Злочин у Добровољачкој улици 33 године без судског епилога

Извор: Глас Српске/Жељка Домазет

У Источном Сарајеву и Сарајеву данас ће бити обиљежене 33 године од злочина над војницима ЈНА у сарајевској Добровољачкој улици, а ријеч је о историјском догађају од републичког значаја чије обиљежавање организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Како је планирано, обиљежавање ће почети у Источном Сарајеву, гдје ће у 10 часова у храму Светог великомученика Георгија у Миљевићима бити служен парастос за страдале припаднике ЈНА, а потом је предвиђен одлазак аутобусима у Сарајево у бившу Добровољачку улицу, гдје ће у 11 часова мирном шетњом, полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа бити одат помен страдалим припадницима ЈНА.

– Као и код осталих злочина у Сарајеву, упорно се и за крвави пир над недужним младићима ЈНА у Добровољачкој улици покушава наметнути наратив да су злочине вршиле паравојне формације, “Цаце”, “Ћеле” и “Јуке”…, а да бивша власт такозване Републике БиХ није учествовала у томе – рекао је “Гласу Српске” вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић и констатовао да су злочини у Добровољачкој резултат званичне политике тадашњег руководства.

Нуждић је констатовао да је то класичан примјер манипулација и да су и  паравојне формације биле  само  извршилац званичне политике муслиманског руководства.

– Чињеница је, такође, да ни након 33 године нема судског епилога овог стравичног злочина над недужним војницима ЈНА – истакао је Нуждић који је потврдио да ће бити на обиљежавању овог значајног датума.

Нуждић је подсјетио да су убиства припадника ЈНА започела 20. априла, када су убијена два млада војника на Бистрику, а да су  настављена два дана касније, када је у Великом парку убијено осам припадника ЈНА.

– На Скендерији је 2. маја убијено најмање 19 припадника ЈНА, а наредног дана настављено је са убиствима и приликом мирног повлачења колоне ЈНА које је било договорено и чији гарант су биле снаге УН. Убијено је у Добровољачкој улици још најмање девет лица – подсјетио је Нуждић.

Поред убијених, 2. и 3. маја 50 војника је рањено, а велики број њих заробљен и изложен тортури. Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, истакао је Нуждић,  документовао је, истражио и јавности презентовао своја истраживања која се односе на злочин у Добровољачкој улици у књизи “Реконструкција злочина, деконструкција мита”, те у “Атласу злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата”.

Предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Исидора Граорац је констатовала да ни послије 33 године није стављена тачка на ратни зличин у Добровољачкој улици у Сарајеву.

– И неће никад, или бар неће док је оваквог Суда и Тужилаштва БиХ, које на све могуће начине понижава страдање, убијање и малтретирање српских жртава. За злочин над војницима и официрима ЈНА те 1992. године постоји доказ, необорив доказ, али за Суд ни то није довољно. И не чуди нас ни обустављање процеса јер то не иде у прилог причи о угроженом и страдалом само једном народу, бошњачком – рекла је Граорчева за “Глас Српске”.

Граорчева је додала да ни договор, ни мирни излазак колоне ЈНА из Сарајева није могао бити испоштован и појаснила да су већ тада ковани планови како од муслимана направити жртве и за све оптужити Србе.

– Побијена је млада војска, са њима и цивили и за породице убијених ни данас нема одговора зашто. Зашто нико није осуђен? А када данас погледамо уназад, све је кристално јасно. Ми Срби смо били наивни, дали ријеч и држали се тога. И зато данас, освијешћени више него икад, свјесни да у том Сарајеву нема и није планирано да има мјеста за све, Србе поготово, бранимо и чувамо нашу Републику Српску као зјеницу ока свога – поручила је Граорчева.

Она је додала да ће и данас под јаком полицијском пратњом отићи на мјесто гдје је нападнута колона ЈНА.

– Чуваће нас као криминалце, у БиХ, у којој, кажу, да треба да живимо сви. Да ли се Срби осјећају слободно и безбједно у Сарајеву 30 година послије рата? Да ли је то град свих нас? У том граду нема нити једна спомен-плоча на којој пише да су убијени Срби – додала је.

Граорчева је поручила да ће доћи у Добровољачку улицу, запалити свијеће,  положити руже за убијене.

– Положићемо руже за невине жртве и, ако их оставимо на крвавом мјесту злочина, за пет минута ће завршити у контејнеру. Ни спомен-плоче, ни цвијећа, ништа…. Као да ништа није ни било. А било је, почињен је злочин над недужном младом војском, која није била свјесна шта се дешава. Док год обиљежавања овог и сличних злочина у Федерацији буду мјеста великог ризика, нема говора о поштовању жртава са свих страна. Али ништа нас неће спријечити да о овом, као и о осталим злочинима говоримо и учимо наша покољења, да не вјерујемо никоме и да никада не дозволимо да нам се ово зло понови – закључила је Граорчева.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић рекао је “Гласу Српске” да су 33 године од злочина у Добровољачкој улици еклатантан примјер злочина без казне и доказ да је Суд БиХ највећи заштитник муслиманских ратних кадрова.

– Прије 33 године муслимани су показали и доказали да не желе добро српском народу и да са њима дефинитивно нема искреног договора. За сарајевске кадије ни смрт 28 младих није довољна да се тај процес доведе до краја како би жртве коначно добиле свој смирај – оцијенио је Којић.

Којић је констатовао да број полицајаца који обезбјеђују обиљежавање страдања недужне младости  у Добровољачкој довољно говори да Срби нису добродошли у Сарајеву.

– То је чињеница иако  стално слушамо како Рамо Исак, Зукан Хелез, Денис Бећировић и остала клика из џамахирије причају о некаквом мултикултуралном Сарајеву и поштовању свих народа. Нисам баш сигуран да ће Исак обезбиједити породицама убијених Срба да безбједно положе цвијеће и прислуже свијеће – рекао је Којић.

Поступак

ЦЈБ Источно Сарајево поднио је 2005. године кривичну пријаву против 15 лица осумњичених за овај злочин, али је Тужилаштво БиХ тек у новембру 2007. године покренуло истрагу. Међународни тужилац у БиХ Џуд Романо донио је у јануару 2012. године одлуку о обустављању истраге.

Тужилаштво БиХ је 20. новембра 2018. године донијело наредбу о поновном отварању истраге у предмету “Добровољачка” те је Суд БиХ у мају 2022. године потврдио оптужницу против 10 лица која терете за ратни злочин. Међу оптуженима су Ејуп Ганић као члан Предсједништва РБиХ, Заим Бацковић као члан оперативног центра Штаба Територијалне одбране РБиХ и Јусуф Пушина као помоћник министра унутрашњих послова РБиХ и начелник штаба МУП-а РБиХ. Овај поступак је још у току.