Карневалска поворка кренула је у подне и трајала је до касно у ноћ док свих стотину група нису показали своје раскошне костиме уз плес и звуке најразличитијих жанрова.

Разноликост маски и костима и  ове године није недостајало. Било је ту ванземаљаца, викинга, димњачара, диносауруса.. Ове године у поворци је било чак шездесетак алегоријских кола која су украшена различитим мотивима гд‌је су машта и креативност у правом смислу ријечи дошли до изражаја.

Међу њима је био и новинарски возић под дирегентском палицом Владимира Јурића који је и ове године на карневалу окупио колеге новинаре из бивше државе. Како и сами кажу најважније је дружење, добра атмосфера а на ријечком карневалу једноставно не може да вам не буде добро. Сви заједно обучени у кухарске одоре, кухали су рижото са морским плодовима о чијем изврсном укусу су најбоље свједочили грађани који су га пробали. 

У оквиру другог новинарског машкара фестивала новинари су учествовали у више хуманитарнаих акција на којима су између осталог прикупљена и средства за азил за псе. Бити дио карневалске поворке је свакако посебно искуство које не треба пропустити. Зато следећи пут када се ужелите добре забаве, игре и музике правац ријечки карневал. Понесте добро расположење и обавезно и неку маску.  

The post На карневалу у Ријеци 11 хиљада машкара appeared first on ФИЛТЕР.

Црна Гора је близу одлуке о увођењу седмочасовног радног времена, саопштио је данас предсједник владе Милојко Спајић.

– Након опсежних разматрања како да пронађемо модел којим би били задовољни и синдикати и послодавци, можемо констатовати да смо близу рјешења у вези увођења седмочасовног радног времена – навео је Спајић.

Црногорски премијер је рекао да ће  почетком наредне седмице министарка  рада и социјалног старања Наида Нишић руководити разговорима у оквиру социјалног дијалога са представницима синдиката и послодаваца, где ће се, како је истакао, искристалисати финална верзија ове реформе, саопштено је из његовог кабинета.

Како је саопштено, намјера је, да се кроз широке консултације спроведе једна од највећих реформи у области рада која за циљ има “унапређење квалитета живота  грађана и више времена за породице, али и ефикаснији и продуктивнији рад”.

Влада Црне Горе раније је најавила да у складу са предизборним обећањима планира да уведе седмочасовно радно вријеме у приватном и јавном сектору.

The post Ова сусједна држава увeшће седмочасовно радно вријеме appeared first on ФИЛТЕР.

Тринаестогодишњи К. К. је на данашњи дан прије двије године у ОШ “Владислав Рибникар” у Београду убио десет особа – деветоро дјеце и чувара школе. Рањено је неколико ученика и наставница историје.

У Београду комеморативни програм поводом друге годишњице. Трећи и четрти мај обиљежавају се као Дани сјећања на жртве масовних убистава.

У масовном убиству које је тринаестогодишњак починио 3. маја 2023. године у 8.41 убијени су: Мара Анђелковић, Бојана Асовић, Ангелина Аћимовић, Ана Божовић, Адриана Дукић, Ема Кобиљски, Катарина Мартиновић, Софија Негић, Андрија Чикић и Драган Влаховић.

Ученик седмог разреда Основне школе “Владислав Рибникар” у Београду К. К. пуцао је из пиштоља на обезбјеђење школе, наставницу и ученике. На лицу мјеста убијено је осам ученика и радник обезбјеђења, док је тешко рањена дјевојчица Ангелина Аћимовић касније подлегла повредама. Малољетник је сам позвао полицију и предао се. Приведени су његови родитељи.

Вијест о пуцњави на Врачару, у школи у центру Београда проширила се брзо и узнемирила све грађане Србије.

Родитељи, пријатељи дјеце која иди у ову школу почели су да се окупљају испред улаза не би ли сазнали нешто о својој дјеци. Нажалост, неки од родитеља примили су тог 3. маја трагичну вијест да им је дијете убијено.

Улаз школе у наредним данима постао је мјесто окупљања гдје су грађани одавали пошту страдалима, палили свијеће, доносили цвијеће, играчке и остављали поруке за убијене.

Медији у региону и свијету прекидали су програме и извјештавали о овом догађају.

Друштво је било у стању шока, а онда се наредне ноћи, између 4. и 5. маја, догодило ново масовно убиство у Дубони и Малом Орашју, гдје су такође изгубљени млади животи.

Школска година раније је завршена, а почетак нове био је у знаку сјећања на убијену децу.

Комеморативни програм у Београду

Друга годишњица масовног убиства обиљежава се данас комеморативним програмом.

Грађани од 08.40 до 20.00 могу да полажу цвијеће и пале свеће испред мјеста злочина у Улици краља Милутина, као и да се упишу у књигу сјећања у оквиру просторно-ликовне инсталације О.ПОМЕН.

Од 11.00 до 17.00 на Малом Ташмајдану на програму је просторно-звучна инсталација и партиципативна радионица “Врло јато у Врту врлина”.

Од 13.00 до 19.30 на Великом Ташмајдану, у кругу око споменика Десанки Максимовић, биће одржан форум “О прећуткивању” и трибина “Отварање црне кутије 3. маја”.

Регулаторно тијело за електронске медије (РЕМ) позвало је телевизије и радио станице у Србији да 3. и 4. маја прекину програм на један минут, у вријеме када су се злочини догодили.

Пресуда родитељима дјечака

У Вишем суду у Београду, крајем децембра прошле године изречена је првостепена пресуда.

Владимир Кецмановић, отац дјечака К. К., осуђен је на 14,5 година затвора, док је мајка Миљана Кецмановић осуђена на три године затвора.

Инструктор из стрељане је осуђен на 15 мјесеци затвора због лажног свједочења.

Поред кривичног, закључена су и два парнична поступка против Кецмановића – по тужби 27 чланова породица убијених и по тужби рањене наставнице историје.

Малољетни К. К. је кривично неодговоран, јер у тренутку масакра није навршио 14 година.

The post Двије године од масакра у “Рибникару”: Дан када је регион занијемио appeared first on ФИЛТЕР.

Мала Бојана Тошовић, из Мердара, ове године би напунила 26 година. Али, тек што је проходала и почела да изговара прве ријечи, са оцем Божином, на данашњи дан, 10. априла 1999. године, настрадала је од НАТО бомби. Тада једанаестомјесечна беба погинула је у очевом наручју када су ракете, које су засуле малено село на административној линији куршумлијске и подујевске општине, пале на њихову кућу.

У овом нападу једина је преживјела дјевојчицина мајка Марија и сама тешко рањена у седмом мјесецу трудноће.

Подсјећамо на њену изјаву од прије 10 година.

– Иако је сутрадан био Васкрс, чини ми се да му се те године нисмо радовали као раније – прича Марија и додаје:

– А и како смо могли да се осећамо када су наше Мердаре бомбе засипале свакодневно. Ипак, нико није размишљао о томе да напушта дом, па смо тако и ми остали у својој кући. И те ноћи су, мало пре поноћи, прве бомбе пале недалеко од наше куће. Тада смо супруг и ја са девојчицом отишли у подрум, али се он вратио у кућу по Бојанину флашицу за воду. Вративши се, узео је девојчицу у наручје и сећам се да је тада једна бомба ударила у нашу кућу.

Иако јој тешко пада подсјећање на тренутке у којима је изгубила најмилије дијели их с јавношћу. Због, каже, њихових душа, али и осталих жртава, пристаје да прича о трагедији коју је доживела.

Поготово што је њена Бојана била најмлађа жртва НАТО агресије.

Бомба која је ударила у темеље куће Тошовића затрпала је трочлану породицу, а Марија, која је била у седмом мјесецу трудноће, каже да ни сада не зна колико је дуго била у несвјести.

– Негде пред зору зачула сам гласове брата и оца коју су нас дозивали. Пошто сам се мало освестила, почела сам да се одазивам како би нас лакше пронашли. Касније су ми испричали да су испод брда материјала који се срушио на нас прво успели да извуку Бојану, која је била у Божинином наручју, али која није давала знаке живота. Међутим, мени су тада рекли да спава, а моја мајка ју је однела до првог подвожњака, односно тунела, где су се њих две склониле. Брат и отац су потом, једва успевши да помере повећи камен од темеља куће, који се испречио између мене и Божине, извукли и њега. Тада је он још давао знаке живота, али је преминуо недуго касније – прича ова жена, која је, каже, свјесна свега постала неколико сати касније у куршумлијском Дому здравља.

Са тешким повредама по тијелу и још већим на души, Марија и данас напомиње да не жели да „уздиже“ своју муку. Захвална је „Новостима“ које су прве извјестиле јавност о несрећи коју је доживјела, али и које су је, касније у прокупачкој болници, када је 17. јуна на свијет донијела Анђелку прве посјетиле. Бол јењава ни шеснаест година од трагедије, а врло често и својој дјевојчици прича како су јој настрадали отац и сестрица.

– Уз поштовање према свим жрвама бомбародвања, морам да признам да ме заболи када не спомену моју Бојану, која је била најмађа „колатерална штета“ НАТО агресије на нашу земљу – прича Марија чија је трагедија обишла читав свијет, писале су Новости.

– Знам да је и родитељима Милице Ракић исто као и мени, али и моја Бојана заслужује да је спомену, а надам се да се њих две сада заједно негде играју са анђелима – рекла је.

Марија каже да је из године у годину снимају са свих свјетских телевизија, али да се истина да је њена Бојана била најмлађа жртва, једино, изгледа, не зна у Србији.

The post Најмлађа жртва НАТО бомбардовања: Бојана би сада имала 26 година appeared first on ФИЛТЕР.

Агресија НАТО алијансе на Србију, односно тадашњу СР Југославију, почела је 24. марта 1999. године у вечерњим сатима, без одобрења Савјета безбједности Уједињених нација.

Током 78 дана агресије кориштена су убојита средства забрањена међународним конвенцијама, укључујући касетне бомбе и гранате пуњене осиромашеним уранијумом.

Према подацима Министарства одбране Србије, током 78 дана агресије убијен је 1.031 припадник Војске и полиције, а погинуло је око 2.500 цивила, међу њима 89 дјеце. Ранијено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 дјеце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа води се као нестало.

Како је свјетској јавности представљено, разлог агресије била је ситуација на Косову и Метохији, односно тешка хуманитарна криза на том простору, а наредбу за напад дао је Хавијер Солана, тада генерални секретар НАТО-а, генералу САД Веслију Кларку.

Као изговор за агресију НАТО-а искоришћени су догађаји у Рачку, 15. јануара, а онда и неуспјех наводних преговора вођених у Рамбујеу и Паризу.

Пошто је Скупштина Србије потврдила да не прихвата одлуку о страним трупама на својој територији, уз приједлог да Уједињене нације надгледају мировно рјешење на Косову и Метохији, НАТО је започео ваздушне ударе.

У стварности, на КиМ се догодила серија терористичких аката које је починила такозвана ОВК, како против снага безбједности Србије и СРЈ, највише полиције, тако и против бројних цивила, не само Срба него и Албанаца, објеката инфраструктуре, српских светиња такође.

Према првом саопштењу Генералштаба Војске Југославије, 24. марта око 20.45, у првом налету гађано је више од 20 објеката. Први пројектили пали су на касарну у Прокупљу у 19.53. Слиједио је напад на Приштину, Куршумлију, Батајницу, Стражевицу. НАТО је започео бомбардовање с бродова у Јадрану, као и из четири ваздухопловне базе у Италији.

Током 11 седмица агресије готово да нема града у Србији који се није нашао на мети. НАТО је извршио 2.300 удара и бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и оних пуњених обогаћеним уранијумом.

По налазима одговарајућих служби Србије, до 10. јуна забиљежено је 18.168 авио-прелета. По НАТО изворима, налета је било 38.004, од тога 10.484 ватрених дејстава, док су остало била извиђања, аваxи и слично. У дејствима је у прво вријеме учествовало дневно око 70 борбених авиона, да би доцније тај број био и око 400 свакодневно.

Осим напада с бродова у Јадрану, као и из четири ваздухопловне базе у Италији, операције су извршаване и из база у земљама Западне Европе и из САД.

Уништен је велики дио инфраструктуре у земљи, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Све заједно, процјењује се, око 50 одсто производних капацитета Србије.

Разорено је или оштећено око 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Уништен је трећина електроенергетског капацитета земље. Бомбардоване су рафинерије у Панчеву и Новом Саду, што је имало и несагледиве еколошке посљедице. НАТО је употребио, наводно први пут, такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Разорена је амбасада Кине у Београду 7. маја 1999.

Зграда РТС-а у Београду уништена је 23. априла. Погинуло је 16 особа и исто толико рањено. Зграда Телевизије Нови Сад разорена је 3. маја 1999, на Међународни дан слободе медија.

О материјалној штети која је нанесена током НАТО агресије изнесени су различити подаци. Тадашње власти у Београду процјениле су штету на приближно стотину милијарди долара, а група економиста Г17 процјенила је штету на 29,6 милијарди ондашњих долара.

НАТО је негирао да је имао губитака, а из Београда су долазиле тврдње да је оборено више десетина летјелица. Руска агенција АПН објавила је да је НАТО изгубио више од 400 војника и преко 60 летјелица, док је амерички предсједник Бил Клинтон навео у говору 10. јуна 1999. да НАТО није имао жртава.

У Музеју ваздухопловства у Београду чувају се остаци срушених авиона Ф-117, Ф-16, беспилотних летјелица, крстарећих пројектила.

Војном агресијом на Србију, наводно због ситуације на КиМ, пријећено је готово деценију раније, заправо од самог почетка кризе на простору бивше Југославије.

Одлуку о усвајању наредбе за активирање снага Савјет НАТО-а донио је 12. октобра 1998.

До обуставе агресије НАТО дошло је послије потписивања Војно-техничког споразума код Кумановa 9. јуна 1999.

Три дана по потписивању споразума започело је повлачење снага Србије односно СРЈ с Косова и Метохије.

Хавијер Солана, тадашњи генерални секретар НАТО-а 10. јуна 1999. издао је наредбу о прекиду бомбардовања.

Посљедњи пројектили пали су 10. јуна у рејону села Кололеч, код Косовске Каменице, у 13.30, и на касарну у Урошевцу око 19.35.

Био је то 79. дан НАТО агресије на Србију, односно СРЈ.

The post Дан када су прве НАТО бомбе пале на СР Југославију appeared first on ФИЛТЕР.

Министар унутрашњих послова Сјеверне Македоније Панче Тошковски рекао је да је у пожару у дискотеци у Кочанима погинула 51 особа, а да је више од 100 повређено.

Повријеђени су пребачени у болнице у Штипу и Скопљу.

Потврдио је да су ухапшени организатори концерта.

Истакао је да су пожар највјероватније изазвале варнице од пиротехнике, а да је плафон био лако запаљив.

Ватра се, каже, проширила дискотеком, а због густог дима једни су се угушили усљед удисања, док су други задобили смртоносне опекотине.

Нагласио је да су све институције на терену, укључујући тужиоце из Тужилаштва за организовани криминал и предузимају се све радње у вези са овим трагичним догађајем, преноси РТС.

У ноћном клубу у Кочанима око 1.500 људи је присуствовало концерту када је избио пожар, у којем је око 100 људи повријеђено, пренијели су раније македонски медији, позивајући се на  медицинске и полицијске изворе.

Општинска организација Црвеног крста ради на утврђивању идентитета погинулих особа.

Како је око 4.30 сати јавио локални радио Кочани, пожар је избио током концерта групе ДНК, пренио је портал Либертас.

У гашењу пожара су учествовала ватрогасна возила из свих градова у околини.

The post У дискотеци y Сјеверној Македонији погинула 51 особа, варнице од пиротехнике запалиле плафон appeared first on ФИЛТЕР.

Зоран Ђинђић, предсједник Владе Србије, убијен је 12. марта 2003. године у атентату на улазу у зграду Владе у Немањиној.

Ђинђић, дугогодишњи лидер Демократске странке, првак ДОС-а, прва личност промјена 5. октобра 2000. године, имао је тада 50 година.

На позицији првог човјека Владе Србије био је од 25. јануара 2001, када је замијенио прелазни кабинет Миломира Минића образован крајем октобра 2000. године.

Зоран Ђинђић рођен је у Шамцу, 1. августа 1952. године. Отац, војно лице, тамо се налазио по захтјевима службе.

Десетак година живио је у Травнику, гдје је започео и средњу школу. Посљедња два разреда завршио је у Београду, у Деветој гимназији.

Уписао је потом студије филозофије на Универзитету у Београду. Биле су то године узбурканих студенстких активности, непосредно након догађања 1968. године.

У политички живот ушао је у студентским данима. Био је активан у студентској организацији на Филозофском факултету.

Већ тада је привођен. Суђено му је у Љубљани новембра 1974. године. Шесторицу тада процесуираних студената избавио је притисак међународне јавности. Наводно се њемачки канцелар Вили Брант заузео за њега.

Основне студије на Филозофском факултету у Београду завршио је 1974. године.

Даље усавршавање наставио је у Њемачкој, у Франкфурту, па у Констанцу, гдје је докторирао 1979. године са тезом “Проблеми утемељења критичке теорије друштва”, а ментор му је био Јирген Хабермас, један од најистакнутијих филозофа друге половине 20. вијека.

У Југославију се вратио 1989. године, када са групом од 12 интелектуалаца учествује у обнављању Демократске странке. Паралелно, бавио се бизнисом.

Успјело му је да се избори за челно мјесто Демократске странке јануара 1994. године, умјесто Драгољуба Мићуновића. На челу Демократске странке налазио се до смрти, марта 2003. године.

Био је истакнути првак опозиције режиму деведесетих и предводио више политичких акција у борби против власти Слободана Милошевића.

Као један од челника коалиције “Заједно” 21. јануара 1997. године изабран је за градоначелника Београда, али је убрзо смијењен вољом коалиционих партнера.

Био је кључна личност политичких промјена 2000. године, као шеф централног изборног штаба и координатор промотивне кампање Демократске опозиције Србије (ДОС) за савезне изборе 24. септембра 2000. године.

Амерички недјељник “Тајм” је у септембру 1999. године уврстио Ђинђића међу 14 водећих европских политичара трећег миленијума.

Добитник је угледне њемачке награде “Бамби” за 2000. годину у области политике, а 2002. у Прагу је примио награду Фондације “Полак” за допринос развоју демократије у Србији.

Аутор је више књига (“Субјективност и насиље”, “Јесен дијалектике”, “Југославија као недовршена држава”, “Србија ни на истоку ни на западу”) и низа филозофских и политиколошких есеја.

Бавио се такође превођењем, а посебно активно политичком публицистиком. Био је заступник идеје европских интеграција, увјерен да је то најбољи пут за Србију, упркос бројним препрекама, не само у Србији.

Убијен је у атентату 12. марта 2003. године. Погођен је хицем у груди, у дворишту зграде Владе Србије, у 12.25 часова. Његов тјелохранитељ Милан Веруовић је том приликом тешко рањен.

Убрзо потом је проглашено ванредно стање и покренута акција “Сабља”, која је претходно већ била припремљена у оквиру намјераваног обрачуна са организованим криминалом.

Тада су похапшени, а након троипогодишњег процеса и осуђени, чланови криминалне групе “Земунски клан”, чији су припадници и сарадници били међу организаторима и извршиоцима убиства.

Међу извршиоцима су били и поједини припадници тадашње Јединице за специјалне операције, која је потом расформирана.

Према пресуди, Милорад Улемек Легија, који је осуђен на 40 година затвора, наредио је Звездану Јовановићу, припаднику ЈСО, да убије Ђинђића.

The post Прије 22 године убијен је Зоран Ђинђић appeared first on ФИЛТЕР.

Спољнотрговинска комора БиХ обавјештава све привредне субјекте да од 1. априла ступају на снагу нова правила за улазак робе у ЕУ.

Управа за индиректно опорезивање БиХ обавјештена је од Европске комисије о промјенама у процедурама уласка робе у ЕУ, саопштено је из Спољнотрговинске коморе БиХ.

Прије доласка на царину, како се наводи, сва роба која се превози поморским и унутрашњим пловним путевима и жељезницом у ЕУ или кроз њу, укључујући поштанске и експресне пошиљке, подлијеже новим захтјевима.

У саопштењу се додаје да ће привредни субјекти на које то утиче морати да пошаљу податке безбједности и заштите путем улазне сажете декларације /ЕНС/, позивањем на ЕУ Систем контроле увоза друге генерације /ИЦС2/.

Привредни субјекти на које се ова промјена односи могу приступити ИЦС2 систему путем властитог интерног развојног ИТ система или путем пружаоца ИТ услуга /ИТСП/ за слање ЕНС података.

Компаније које нису спремне за примјену нових правила до 1. априла требале би да најкасније до 1. марта контактирају са Националним сервис центром државе чланице ЕУ у којој су регистроване и добиле свој ЕОРИ број како би затражиле продужени рок за имплементацију/термин за активацију, који се може добити само на основу поднесеног захтјева, додаје се у саопштењу.

Детаљне информације о примјени система ИЦС2 и подношењу улазне сажете декларације, доступне су на службеној интернет страници Европске комисије.

The post Од 1. априла ступају на снагу нова правила за улазак робе у ЕУ appeared first on ФИЛТЕР.

Више јавно тужилаштво у Новом Саду саопштило је да је Посебно одељење за сузбијање корупције тог суда покренуло истрагу о корупцији у вези са реконструкцијом надстрешнице Железничке станице у Новом Саду.
-Услед великог интересовања јавности, а посебно након изјава у медијима којима се указује на сумњу у погледу веродостојности објављене документације, као и на изражену сумњу у погледу финансијског аспекта пословања привредних субјеката која су учествовала у реконструкцији Железничке станице у Новом Саду, Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, у сарадњи са Управом криминалистичке полиције – Одељењем за борбу против корупције, врши одређене провере и предузима процесне радње у циљу утврђивања постојања основа сумње да је учињено неко кривично дело са коруптивним елементима – саопштило је Више јавно тужилаштво у Новом Саду 31. јануара, преноси Н1.

У саопштењу се додаје да се поступак налази у предистражној фази и да би саопштавање више информација могло да отежа или угрози даљи ток поступка.

“При чему ће јавност о донетим процесним одлукама бити благовремено обавештавана”, наводе из Тужилаштва.

Подсјећају да је због пада надстрешнице, усљед чијег обрушавања је погинуло 15 особа, покренут кривични поступак против тринаест особа, због кривичног дјела Тешко дјело против опште сигурности.

The post Тужилаштво покренуло истрагу о корупцији у вези са реконструкцијом Железничке станице appeared first on ФИЛТЕР.

Блокаде Жежељевог и Варадинског моста у Новом Саду су завршене, а Мост Слободе требало би да буде блокиран сутра до поподневних сати. Број демонстраната је огроман, преносе медији у Србији.

Најављених пет минута буке одужило се на читавих 15. Студенти су код Лиманског парка правили буку вувузелама и пиштаљкама.

Имајући у виду велики број људи који се окупио у Новом Саду током дана је Мост слободе испражњен, како сви људи са оближњих улица и булевара не би отишли на њега и угрозили безбједност. Људи су се окупили у близини моста, гдје је током ноћи планиран спортски и културни програм, као и обраћање студената и јавних личности.

Синоћ су свечано дочекани студенти који су из Београда дошли пјешке и на бициклима.

Студенти су данас са масовних демонстрација из Новог Сада поручили да ће остати на улицама и на мостовима колико год је потребно да би остварили правду, јер град и држава припадају њима.

-Сви заједно ћемо остати на мостовима, на улицама докле год буде потребно, јер овај град и ова земља припадају свима нама јер желимо да останемо у нашој држави Србији. Хвала вам што заједно пишемо историју. Више не ћутимо никоме, никада више, ни за шта – поручила је студенткиња Анђела са говорнице испред зграде Нафтне индустрије Србије, у близини блокираног Моста слободе, гдje су се окупиле десетине хиљада људи на студентском протесту.

Она је захвалила грађанима што су тако масовно одлучили да стану уз студенте, уз Нови Сад, уз Србију.

-Ми овде нисмо из хира, ми смо овде јер не желимо да одустанемо, јер верујемо у правду, јер верујемо у достојанство. Верујемо да овај град и ова земља могу и морају бити бољи. Кажу нам да је лакше ћутати или погнути главу, али ми бирамо борбу јер знамо да без борбе нема ни промена. Нећемо окренути главу на неправду, нећемо се правити да не видимо колико је наша земља потонула у корупцију – казала је та студенткиња.

Потом је наступио Поп хор из Новог Сада.“. Новосадски Поп хор РАДИО прочитао је писмо студентима прије свог наступа.

-Драги студенти, као хор ми знамо колики је значај заједништва и моћ гласова који се спајају у нешто веће. Знамо колико је важно да слушамо једни друге и пратимо исти ритам. Од првог дана блокаде Филозофског факултета смо уз вас и част нам је што смо данас овде на овој бини. Хвала на указаном поверењу да пратимо ваш ритам, ритам промене и певамо вашу песму, песму храбрости и слободе. Будите и даље гласни, ваш глас је глас будућности – навели су.

The post Студенти и грађани у Новом Саду: Дошли смо јер вјерујемо у правду appeared first on ФИЛТЕР.