неко други преузме.

„Виртуелни музеј сарајевског поља” можете пронаћи на Фејсбуку и Инстаграму и подржати њихов рад.

The post ”Виртуелни музеј сарајевског поља”: Потреба да се заштити етнографски континуитет Срба appeared first on ФИЛТЕР.

Након што смо у Матичној библиотеци Источно Сарајево сазнали да постоји могућност рестаурације старих књига које се овдје налазе, занимало нас је да сазнамо нешто више о том процесу. Рестаурацију књига за библиотеку ради Анђела Аћимовић, једна од тридесетак рестауратора у цијелој држави.

Како сама наводи, интердисциплинарни студиј рестаурације и конзервације у Сарајеву, који је обухватао студирање на три факултета – Природноматематичком, Архитектонском и Академији умјетности.

Филтер: Ти си сада на мастер студијима. Која је област коју си изабрала за своје поље интересовања?

Анђела: Рестаурација обухвата више материјала, тако да сам на мастер студијама одабрала материјал којим се намјеравам бавити, односно рестаурирати. Имамо смјер рестаурације папира (картон, пергамент, свила), затим смјер за рестаурацију преносвих слика на штафелају и дрвету, смјер за рестаурацију скулптура и мозаика, као и смјер конзервације архелошког насљеђа и смјер конзервације текстила. Ја сам се прво била опредијелила за рестаруарцију штафелајне слике, јер сам била у посјети лабораторији за рестаурацију и конзервацију у Фиренци „Opificio delle Pietre Dure“ . Тамо сам била два пута по мјесец дана, похађала сам курсеве, те са њиховим студентима рестаурирала слике непознатих аутора из 16. или 17. вијека. Међутим, овдје смо имали проблем наставног кадра. Тако да сам одабрала папир. Јер, код нас је и тржиште више усмјерено на папир, него на сликарство. Такође, институције које су  задужене за то нису заинтересоване за прављење посебног простора за рестаурацију слика, за набављање материјала и хемикалија које су заиста прескупе. Такође, папиром је лакше баратати, односно он је мобилан, ако требам извршити анализу или рестаурацију књиге негдје друго, пуно ми је лакше изнијети књигу него слику.

Филтер: Има ли посла за рестауратора код нас?

Анђела: Завршила сам приправнички стаж у ”Националној и универзитетској библиотеци БиХ” у Сарајеву. Тренутно сам ту и запослена на уговор о дјелу, иако је и у тој, као и у многим другим установама које се баве културом, потреба за сталним кадром који ће се бавити рестаурацијом заиста велика, али као и обично, за то се средства не издвајају. Такође, радим и приватно, на примјер управо са Матичном библиотеком Источно Сарајево радим на неким пројектима рестаурације старих и ријетких књига.

Филтер: Опиши нам процес рестаурације једне књиге. Да ли је компликован и скуп?

Анђела: Прво треба направити разлику између конзервације и рестаурације. Конзервација је, као што јој и само име каже, очување, односно спрјечавање даљег пропадања, док рестаурацијом враћамо пријашњи изглед нечему што је изгубило своју цјеловитост. У процесу рестаурације прво и најбитније јесте документација, прије свега фотодокументација, па потом описи и историја тог документа. Након тога се раде хемијске анализе. Што се тиче конкретно папира, треба имати на уму да је он биоматеријал, он сам од себе пропада временом, чак и да се налази у савршеним условима и окружењу, он има свој животни вијек. Код папира се мјери Пх и киселост на почетку анализе и што је киселији папир, он брже пропада и то је јако битно неутралисати, бар на одређени временски период, да не би даље пропадао. Такође, под микорскопом се гледа и врста папира, те се тим анализама сужавају врсте хемикалија којима ће папир бити третиран током чишћења. Након анализе, ради се суво чишћење, да би се скинуле површинске нечистоће и  прашина. То се ради четкама, различитим врстама гумица, понекад и скалпелом, али је јако битно да се не продире превише у срж папира. Када постоје неке мрље и масноће на пипиру, потребно је приступити мокром чишћењу. Опет, прилоком анализе је потребно утврдити каква је врста туша, тинте, принта на папиру и да ли се разлијева под водом или под алкохолом, да ли је можда скроз фиксирано и слично. Чишћење се ради на вакуум столу који је рупасте површине који прави вакуум када се чисти. На примјер, када ставим на њега папир који је мокар, и чистим, третирам једну површину неком врстом хемикалија, тај сто усисава сву текућину и ја помоћу њега контролишем који дијелови папира добијају ту хемикалију. Све интервенције при рестаурацији треба свести на минимум, јер постоји јако велика вјероватноћа да ће се тај документ опет у будућности требати рестаурирати, и то је један од етичких принципа конзервације и рестаурације – минимална интервенција. Материјали за рестаурацију се стално мијењају, напредују, и увијек треба имати на уму и реверзибилност материјала, односно могућност поправке већ урађене рестаурације.

Филтер: Пошто Матична библиотека нема своју лабораторију за конзервацију и рестаурацију, можеш ли нам рећи шта се са књигом дешава кад је изнезеш из библиотеке, како изгледа процес?

Анђела: Књиге носим обично код себе кући гдје имам импровизовану лабораторију, која није опремљена за детаљне анализе, нажалост. Ипак, књиге у Матичној боблиотеци нису пуно старе, тако да је за ту врсту рестаурације сасвим довољно. Тако да поред фотодокументације, ту радим и анализу киселости папира, и обзиром да се ради о искључиво штампаним књигама, немам никакве бојазни да би их могла оштетити неким текућинама. Послије тога гледам стање хрбата. Ако је он рашивен или на било који начин оштећен, скидам корице и потом гледам стање хрбата на књизи, да ли је рашивен, да ли су све лаге унутра чврсте. Ако нису, рашивам у потпуности све и онда чистим, јер тек кад се књига скроз отвори и рашије, види се сва прљавштина која се ту накупила током година. Послије чишћења четкицама и гумицама, приступам рестаурацији папира. Обзиром да су у Матичној библиотеци углавном штампане књиге, то радим филмопластом. То је врста папира која с једне стране има љепило које се активира топлотом, ја га изрежем у облику дијела који недостаје, затим пређем рестаураторском пеглицом да би се љепило активирало и залијепило за папир. Оно што би било идеално за рестаурацију јесте да постоји нека копија књиге или неко касније издање, да би се могло утврдити који дио текста недостаје, али на жалост то често није случај, тако да те рестауриране дијелове оставим празне. Рестаурацијом је потребно направити цјеловитост листања и спријечити даље оштећење папира. Послије надограђивања папира, прелази се на ушивање. Обично ушивам свиленим концем који се провлачи кроз восак. Потом, правим нове корице, јер корица штити књигу и она мора бити чврста. Корицу правим на исти начин како је била направљена и претходна, и вратим оригиналну насловну страну на нову корицу.

Филтер: Најстарија књига са којом си се сусрела?

Анђела: Обзиром да сам тренутно у процесу израде мастер рада, изабрала сам ”Пољичку републику” и ти документи датирају од средине 16. вијека. Занимњиво је да је у јако добром стању, јер су се прије папири правили пуно квалитетније и чвршће, и у пуно горем стању су нека новија штампана дјела, управо због неквалитетног папира и материјала од којих су прављена.

Филтер: Неколико пута у току разговора си напоменула да овдје не постоје институције ни заинтересованост за очувањем културно-историјског насљеђа. Да ли то значи да ћеш, попут многих других, младих стручњака, у иностранству градити своју каријеру?

Анђела: Ја бих вољела остати. Овдје има заиста вриједних ствари које вриједи и чувати и рестаурирати, али нажалост нема слуха за тако нешто у одговорним институцијама. Морамо се борити, ми млади посебно, и то и намјеравам, јер је ово земља великог културно-историјског богатства и заиста би било штета да се остави да пропада.

The post Анђела Аћимовић: Нови живот старим књигама appeared first on ФИЛТЕР.

Милева Мировић Танић, мајка мрвице, али мајка лавица, која је из борбе своје дjевојчице изашла још снажнија, боља, и јача, за Филтер је причала о свом искуству пријевременог порода, борбама са којима се суочавала, као и страховима и несигурностима које су је пратиле кроз Мирјанину борбу.

Обзиром да се сваки десети пород деси пријевремено, те то више није “табу тема”, Милева настоји да шири свијест о томе, и прије свега буде подршка свим родитељима који се суочавају са пријевременим породом.

Њен рад кроз Удружење родитеља пријевремено рођене дjеце у Републици Српској “Мрвице” је познат и препознат, те удружење сваким даном све више расте.

Филтер: Како је дошло до пријевременог порођаја, да ли сте успјели утврдити разлоге који су довели до тога? Колико је Ваша беба била тешка на порођају?

Моја трудноћа је била уредна све до петог мjесеца када се појавио хематом на постељици. Задржана сам у болници где је праћено стање. Када су љекари видjели да се хематом повлачи, одлучили су да ме пусте кући, али на строго мировање. Мировање је трајало два мjесеца и након контроле код гинеколога установљено је да се хематом повукао. Како је докторица која ми је водила трудноћу отишла на годишњи одмор, супруг и ја смо одлучили да одемо на преглед у једну приватну клинику у Сарајеву, јер је она најавила изостанак од мjесец дана. Дана 12. фебруара, на ултразвучном прегледу је све било у реду. Међутим, ја сам и даље мировала „за сваки случај“. Тог уторка, 17.2.2015, у раним јутарњим сатима је дошло до пуцања водењака што ме је пробудило из сна. Супруг и ја смо спаковали неопходне ствари и кренули у болницу. Одмах су ме примили на одjељење гинекологије. Урађени су ми налази крви и ултразвучни преглед. Налази су показивали благу упалу, а ултразвук да вода отиче и да морам хитно бити транспортована на Универзитетско-клинички центар Републике Српске, на пријевремени пород. Докторица ме је упозорила да исходи могу бити разни и да будем спремна на све. Примила сам двије дозе дексаметазона за убрзани развој плућа плода. Санитетом сам превезена на УКЦ, примљена на одjељење патолошке трудноће. Поред дексаметазона, примала сам десет грама антибиотика дневно, токолизу 24 сата и инфузије. Беба је остала у стомаку још седам дана. Двадесетчетвртог фебруара, природним породом, у 13.27 часова се родила Мирјана са 1680 грама и 43 центиметра дужине. Апгар скор је био 9/10. За бебу рођену у 30. недељи то су биле одличне вијести. Знала сам да сам родила борца и да не смијем ниједног тренутка помислити да ћемо изгубити битку. Сада, шест година касније, са још једном трудноћом иза себе, не знам разлог пријевременог порода.

Филтер: Како је изгледала њена борба и колико је трајала? Шта је Вама било најтеже у тој ситуацији? С којим недоумицама и страховима сте се суочавали?

Мирјанина борба је кренула 24. фебруара када је смjештена на одjељење интензивне његе. Сво медицинско особље је било одушевљено њеном борбеношћу. Често је чупала сонду за храњење из носа и излазила из јајета које је намењено да је додатно грије. Једном сам је нашла са отвореним вратима инкубатора. Гурнула ногом и отворила. Морали су је додатно причвршивати пеленом, поготово када је примала терапију. Након 15 дана је пребачена на полуинтензивну његу. Пратећи њено опште стање, урађен јој је ултразвук CNS-a који је показао да Мрва има излив крви на мозак другог степена. До овог тренутка сам на издајање млијека и дружење с њом ишла пjевајући. Мислила сам да ће јој моја пjесма давати снагу да побиједи у свим биткама које су пред њом. Након ове вијести сам осjетила огроман страх. Питала сам се које су посљедице? Да ли ће их бити? Хоће ли се изборити с тим? Примила је своју прву трансфузију крви, након чега је изгледала свjеже и здраво. Једна од сестара са полуинтензивне неге, а након мог издајања млијека, ми је дала Мирјану на подој. Из понора, у ком сам се нашла, сам изронила са још више снаге и жеље за борбом. Ту, на том црном каучу, сам донијела одлуку да ћемо пjевати и причати приче о тати који нас чека код куће и да нећемо разишљати шта се може десити, него ћемо мислити о нашим заједничким тренуцима, о млијеку које је њој неопходно, а ја јој га могу дати само ако будем позитивно мислила и трудила се да издојим сваку кап. Дани су пролазили. Она је напредовала. Рефлекс сисања, који је по рођењу био неразвијен, је био све бољи и она је из дана у дан све боље јела. Бројали смо граме. Данас 20, сутра 30. Дан за даном. И тако, 20. марта 2015. године, Мирјана је  отпуштена кући са тежином од 1940 грама. Тај дан обиљежавамо као Отпуст дан и слави се као рођендан наше породице, јер смо коначно стале у загрљај једног поносног тате.

Доласком кући су се јавили неки нови страхови. Супруг и ја нисмо спавали. Посматрали смо да ли дише. Данима и ноћима. Упућени смо на разне прегледе код нефролога, неуропедијатра, офталмолога, педијатра неонатолога, физијатра… Имали смо контроле сваких седам до петнаест дана. Неке прегледе смо обављали у Сарајеву, неке у Бањалуци. Огромну захвалност дугујемо физијатру Јелени која је радила све потребне вежбе са Мрвом како би јој активирала мозак првенствено на урођене покрете, а затим и на моторичке. Једног јутра смо схватили да више нема контрола. Очи су развијене, мозак без излива и дијете без посљедица.

Филтер: Претпостављам да је било много нејасноћа… На какву сте подршку околине наишли? Стручног особља?

Поред тога што нисмо знали узрок пријевременог порода, јако мало људи је било у нашем окружењу са којима смо могли разговарати о томе. Имали смо срећу да упознамо породицу која има пријевремено рођеног дjечака Микаела и са њима смо дијелили све своје недоумице. На очне прегледе смо их водили заједно, па су једно вријеме доктори мислили да су Микаел и Мирјана близанци. Медицинско особље Дома здравља Источно Сарајево и болнице Касиндо (сада болнице Србија) су нам пружали сву подршку која нам је била потребна и колико су они били у могућности. Хвала Богу, све наше борбе су иза нас. Сада водимо неке туђе борбе, дижемо свијест о пријевременом рођењу. Не дозвољавамо да сви ови проблеми буду табу тема.

Филтер: Како данас изгледа живот Ваше бебе, сада већ велике дјевојчице?

Мирјана је петогодишња дjевојчица која иде у вртић у ком је прихваћена од самог почетка. Сви су знали да је она пријевремено рођена и учитељице се од првог дана труде да подигну свијест како родитељима тако и малишанима о пријевременом рођењу и посљедицама које оно, неријетко, са собом носи. Воли да плеше и пjева, црта и боји, а понајвише глуми у својим измаштаним представама.

Филтер: Шта сматрате највећим успјехом како ње, тако и себе?

Њен највећи успjех је побjеда за живот. А мој? Када је погледам и видим да је срећна. Супруг и ја се трудимо да поред свих обавеза, које данашњи начин живота носи, будемо посвећени породици. Трудимо се да дjеци усадимо праве вриједност и надамо се да ће бити добри људи.

Филтер: Имате двије кћеркице. Да ли је у другој трудноћи постојала бојазан за пријевремени пород? Како сте поднијели ту неизвјесност? Како су Вам изгледали труднички дани?

Моја друга трудноћа је била под великим надзором и од самог почетка је третирана као ризична. Нисам се плашила пријевременог порода, јер ми је то познато. Ако мора опет, борићу се. Тиме сам се водила. Једини страх који сам имала је био страх од мировања. Сви који ме познају знају да ја и када сjедим немам мира и то мировање би психолошки тешко утицало на мене. Срећом, добила сам терапију коју сам користила скоро све до порода, а мировала сам само последњи мjесец трудноће. Велику подршку током друге трудноће, поред моје породице, сам добијала од мојих колега из Средње школе „28. јуни“, мојих ђака, али и мојих пријатељица из Удружења родитеља пријевремено рођене дјеце „Мрвице“. Душана се родила седам дана пре термина, тешка 4050 грама и 55 центиметра дуга. Тако је Мрва за сестру добила Дива.

Банка хуманог млијека: И храна и лијек

Удружење родитеља пријевремено рођене дјеце “Мрвице” покренуло је важан пројекат – прву банку хуманог млијека у Републици Српској!

Зашто свако новорођенче треба хумано млијеко?

Мајчино млијеко је и храна и лијек. Посебно је важно за “мрвице”, најснажније хероје који су на овај свијет дошли прерано. Није их мало – у Републици Српској је сваки десети порођај пријевремени.
У минутама, сатима и данима у којима бију своју највећу битку, ону животну, млијеко им даје снагу коју ниједан лијек не може замијенити.

Шта када нема млијека?

Kада мајка из било ког разлога није у могућности да бебу нахрани својим млијеком, помоћ стиже од других дојиља. Банка хуманог млијека окупља их у заједничкој мисији – обезбиједити сваком новорођенчету најдрагоцијенију храну и лијек.

Свјетска здравствена организација и УНИЦЕФ су још прије 40 година препоручили да се бебама чија биолошка мајка није у могућности да им обезбиједи млијеко, даје млијеко друге дојиље. Најједноставнији начин функционисања овог круга који обезбјеђује храну је управо банка хуманог млијека.

Kако банка функционише?

Банка хуманог млијека промовише дојење и даривање млијека како би свака беба имала адекватну храну у првим сатима, данима и мјесецима живота.
Kроз банку би се прикупљало и тестирало млијеко које дојиље дарују, обезбјеђивало би се његово чување и дистрибуција до новорођенчета коме је потребно.

Мрвице у борби за храну

Данас се подразумијева да свака земља која има добро развијен здравствени систем, може имати и банку хуманог млијека. У Републици Српској су се стекли услови за њено формирање, поручују из Удружења родититеља пријевремено рођене дјеце “Мрвице”. Управо су они покренули, а предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић подржала акцију формирања банке у Српској.

Kако могу помоћи?

За банку хуманог млијека потребан је милион KМ. Помоћи може свако. Иако највећу улогу имају дојиље, без којих систем не би могао функционисати.

С обзиром на то да је формирања банке хуманог млијека у Републици Српској на почетку, сви можете имати важну улогу – потребан је милион KМ.
Најједноставнији начин на који можете дати свој допринос је да позовете број 1411. Позивом дарујете 1 KМ за рад банке хуманог млијека.

The post Милева Мировић Танић: Мој највећи успјех је што је она срећна дjевојчица appeared first on ФИЛТЕР.

Наш суграђанин, Ристо Бозало, студент треће године Машинског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, је прије извјесног времена покренуо свој YouTube канал. Kанал је едукативног карактера и посвећен је математици, а циљ му је да помогне колегама са Машинског и Електортехничког факултета.

Садржај је, такође, намјењен свим инжењерским и природно математичким смјеровима, а ускоро намјерава да покрене и садржај за основце и средњошколце.

У разговору за Филтер, Ристо каже да му машинство није превелика љубав и да га највише занимају природне науке, а када заврши машинство, намјерава да упише математику, физику или филозофију, јер то је највише у фокусу његових интересовања.

Откуд идеја да покренеш свој YouTube канал, шта те мотивисало на то?

Идеја да покренем свој YouTube канал је мало специфична. Kао што сам навео да је једна од мојих љубави Филозофија, од ње ћете и добити одговор. А тај одговор гласи “Memento mori”. То је латинска изрека која значи “Сјети се смрти”. Овај живот је пролазан и желим своје знање да подијелим бесплатно са другима, онолико колико знам.
Није ми битан материјални статус. “Још мало и заборавићеш на све. Још мало и све ће заборавити на тебе” (Марко Аурелије).

Kакве су реакције, како твоје околине тако и виртуелне заједнице? Kакав је одзив?

Kао у свему у животу, подршку ћете добити од старијих професора, студената, ученика који су довољно социјално освјешћени, да препознају нечији труд. Таквих особа је све мање, јер данас се на виртуелним заједницама промовишу медиокритети, полтрони… Ја ћу наставити да се трудим и да допрем до што више ових првих које сам навео. А за ове друге могу једино Богу да се помолим.

Знаш ли има ли код нас, или на нашем говорном подручју, неки сличан канал, са сличним садржајем?

Има доста канала на нашем говорном подручју који промовишу квалитетне едукативне садржаје. Али због YouTube алгоритма њихова видљивост је веома смањена, јер је мање особа којих наука занима и не желе да запрате те канале. Такође, овом приликом ћу се захвалити једном момку чији канал се зове “Adis A Nukic”. Тај момак је мени помогао да положим Математику 1 и Математику 2. Такође у својим видео клиповима увијек предлажем и остале едукативне материјале. Kако би моји пратиоци и њих запратили, јер имамо јако мало пратиоца, а то сам већ навео због чега.

Рекао си да желиш ускоро покренути и садржај за основце и средњошколце. Kако си то замислио, које области би покривао?

Покривао бих све области од петог до деветог разреда, што се тиче основне школе. А што се тиче средње школе, покрио бих сва четири разреда. Kада бих набрајао области било би их много, тако да ћете и сами видjети када за то дође вријеме.

Осим дијељења знања, да ли твој канал има још неки циљ?

Осим дијељења знања мој канал има за циљ да промијени свијест младима и да ми се прикључе. Да овај свијет постане макар мало боље мјесто за живот.

https://www.youtube.com/channel/UCznJtfMyTL6CtbkYXS9Y_zg

The post Ристо Бозало: Желим своје знање да подијелим са другима appeared first on ФИЛТЕР.

Наш суграђанин Мирослав Шарац тренутно је, са своје 22 године, најмлађи инструктор вожње у Републици Српској.

Љубав према вожњи и обучавању је, како каже Мирослав, стекао од свога оца Ивана који се тим послом успјешно бави дуги низ година.

ФИЛТЕР: Разумљива је твоја одлука чиме ћеш бавити у животу, али велики број твојих вршњака не види перспективу у овој земљи. Мислиш ли да можеш бити добар примјер да и овдје има простора за оне који хоће да раде?

-Од дјетињства сам имао прилику да присуствујем раду мога оца током обуке и већ тада се у мени развила љубав и жеља да се бавим овим послом. Нажалост, данас смо свједоци честог одлажења младих људи из наше државе. Стога сам одлучио да својим примјером покушам доказати да се овдје може успјети и колико, толико пристојно живјети и зарађивати.

ФИЛТЕР: Када си почео са радом и да ли је било тешко стећи повјерење клијената?

-Инструкторски испит положио сам у новембру 2019. године, а са радом сам кренуо већ наредног мјесеца исте године. Велика предност и вјетар у леђа ми је то што наша ауто-школа ”Центар за обуку возача” већ дуги низ година биљежи добре резултате и бере симпатије кандидата. Искрен да будем, тешко би било стећи повјерење клијената због мојих година, али уз помоћ и подршку мога оца ти проблеми су брзо превазиђени. Сада са задовољством могу рећи да имам стални прилив кандидата и велику заинтересованост потенцијалних кандидата. Наравно, потребно је издвојити много труда и стрпљења у овом послу, уз то двоје долазе и добри резултати. Задовољни кандидати који имају само ријечи хвале су за нас наш највећи маркетинг.

ФИЛТЕР: Колико школа има возила на располагању за обуку?

Наша ауто школа броји три возила као и три стално запослена инструктора. Имамо и модерно опремљену канцеларију за теоретску наставу. За циљ имам да у будућности проширим капацитете наше школе и наравно, да задржимо и оправдамо повјерење клијената. Морам напоменути да од самог почетка имам одличан однос са својим колегама и то ми је увелико помогло да стекнем самопоуздање и да се што више трудим.

Мирослав каже да му, бар до сада, није било напорно радити овај посао, јер ужива у сваком радном сату и свакодневно стиче нова и добра искуства.

–Волио бих да сви млади пронађу начин,снагу и вољу да остану овдје и успију живјети радећи оно што воле, и тако правити бољи и љепши амбијент и будућност за све нас– порука је најмлађег инструктора вожње у Републици Српској.

Сви заинтересовани кандидати могу се јавити на контакт телефоне ауто-школе:

Мирослав 065/481-967
Иван 065/524-805
Горан 065/669-919

The post Мирослав Шарац-најмлађи инструктор вожње у Републици Српској appeared first on ФИЛТЕР.

Видео: “Centar media“

„При доласку на мјесто директора Болнице „Србија“ један од циљева био ми је окупљање кадрова који су отишли из ових крајева и у другим срединама остварили успјешне каријере“.

Рекао је ово у интервјуу за ФИЛТЕР Небојша Шешлија директор ЈЗУ Болница „Србија“.

„Намјера ми је била да долазе у нашу установу и прижају услуге нашим становницима. Један од примјера је управо доктор Игор Шешлија. Он је изградио значајно име на Институту Бањица. Изразили смо спремност а он жељу да се у Болници „Србија“ пружи услуга дјечје ортопедије“, навео је Шешлија.

Велика пажња поклања се едукацији постојећег кадра. Изабрани су доказани стручњаци у својим областима који у болници врше прегледе и операције и уз које млади љекари уче.

„Имамо доктора Мира Стојановића који је на субспецијализацији из васкуларне хирургије и који ради са доктором Максићем који долази у нашу установу“, наводи Шешлија један од примјера.

Ненад Ждрале нови је торакални хирур и операције из ове области раде се поново након шест година паузе.

У посљедњих годину дана значајни резултати биљеже се на Општој хирургији. Заслуге иду домаћем кадру који предводи прим. др Милорад Шупић.

Болница „Србија“ на специјализацију шаље 12 младих љекара, док ће њих 5 ићи на субспецијализацију.

Више у видео прилогу.

The post Познати љекари и бројне специјализације у Болници “Србија” (ВИДЕО) appeared first on ФИЛТЕР.

Епидемиолошка ситуација на подручју општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа тренутно је стабилна, али нема мјеста опуштању, каже за “ФИЛТЕР” Данко Васиљевић, директор Дома здравља Источно Сарајево.

“Будући да је нови вирус КОВИД-19 присутан на нашим просторима, а међу становницима још увијек није развијен колективни имунитет, могућност трансмисије вируса са једне особе на другу и даље је присутна. Ипак, охрабрује чињеница да се на територији двије општине пацијенти позитивни на КОВИД-19 јављају спорадично, а код њихових контаката приликом тестирања није доказано присуство вируса”, каже Васиљевић.

То би, додаје, могло значити да је вируленција новог корона вируса у опадању, тако да би дисциплиновано провођење прописаних епидемиолошких мјера свело могућност ширења вируса на најмању могућу мјеру.

“Попуштањем ранијих ригорознијих мјера очекиван је одређен пораст заражених, али ми морамо свако понаособ учинити све што је у нашој могућности да не дође до масовнијег ширења заразе”.

Рад у вријеме ванредних околности

Устаљени рад у овој здравственој установи од појаве вируса у Републици Српској у марту, претрпио је велике промјене. Прилагођавање новим условима рада било је непоходно и радницима и пацијентима. На самом почетку специјалистичке службе су збрињавале само хитне случајеве, а Служба хитне медицинске помоћи радила је 24 сата и пружала помоћ свим становницима којима је то било потребно.

Служба породичне медицине радила је тако да су пацијенти са хроничним обољењима до своје редовне терапије долазили углавном контактом путем телефона. У посебним случајевима, уколико је породични љекар тако процијенио, пацијенти су на преглед долазили лично. Осим амбуланте у Војковићима која је радила само једну смјену, остале подручне амбуланте су привремено биле затворене.

“То је било неопходно због боље контроле епидемије,али и због прерасподјеле постојећег кадра”, појашњава директор Дома здравља у разговору за “ФИЛТЕР”.

Дом здравља Источно Сарајево је својим кадром и опремом обезбиједио функционисање карантина у мотелу “Топекс”, у којем је било смјештено 31 лице, углавном малољетници допутовали из Италије.

“Такође, пружали смо здравствени надзор и његу пацијентима позитивним на КОВИД-19 са блажом клиничком сликом који су били смјештени у изолаторијум у Студентском дому у бившој касарни “Славиша Вајнер-Чича”. Пружали смо подршку у виду транспорта и вршили здравствени надзор у карантину смјештеном у фискултурној сали у Kасиндолу, који је био намијењен лицима која су прешла границу БиХ”, каже Васиљевић.

Говорећи о осталим активностима у процесу организације рада у отежаним околностима, Васиљевић подсјећа да је у Дому здравља оформљенна амбуланта за пацијенте са симптомима акутне респираторне инфекције. Управо кроз ту амбуланту су прошли скоро сви пацијенти код којих је доказано присуство новог корона вируса.

“Свим пацијентима код којих је постојала сумња на инфекцију новим корона вирусом рађени су лабораторисјки налази и Ртг снимак плућа, као и тестирање на КОВИД-19. Већ на самом почетку,у нашем Дому здравља оспособили смо кадар и обезбиједили простор и опрему за узимање брисева. Уз све то,од стране радника Хигијенско-епидемиолошке службе вршен је здравствени надзор над више од 1.000 људи који су били у кућној изолацији, као и стална дезинфекција простора и возила”, присјећа се Васиљевић.

Kако су мјере попуштале, тако су и у Дому здравља прилагођавали рад са пацијентима. Тренутно специјалистичке службе раде са 75 % капацитета.

“И поред оваквог, потпуно другачијег начина функционисања, мислим да се није десило да неком пацијенту “закасни” неопходна помоћ. До сада, ни један радник Дома здравља није био инфициран новим корона вирусом. Овом приликом желим да одам признање свим запосленим радницима Дома здравља Источно Сарајево на до свему до сада урађеном у току епидемије”

Савјети

Директор Дома здравља суграђанима савјетује да се и даље придржавају мјера заштите, да редовно перу руке, одржавају хигијену дисајних путева, одржавају физичку дистанцу колико је то могуће, те да носе заштитне маске тамо гдје је то неопходно.

“Ношење маски је посебно важно уколико се појаве симптоми као што су повишена температура, бол у грлу, кашаљ, отежано дисање, пролив, губитак чула мириса и укуса.”

У случају појаве неког од наведених симптома, потребно је да се одмах јавите у хигијенско-епидемиолошки службу на број 057/230-456 у периоду од 7 до 15 часова или на број 057/340-782 од 00 до 24.

“Такође, наше суграђане молим за стрпљење. Након попуштања мјера велике су гужве у амбулантама породичне медицине. Свјесни смо да, поред објективних потешкоћа изазваних епидемијом, и ми запослени носимо дио одговорности за то. Могу да обећам да ћу заједно са својим сарадницима покушати да такве проблеме сведем на најмању могућу мјеру”, каже Васиљевић.

The post Васиљевић о корона вирусу: Одговорност је на сваком појединцу appeared first on ФИЛТЕР.

Ријеч породица улази у масовну употребу тек у модерном добу, што показује модерност самог појма и појаве. Породица се замишља као „посљедње уточиште“ од суровог друштва и као „мирна лука“ у коју долази појединац послије отуђеног рада. Многи антрополози породицу сматрају као неку врсту неорганског тијела људске суштине. Једна од њих је и Маргарет Мид, чије се тврдње односе на то да је породица колијевка друштва!

Претходни редови, представљају увертиру разговора који смо имали са проф. др Бисерком Кошарац. Рођена је 1976. године у Крагујевцу. Студије социологије завршила је Филозофском факултету у Нишу. Од 2001. ради на Филозофском факултету у Палама, на Катедри за социологију  гдје је стекла магистериј и докторат социолошких наука. Предаје Социологију породице на Студијском програму за социологију. Објавила је више радова у стручној и научној периодици.

О, породичним односима у периоду Ковида-19, узроцима и посљедицама нефункционалних породица као једним од актуелних питања и проблема друштва.

“Породица, односно њена структура, форма, породичне улоге и породични односи се мењају пре свега под утицајем друштвених процеса дугог трајања чије је деловање често невидљиво и тешко се открива, јер они делују изван свакодневне друштвене и породичне рутине. Бурни, интензивни и драматични друштвени догађаји изазивају друштвену нестабилност, последично нестабилност и породице, али корениту трансформацију производе друштвени процеси дугог трајања. Наиме, оно што подразумевамо под модерном, нуклеарном породицом производ је вековних друштвених промена: од XVI па све до почетка XX. То је период настанка модерног, капиталистичког друштва. Породица у XXI веку са карактеристикама као што су: пад универзалности брака, повећан број развода, низак фертилитет, појава нових алтернативних форми брачног и породичног живота, јесте производ промена које су савремено друштво захватиле од 60-тих година XX века. Према томе, ненадани и бурни догађаји у друштвеном окружењу као што су догађаји изазвани пандемијом вируса корона породицу су ставили пред одређене изазове, односнозахтевају прилагођавање неких аспеката породичног живота новонасталој ситуацији. То нужно не значи, да ће доћи до одређених трајних последица по породичне односе. Наиме, у таквим стресним ситуацијама породице да би задржале своју функционалност развијају одређене стратегије, мање или више успешне” истакла је Кошарчева.

“Те стратегије зависе од ресурса којима породица располаже: економских и ресурса унутрашње кохезије и способности да се породица одупре деловању стресног фактора, односно у овом случају последицама пандемије. Даље, стратегије зависе и од вредносног система породице, односно значења који породица придаје стресној ситуацији.”

“Када је породица функционална и са добрим породичним односима она је у стању да формира стратегије одупирања стресној ситуацији. Функционалне породице се од нефункционалних не разликују по одсутности конфликта, неслагања између чланова, већ по томе да су у стању да развију стратегије за успешно решавање свих, условно речено проблематичних ситуација” тврди проф. др Бисерка Кошарац.

“Другим речима, добри породични односи су добри и у периоду епидемије и након ње. Породице код којих је и пре епидемије био присутан неки облик дисфункционалности и нарушених породичних односа су свакако под ризиком да се у овој ситуацији додатно такво породично стање погорша.”

“Приликом разматрања утицаја последица епидемије на породице, треба нагласити да ће економски фактори бити изузетно значајни имајући у виду да први, незванични подаци говоре о паду прихода што најпре погађа породице које су или биле сиромашне пре епидемије или су се налазиле у групи која је под ризиком од сиромаштва” закључује Кошарчева.

Завршићемо са цитатом познатог француског социолога Фредерика ле Плеја:

Друштво се не састоји од појединца већ од породица!

The post Друштво се не састоји од појединаца већ од породица appeared first on ФИЛТЕР.