Радош Пљеваљчић – најмлађи градитељ гусала у Српској ствара ремек д‌јела

Извор: hercegovinatimes.com

Иако још иде у основну школу, Радош Пљеваљчић из Источног Старог Града већ четири године прави ремек д‌јела од јаворовог дрвета, најмлађи је градитељ гусалара у Српској али и шире, а древни инструмент стигао је од Америке до Аустралије.

Пише: Милош Васиљевић

Осим код наших гуслара, пуно их је и ван граница бивше Југославије, доста их је и Њемачкој, али и свим земљама гд‌је се, на овај начин, чува традиција.

„Љубав и све што је у вези са гуслама, почело је у петом разреду. Пошто сам имао велику жељу за гуслањем, али гусле које сам тада имао нису биле у добром стању и ја сам био убијеђен да то могу боље урадити и тако се родила прва љубав према гуслама. Помало сам почео гуслати и нисам се зауставио до дан данас“, овако почиње причу момак који је већ у гусларским круговима препознат као велик таленат.

Пљеваљчић (15) ученик деветог разреда ОШ “Мокро“, прича нам, да би се направиле једне гусле превасходно је потребна љубав, посвећеност и упорност, уз таленат који је неминован. Он наглашава да сама израда траје од пет до 20 дана, зависно од пуно фактора.

„Добре гусле немају цијену, то воли да каже наш народ. Често ме људи питају колико коштају, једноставно крећу се од 350 до 2.000 КМ. Све радим самостално и базирам се на сваки дио израде. Морам напоменути да је мој учитељ израде гусала надалеко познати Рајко Пелемиш из Пала и да њега није било, вјероватно гусле које сада радим не би биле ни упола добре као што су сад, јер није то нимало лак процес, ако желимо да испадну добре“, захвалан је Пљеваљчић.

Према његовим ријечима, од сировине до финала, да би имали квалитетне гусле треба доста времена. Ипак, прича Пљеваљчић да ужива у сваком тренутку.

Гусле се праве искључиво од квалитетног јаворовог дрвета, наравно добро сувог. Такође, гусле се раде ручно, па зато њихова израда изискује доста напора, љубави и одрицања“, додао је он.

Млади умјетник апострофира да су гусле важан дио нашег народа, нераскидива повезница са историјом, културном и обичајима.

„Гусле су важне за читаво поимање српског народа. Али доста људи тога до није било свјесно, па је досло чак и до тога да се гусле одбацују од стране нашег народа. Али хвала Богу, у посљедњих 15-ак година гусле су доживјеле велику популарност. Управо захваљујући плејади младим гуслара попут Максима Војводића и других. На сву срећу, има доста гусларских друштава и гусле данас „дишу“ пуним плућима“, нагласио је он.

И сам воли да на крило гусле стави и запјева, а члан је Гусларског удружења и школе гусала „Свети Петар Дабробосански“ из Пала.