Обиљежавање 32 године од злочина у Добровољачкој: На истину о злочину увијек треба подсјећати

Извор: Срна

Служењем парастоса у Цркви Светог великомученика у Источном Новом Сарајеву почело је обиљежавање 32 године од злочина у Добровољачкој улици гдје је, према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, 2. и 3. маја 1992. погинуло и убијено најмање 28 припадника ЈНА.

Обиљежавању присуствују чланови породица страдалих, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, посланици у Народној скупштини Републике Српске и представници Српске у институцијама БиХ.

Присуствују и представници удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата и начелници општина у саставу града Источно Сарајево.

За11.00 часова у Сарајеву у Улици Хамдије Крешевљаковића, некадашњој Добровољачкој улици, предвиђена је мирна шетња, полагање цвијећа и вјерски помен.

Случај “Добровољачка”, како се колоквијално назива злочин паравојних муслиманских формација и радикалних исламиста над припадницима ЈНА у Сарајеву маја 1992. године, широј јавности и послије 32 година представља непознаницу, а овај предмет још није добио судски епилог.

ЦЈБ Источно Сарајево 2005. године поднио је кривичну пријаву против 15 лица осумњичених за овај злочин, али је Тужилаштво БиХ тек у новембру 2007. године

Данијел Егић рекао је да за тај злочин нико није одговарао, да је однос власти у ФБиХ према Србима недопустив, те да Срби морају одавати почаст својим жртвама, сјећати их се и говорити истину о сукобима из протеклог рата.

-Ми ћемо то увијек радити. Данас смо дошли да одамо помен невино настрадалим војницима и официрима Југословенске народне армије (ЈНА) – рекао је Егић новинарима прије парастоса у цркви у Миљевићима.

Он је подсјетио да је ЈНА у то вријеме била једина легитимна војна сила на територији БиХ, те да се злочин у Добровољачкој догодио 2. и 3. маја, иако је 26. априла у Скопљу постигнут споразум о мирном повлачењу Војске ЈНА са територије БиХ.

-То говори о моралу, о већ припремљеним стварима које су биле неизбјежне од тадашњих муслиманских снага, то су `Зелене беретке`, Територијална одбрана и ко зна колико је било паравојних формација. Упркос постигнутом договору, Дом ЈНА је нападнут 2. и 3. маја и тад су већ почеле прве жртве, прије тога неколико дана, 22. априла војници који су остали у квару у војном транспортеру су извучени, убијени и до данас њихови посмртни остаци нису нађени. Трећег маја, када се по договору војна колона повлачила, нападнута је и опет су почињени страшни злочини -навео је Егић.

Он је указао да све то говори о односу тадашњих муслиманских власти према свему што је било српско, према свему што је представљало симбол Југославије и Срба на овим просторима.

-Једне жртве су глорификоване, друге се не признају као жртве.Нажалост, поновићемо по ко зна који пут да нико за то није одговарао, једна оптужница је пала, ево у 2022. години поново је Суд БиХ покренуо тужбу, ни од овога не очекујемо ништа. Однос, поготово власти у ФБиХ према Србима, према српским жртвама је недопустив, стога ми морамо својим жртвама одавати помен, причати о тим сукобима, говорити истину и ми ћемо то увијек радити – рекао је Егић.