“Илиџански борац”-подршка доктору Лазићу

Извор: СРНА

Општинска борачка организација “Илиџански борац” упутила је писмо подршке са жељама за брз опоравак љекару Миодрагу Лазићу, ратном хирургу у болници “Жица” у Блажују, који је оболио од вируса корона и налази се у болници у Нишу у тешком стању.

“Човјек који је спасио безброј живота, преко чијих је руку у хируршким рукавицама протекла ријека крви најсветија српска река од које настадоше све друге, данас се бори против смртоносног невидљивог непријатеља – на живот и смрт против вируса”, наводи се у писму подршке.

Из ове борачке организације поручују да нема тога што Илиџанци не би урадили за свог доктора Лазу, али да у овом Армагедону не помажу митраљези илиџанских витезова, нити молитве оних које је спасио из канџи смрти, већ само његова болница и он сам.

Припадници “Илиџанског борца” подсјећају да је доктор Лазић у рату дошао на, како је тада рекао, “најтеже ратиште у Босни” на два дана, задржао се три године, а са Илиџанцима остао довијека.

“Да се не преда умору који нас све полако стиже. Да се радује животу. Не дај се докторе! Не дај се Лазо! Илиџа ће се молити за тебе!”, поручују из ове борачке организације.

У писму подршке подсјећа се и на запис из ратног дневника доктора Лазића када је дошао на Илиџу: “Радим у крви, паклу и тузи, али и радости живота. Поносан сам на ову болницу и све њене раднике, али до лудила уморан. Туга, бол, радост. Све заједно лудило”.

Писмо подршке Лазићу упутили су и предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић и чланови Удружења Осмог одреда – Илиџа Специјалне бригаде полиције Републике Српске.

Доктор Миодраг Лазић /65/ је специјализовао хирургију на ВМА у Београду у тридесетој години и постао један од најмлађих хирурга. Радио је у Војној болници у Нишу, а онда прешао на Хируршку клинику Kлиничког центра. Данас ради као руководилац Ургентног центра у Нишу.

Kао добровољац, у септембру 1992. године, Лазић је дошао у болницу Kоран у Пале. Послије мјесец дана, као шеф хируршке екипе, дошао је на Илиџу и радио у ратној болници “Жица” у Блажују.

Kао једини хирург за стомак и грудни кош радио је скоро двије године на простору најширег ратишта Републике Српске – пет општина са више од 100.000 становника. Са неколико хирурга, љекара опште праксе и средњег медицинског особља примјер је херојства “људи у бијелом”.

Сјећања из рата записао је у књизи “Дневник ратног хирурга” коју је објавила Новинска агенција Републике Српске – СРНА.

О доктору Лазићу снимљен је документарни филм “Дневник ратног хирурга”, аутора Синише Грабежа у продукцији Телевизије Републике Српске.

Његова светост патријарх Павле одликовао је доктора Лазића за његов рад у Републици Српској Орденом светог Саве.