За мјузикл „Жене (не) иду у рај“ тражила се карта више

Извор: Глас Српске/Жељка Домазет

Позоришни мјузикл „Жене (не) иду у рај“, који је синоћ изведен у Културном центру Источно Ново Сарајево, одушевио је многобројну публику која је за ово умјетничко дјело тражила карту више и послала јасну поруку да гледаоци који долазе у позориште у овом дијелу Српске итекако знају шта је умјетност.

„Жене (не) иду у рај“ је савремени позоришни мјузикл са снажном емоционалном и хумористичном нотом, који кроз животне приче четири различите жене – Душицу, Лилу, Бубу и Софију – на духовит и пародијски начин осликава свакодневне изазове које препознаје и дијели савремена женска публика. Главне јунакиње повезује чињеница да се налазе у паклу због различитих гријеха, али и тајанствена корална огрлица која симболично спаја њихове судбине. Кроз њихове сукобе, блискости, сличности и разлике откривају се бројна питања о мотивима, снази, слабостима, маскама и емоцијама жена данашњице.

Продуцент мјузикла Наталија Тривић је, након што је и овога пута одгледала заједно са публиком овај мјузикл, честитала публици Источног Сарајева што је препознала овај изузетно захтјеван пројекат за који се тражила столица више.

– Нажалост, нема довољно мјеста за све оне који би дошли да погледају овај позоришни мјузикл у Културном центру, и то говори да дефинитивно не стајемо са извођењем овог дјела. Наставићемо даље са играњима, тако да сам сигурна да ће сви они који су пропустили ово извођење у неком наредном периоду моћи да погледају представу – напоменула је Тривић.

Она је нагласила да је, као продуцент, захвална комплетном продукцијском и умјетничком тиму, као и публици „која је сјајна“ и која је представу испратила овацијама.

– То је нешто што храни све нас који желимо да поставимо неке нове трендове, да поставимо нешто што са једне стране има квалитет, а са друге стране задовољну публику, и онда смо сви на добитку. Оно што је најзначајније и што треба истаћи јесте да је ово први позоришни мјузикл у Републици Српској у коме учествују сви домаћи ствараоци, чиме показујемо и доказујемо да имамо људске капацитете који могу да искораче више од стандардних, класичних формата, да се усуде да учествују и дају свој допринос у жанровски захтјевном позоришном изразу – истакла је Тривић.

Вршилац дужности директора Културног центра Николина Пандуревић, на констатацију да је на почетку свог рада у овој институцији извођење позоришног мјузикла одличан и лијеп почетак, захвалила је на тим оцјенама и рекла да јој је драго што људи препознају труд који није само њен, него труд цијеле екипе и тима Културног центра Источно Ново Сарајево.

– Ми са поносом можемо рећи да смо први у нашем граду довели да гостује један изузетан мјузикл. Задовољство је још веће што је продукција наша, из Републике Српске, што показује и доказује колико капацитета имамо и да треба да улажемо у наше људе. Посебно ми је задовољство чињеница да имамо сјајну публику, која је ово испратила са великим овацијама и аплаузом. Заиста сам презадовољна и сигурна сам да ће ово бити само један у низу мјузикала и пројеката које ћемо радити у наредном периоду – нагласила је Пандуревић.

Дипломирана глумица Исидора Давидовић, која би ускоро требало да добије и звање дипломираног театролога на Филозофском факултету у Источном Сарајеву, рекла је да је цијелој екипи част и задовољство што су извели овај позоришни мјузикл у Културном центру и да их је публика дивно дочекала.

– Овакав вид представе је аутентичан на овим просторима и наш композитор Младен Матовић рекао је да је ово аутентични домаћи производ, што заиста и јесте – од текста, режије, композиција, кореографије, па до глумица. Велико ми је задовољство што је публика овако реаговала. Надам се да ћемо имати прилику да је поново играмо. Сматрам да представа повлачи врло важно питање, али исто тако има и комичних и трагичних тренутака, тако да мислим да свако може у овом дјелу да пронађе нешто са чим може да се повеже – оцијенила је Давидовић.

Она је истакла да је улога коју је играла била захтјевна самим тим што је имала задатак да повуче црту између жене из прошлог времена, жене која је умрла прије сто година, и данашње жене.

– Било ми је важно да покажем како се неки друштвени конфликти нису нимало промијенили у модерном друштву. Оно што су жене некада носиле као своје бреме, носе и данас, само у другачијем обличју, нарочито у овом периоду разних збивања, фемицида и борбе жена за слободу, за слободу мишљења… Сматрам да је јако важно да говоримо о овој теми и да су жене некако центар нашег бављења – нагласила је Давидовић, која у мјузиклу игра улогу Софије.

Аутор и актер позоришног мјузикла „Жене (не) иду у рај“ Данка Игњатовић каже да је на идеју да направи ову занимљиву причу дошла 2018. године из личног искуства.

– Запитала сам се које су то наше крупне грешке и у којим се то улогама жена може наћи у ситуацији да буде у паклу. Шта је то пакao – то је дискутабилно. Ми смо то симболично поставили и мислим да смо на крају поручили најбоље, а то је да будемо искрени према себи и искрени према другима – истакла је Игњатовић.

Она је нагласила да свака жена има много улога и да се поставља питање која је исправна, који је став исправан, шта је то што треба да се изабере да не буде кривa, оспорена, обиљежена; који је то прави избор и да ли он уопште постоји.

– Питање је која је то права улога жене, прави профил жене. Имамо ту четири различита профила, и сви ти профили постоје у свакој од нас. Негдје ми је тај моменат, као борба са вјетрењачама, био мотив да осмислим овако нешто. Жанр мјузикла сам изабрала зато што ми је као позоришном продуценту било јако занимљиво да се концепт спектакла постави у позориште, али да не изгуби на квалитету, да не буде баналан и вулгаран. Тај жанр је нешто што ће довести публику у салу, а циљ ми је био управо то – да привучемо публику у салу, да је „провозамо“ од смијеха до суза, до шока, а на крају да се поново разведри и да изађе не знајући куд би и шта би, и да се запита свако бар понешто – појаснила је Игњатовић.

Навела је и да ће свака жена у неком тренутку бити Буба, те да је њен лик дјелимично везан за њу, али надограђен у различитим сегментима.

– Буба је у вези са ожењеним мушкарцем; друга жена, Софија, открива да је била у вези са неким ко је био у противничкој војсци; Лила је имала гријех да је скренула у странпутицу борећи се за умјетност… Свака има свој гријех. Мене је све то понукало да направим ово дјело, а најтеже је радити из личног искуства, иако моје лично искуство није толико Буба, колико је везано за пут жене која треба сама да се избори са остатком свијета – нагласила је Игњатовић.

Она је додала да је, посматрајући себе и своју околину, видјела да се свака жена бори са остатком свијета и да свако има неки „свој камен који гура уз брдо“.

– Када сам све то склопила, концепт је био мој, али су наши писци то надоградили, обогатили ликове, околности и дали свој допринос. Музика Младена Матовића дала је нови сегмент, као и режија Дејана Јосиповића, кореографија Ане Мазалице… То је заправо мој суштински концепт, али одабирали смо умјетнике тако да је свако, пратећи ту идеју, надоградио ово дјело – појаснила је Игњатовић.

Овај мјузикл духовито и дирљиво приказује женске ликове кроз вријеме, истражујући шта се промијенило, а шта остаје вјечно у природи женског бића, без обзира на пролазност времена и друштвене околности.