Да ли нам поподневна дремка чини више штете него користи?

Извор: РТС, The Conversation

Поподневна дремка је дуго хваљена као моћно средство за подизање будности, побољшање расположења, јачање памћења и побољшање продуктивности. Ипак, некима она може да саботира ноћни сан.

Поподневно спавање је мач са двије оштрице. Уколико то обавимо како треба, то је моћан начин да се напуни мозак, побољша концентрација и подржи ментално и физичко здравље. Погрешно учињено, може нас оставити још уморнијим, дезоријентисаним и са проблемом да заспимо током ноћи. Кључ лежи у разумијевању како тијело регулише сан и будност.

Већина људи доживљава природни пад будности у раним поподневним сатима, обично између 13 и 16 часова. Ово није само због обилног ручка – већ наш унутрашњи тјелесни сат, или циркадијални ритам, ствара циклусе будности и умора током дана. Ранопоподневно затишје је дио овог ритма, због чега се толико људи у то вријеме осјећа поспано.

Студије указују да кратко спавање током овог периода – после чега је идеално да будемо изложени јаком свијетлу – може помоћи у сузбијању умора, појачати будност и побољшати когнитивне функције без ометања ноћног сна. Ове „снажне дремке“ омогућавају мозгу да се одмори без клизања у дубок сан, што олакшава буђење са осјећајем освјежења.

Али постоји квака: предуго дријемање може довести до тога да се пробудите и осјећате горе него раније. То је због „инерције спавања“ – омамљености и дезоријентације која долази због буђења током дубљих фаза сна.

Када се спавање продужи дуже од 30 минута, мозак прелази у спори сан, што отежава буђење. Студије показују да буђење из дубоког сна може трајати и до сат времена. Ово може имати озбиљне импликације ако тада покушавамо да обавимо неке сигурносно ризичне задатке, донесемо важне одлуке или управљамо машинама, на пример. А ако се одспава прекасно у току дана, то може да поништи „нагомилавање притиска у сну“ – природног нагона тијела за спавањем – што отежава да заспите ноћу.

Када је дријемање неопходно

За неке, дријемање је неопходно. Радници у смјенама се често боре са фрагментираним сном због неправилних распореда, а добро темпирано спавање прије ноћне смјене може повећати будност и смањити ризик од грешака и несрећа. Слично томе, људи који се редовно боре да се ноћу довољно наспавају – било због посла, родитељства или других захтјева – могу имати користи од дријемања како би надокнадили изгубљене сате сна.

Без обзира на то, ослањање на дремке уместо на побољшање ноћног сна је краткорочно, а не одрживо рјешење. Људима са хроничном несаницом се често савјетује да у потпуности избјегавају дремке, јер дневни сан може ослабити њихову жељу да спавају ноћу.

Одређене групе користе стратешко дријемање као средство за побољшање учинка. Спортисти укључују дријемање у свој распоред тренинга како би убрзали опоравак мишића и побољшали параметре везане за перформансе, као што су вријеме реакције и издржљивост.

Истраживања такође указују да људи на пословима који захтијевају јаку концентрацију, као што су здравствени радници и летачке посаде, имају користи од кратких планираних дремки како би одржали будност и смањили грешке изазване умором. НАСА је открила да дремка у трајању од 26 минута може да побољша перформансе оперативног особља на дугим летовима за 34%, а будност за 54%.

Како правилно одспавати

Да бисте ефикасно одспавали, важно је вријеме и окружење. Дријемање између десет и 20 минута спречава умор. Идеално време је прије 14.00 – прекасно дријемање може помјерити природни распоред спавања.

Најбоље је одспавати у хладном, мрачном и тихом окружењу, слично условима ноћног сна. Маске за очи и слушалице за поништавање буке могу помоћи, посебно онима који дријемају у свјетлом или бучном окружењу.

Упркос предностима, дријемање није за свакога. Старост, начин живота и основни обрасци спавања утичу на то да ли дремке помажу или сметају. За добар сан кључна је стратегија – знати када, како и да ли уопште треба да спавамо.

За неке је то животни трик за побољшање фокуса и енергије. За друге, то је клизав пут у поремећају сна. Кључно је експериментисати и посматрати како дремке утичу на ваш укупни квалитет сна.

Ако се уради мудро, дремке могу бити вриједан алат. Лоше урађено, можда су оне разлог зашто буљите у плафон после пола ноћи.