Велики петак – дан највеће хришћанске жалости

Данас је Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. Дан највеће хришћанске жалости, посљедњи у недјељи Страдања, током кога не звоне црквена звона, пости се и фарбају ускршња јаја.

На Велики петак, Исус је одведен из куће првосвештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата, који га је осудио да буде распет на крсту.

Пошто је то за хришћане дан велике жалости, он се обиљежава строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава, а такође у народној традицији је да се тог дана не раде послови у пољу и у кући.

Од Великог четвртка до Васкрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости.

Велики петак се сматра најтужнијим даном хришћанства и на тај дан се не служи литургија у црквама, већ се ујутру читају “Царски часови”. Царским часовима се на јутрењу подсјећа на вођења Христа на суд ка Понтију Пилату, вријеме осуде, вријеме крсних страдања и распећа на брду Голгота, а затим и скидања тијела Христовог са крста вечерњом службом на којој се износи Плаштаница.

У свим православним храмовима поподне се износи Плаштаница, која симболизује платно у које је Исус умотан након скидања са крста и на њој је приказано Христово полагање у гроб.

Плаштаница се ставља на посебно украшен сто испред олтара, који представља Христов гроб.

Након вечерње службе се у наставку служи јутрење Велике суботе са Статијама (опело Исусу Христу), након чега око храма иде литија са Плаштаницом. Статије су пјесме у којима се описује жалост и патња Пресвете Богородице због распећа и смрти њеног сина Исуса Христа, али и патње које најављују његово славно васкрсење.