Додик: БиХ је колонија у којој желе да се питају странци

Извор: РТРС

БиХ је колонија у којој желе да се питају странци, који наметну судије, тужиоце, од којих очекују да воде поступак по њиховој мјери, рекао је предсједник Републике Српске Милорад Додик након одржаног рочишта пред Судом БиХ.

– То није први пут. Све је то јасно. БиХ је направљена да буде у кризи. Дејтонски споразум је грешка који је направио БиХ. Зато је она под колонијом – рекао је Додик.

Истакао је да је данас организовао састанак партнера у власти, као “посљедњи покушај да договоримо неке ствари, које смо иначе договарали раније”.

– Али, онда Марфи каже да то не треба, па бошњачки политичари то развале и договор се не деси. Ми у Српској сматрамо да све што је урађено у посљедње вријеме накарадно и штетно за БиХ, што потврђују подјеле – каже Додик.

Поручио је да је Српска увијек спремна за разговор.

– Ипак, резолуција о Сребреници коју су покренули је била посљедња кап која је прелила чашу и довела до тога да ми немамо како народу у Српској објаснити зашто смо и даље у заједници са Бошњацима – рекао је Додик.

Предсједник Републике Српске поручио је да потенцирање приче о Сребреници у УН неће допринијети помирењу.

Милош Лукић, вршилац дужности директора Службеног гласника Српске рекао је након одржаног рочишта предсједнику Републике Српске Милораду Додику и њему пред Судом БиХ да је јасно да све што ради Тужилаштво бесмислено.

– Видимо сву трагикомедију овог наступа. На крају, свима ће бити јасно, да је процес вођен због људи који представљају српски народ – рекао је Лукић.

Адвокат Миљкан Пуцар изјавио након рочишта у Суду БиХ против предсједника Српске Милорада Додика и вршиоца дужности Службеног гласника Српске Милоша Лукића, да би за Тужилаштво било најбоље да не прави даље фарсу, већ да повуче ову оптужницу.

– Надамо се да ћемо на сљедећем рочишту утврдити и потврдити оно што од првог дана истичемо – да је овај поступак беспотребан – рекао је Пуцар.

Пуцар је рекао да одбрана од самог почетка истиче да Тужилаштво нема ништа, што се показлао и на данашњем рочишту јер два саслушана свједока нису потврдила ништа из оптужнице, већ став одбране да “Службени гласник” ради искључиво по закону.

– Како је то данас истакнуто, нема ничије улоге у објављивању. Нема никакве конститутивности у објављивању. То је техника да постоји закон како и шта се објављује. Ми то тврдимо од првог дана и мислили смо да ће Тужилаштво након прошлог рочишта и фијаска који су доживјели са инспекторима Сипе /Агенције за истраге и заштиту/, можда и одустати од ових свједока – истакао је Пуцар.

Политиканство може само да наштете некој држави. Високи представници нису законодавци и Анексом десет им није дато то право, рекла је српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић.

– Кристијан Шмит није високи представник и он поготово нема право доношења закона. Умјесто да радимо своје послове, приморани смо да ходамо по судницама због самовоље самопрозваног високог представника – каже Цвијановићева.

Истакла је да је Уставни суд 2006. године у поступку Билбија и остали донио у обазложењу одлуке да високи представник може бити само неко ко има одговарајућу одлуку Савјета безбједности УН, а и то говори о легитимитету Шмита.

– Бесмислено је што неизабрани странац доноси законе, а онда суд суди за непоштовање одлука тог неизабраног странца – навела је Цвијановићева на конференцији за новинаре након одржаног рочишта у предмету против предсједника Српске Милорада Додика и вршиоца дужности директора Службеног гласника Српске Милоша Лукића.

Професор историје на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић оцијенио је данас да је судски процес против предсједника Републике Српске Милорада Додика, који је креирао Запад уз помоћ Бошњака, у ствари, суђење српској идеји.

Говорећи на трибини “Процес против предсједника Српске као крај БиХ” у Београду, Ковић је указао да се у процесу против Додика препознаје континуитет суђења српској идеји, започет у вријеме Аустроугарске на чувеним велеиздајничким процесима у Загребу и у Бањалуци, као и у апсурдним суђењима Србима у Црној Гори у вријеме кнеза Николе Петровића.

Ковић је подсјетио да је та пракса суђења српској идеји настављена суђењима у режији комунистичких власти, почев од монтираног процеса генералу Дражи Михаиловићу до прогона српских интелектуалаца седамдесетих и осамдесетих година 20. вијека.

– Такозване велеиздајничке процесе, како су их звали Аустроугари, у Загребу 1909. и у Бањалуци 1916. године пратили су жестока антисрпска пропаганда и геноцид почињен над Србима од 1914. до 1918. године – рекао је Ковић.

Он је указао да у поновљеном усташком геноциду за вријеме Другог свјетског рата није тражено чак ни такво правно оправдање за убијање и прогон Срба какви су били монтирани судски процеси.

– Пракса извођења Срба на судске процесе обновљена је у нашем времену, а и њу прати медијска хајка на Србе, као и геноцид почињен над Србима у Хрватској и на Косову и Метохији – навео је Ковић.

Он је рекао да се истовремено у Хашком трибуналу Србима судило због српске идеје, њихове историје, предања и због њихове жеље да буду слободни и уједињени.

– Хашки трибунал је круна цијеле историје суђења Србима због тога што они јесу – нагласио је Ковић.

Указујући да је због истих мотива суђено српским политичким лидерима у Црној Гори 2014. године у афери “државни удар”, Ковић је истакао да је врхунац безакоња над Србима у овом вијеку спроведен у БиХ, гдје се суд инструментализује у сврхе монтираног процеса против демократски изабраног предсједника Републике Српске Милорада Додика.

– Између аустроугарског периода и данашњег времена имамо дуг континуитет, који показује да су Срби један народ који је практично стално на суду због онога што је и какав је. Ако не разумијемо шта је предисторија овоме данас, не можемо разумјети ни данашње догађаје – рекао је Ковић.

Додао да је историја дала одговор онима који су у прошлости судили Србима, убијали их и прогонили, јер одавно нема ни Аустроугарске, ни Трећег рајха, ни других који су то чинили.

– То морамо да имамо на уму и довољно је да издржимо, а и ове силеџије ће однети ветар који их је донео – рекао је Ковић.