Fri. Apr 19, 2024
ћирилица /латиница

Српска Лазарица – скоро 150 година свједок историје Сокоца

Извор: gradistocnosarajevo.net

Црква Светог Илије на Сокоцу грађена је од 1876. до 1882. године, иако је, према казивањима Риста Чајкановића, једног од првих учетеља Српске школе у Сокоцу, градња храма почела 27. јуна 1873. године.

Прво освећење цркве Светог пророка Илије у Сокоцу обавио је митрополит Дабробосански Сава Косановић. О самом чину освећења постоји сачуван документ написан 5. августа 1881. године. Аутор Милош Мартиновић описао је долазак митрополита Дабробосанског Саве Косановића, кога је, како стоји у том тексту, у Сокоцу дочекало између осам и десет хиљада људи.

О самом освећењу Мартиновић је написао:

„Народ бијаше, чувши глас звона, веома дирнут, јер са малим изнимкама бијаше их највише који у свом животу никада бистре звукове звона чули нису…“

Живопис и иконе у цркви урадио је између два рата сликар Роман Петровић. Априла месеца 1941. године цркву су бомбардовали њемачки авиони, а у пожару је страдао живопис и иконостас са црквеним инвентаром. Истовремено, усташе су у парохијском дому уништиле црквену архиву. Због усташког терора свештеници и многи вјерници су напустили парохију и склонили се у Србију.

По завршетку рата, парохијани су се вратили на згаришта својих домова. Вратио се и свештеник Вељко Мијатовић, кога су стрељали партизани 1946. године.

Други свештеник Милош Јевђевић је напустио свештеничку службу, па је парохија остала без сталног свештеника. Од 1946. до 1949. године комунистичке власти су претвориле цркву у житни магацин.

Протојереј Драгољуб Савић из Сарајева је од 1949. до 1967. године опслуживао парохију али му власти нису дозволиле да врши богослужења. Доласком јереја Милосава Видаковића за сталног пароха 1967. године ситуација се променила. Обновљена је црква и парохијски дом.

Мало освећење цркве извршио је на Покров 1971. године митрополит Дабробосански Владислав.За прославу стогодишњице цркве на под су стављене керамичке плочице и урађен је нов иконостас. Иконостас од јаворовог дрвета израдио је Миливоје Рудовић, дуборезац из села Јеловци код Хан Пијеска. Иконе на платну је израдио Драгослав–Павле Аксентијевић, академски сликар из Београда. Нови иконостас је осветио митрополит Владислав 1981. године.

Током рата у БиХ 1992. године умро је митрополит Владислав у избеглиштву у Србији. За митрополита Дабробосанског изабран је епископ Далматински Николај (Мрђа).

Због ратног стања митрополит Николај је привремено пренио сједиште Митрополије на Соколац, а тиме је црква Св. пророка Илије постала саборна.

Одлуком митрополита Николаја, црква Св. пророка Илије названа је Романијска Лазарица. Од тада, у недјељу по Видовдану, на нивоу епархије, код цркве се одржава духовни сабор посвећен Видовдану.

Црква је под заштитом Завода културних добара Републике Српске.

©citajfilter.com 2019-2023 * Оснивач и издавач: Centar media d.o.o. * Главни и одговорни уредник: Мира Костовић * Контакт: citajfilter@gmail.com