Потписан споразум о сарадњи Народног позоришта Источно Сарајево и Никшићког позоришта
Извор: Срна
Вршилац дужности директора Народног позоришта Источно Сарајево Јелена Крстић и директор Никшићког позоришта Радинко Крулановић данас су потписали споразум о сарадњи ове двије установе културе.
Крстићева је навела да споразум о сарадњи представља мост повезивања умјетности и пријатељства, размјену умјетника и представа и свега што једно позориште може да понуди другом.
“Дошли смо спонтано на ову идеју, с обзиром на то да је Никшић братска општина са Источним Новим Сарајевом. Нормалан слијед је да потпишемо споразум о сарадњи”, изјавила је Крстићева.
Она је додала да до сада имају потписан споразум о сарадњи и са Градским позориштем Градишка и руским Владимирским академским драмским позориштем.
Крулановић је рекао да је важно да је потписан споразум о сарадњи ове двије културне установе, а временом ће се одређивати на који начин ће бити реализована, од копродукције до размјене представа.
“Битно је да започнемо ствари, а оне ће се развијати саме по себи. Суштина културе је да се повезујемо, а осјећамо да духовно исто дишемо и онда из такве иницијативе природно је да се створи сарадња која ће да буде на корист и Никшићком позоришту и Народном позоришту Источно Сарајево”, изјавио је Крулановић новинарима.
На сцени Народног позоришта Источно Сарајево вечерас се представило Никшићко позориште представом “Виолина, даире и пегла”, која је рађена по тексту Николаја Кољаде, у режији Горана Дамјанца.
Глумица ансамбла Никшићког позоришта Жана Гардашевић Булатовић изјавила је да није ријеч само о комедији, већ о лијепој причи, чија је вриједност у њеној универзалности.
“Текст смо у доброј мјери адаптирали и њену аутентичност прилагодили нашем поднебљу, тачније Никшићу. То је прича између двије прије – Рускиње и Никшићанке, лијеп судар аутентичности, идентитета, у којој се сви препознају”, навела је Булатовићева.
Ана Франић, глумица из Београда, а члан ансамбла Никшићког позоришта, навела је да је ово прича у којој се прије сукобљавају на разним нивоима, од васпитања дјеце, по питању сталежа, новца, обичаја.
“Обе смо мајке, па препознајемо наше моделе понашања, проблеме у васпитању и колико мислимо да смо ту за своју децу, а радимо најбоље што умемо”, навела је Франићева.
