Fri. Apr 19, 2024
ћирилица /латиница

Др Андреа Сладоје о подршци обољелим од епилепсије

Извор: Филтер

Према тренутно доступним  подацима у Републици Српској око 6 000 људи болује од епилепсије.

Др Андреа Сладоје, специјалиста неурологије Болнице “Србија”, поводом Свјетског дана подршке обољелим од епилепсије говори о важности подршке. Истиче да је потребно избјећи стигматизацију и обољелим особама омогућити нормално функционисање, како у радној средини, тако и у слободним активностима.

Др Сладоје појашњава да је епилепсија хронично неуролошко обољење, које се карактерише спонтаним понаваљањем епилептичних напада услијед хиперексцитабилности коре мозга. Један епилептични напад не означава да пацијент има епилепсију, јер се изоловани напад може јавити код сваке здраве особе под условом да је јачина провокације довољна.

“Дијагноза епилепсије се може поставити након два или више непровоцираних епилептичних напада. Укупан број обољелих особа од епилепсије је од од пет до десет особа на 1 000 особа. У самој класификацији епилептичних напада разликујемо фокалне и генерализоване нападе”, истиче др Сладоје.

Она каже да се генерализовани напади одликују поремећајем стања свијести и обостраним, најчешће симетричним моторним симптомима и синхроним икталним ЕЕГ пражњењима. Ту се убрајају апсансни напади, генерализовани тонично клонични, атонични напади и миоклонични напади.

“Генерализовани тонично клонични напади су оно што најчешће изазива забринутост код пацијената и родбине будући да су симптоми који их прате губитак свијести, генерализоване клонизме цијелог тијела, често угриз језика, поремећај контроле сфинктере, а након свега наступа и постиктална фаза када се пацијенти жале на продужену главобољу, замор и болове у мишићима”, навела је др Сладоје.

Фокални напади се дијеле на једноставне и комплексне у зависности од квалитета свијести током напада. Једноставни фокални напади могу бити моторни, сензитивни, вегетативни и психички. Посебна група су и фокални напади са секундарном генерализацијом.

Према њеним ријечима сваком пацијенту са сумњом на епилепсију неопходно је урадити неуроимиџинг да се искључе друга обољења, попут можданих удара, тумора мозга, као и комплетну лабораторијску дијагностику, ЕЕГ преглед, а у посебним ситуацијама ради се и цито-биохемијски преглед ликвора.

Она је нагласила да данас постоји широк спектар лијекова за лијечење епилепсије. Лијекови новије генерације немају ни хронична нежељена дејства, а индиковани су и код жена у репродуктивном периоду што омогућава и бољу контролу напада код жена у генеративном периоду. Избор антиепилептика зависи од типа епилетичног напада, узраста пацијента, пола, коморбидитета и на основу тога неуролог одлучује који лијек ће увести у терапији.

“Уколико се нађемо у ситуацији да неко од наших укућана, пријатеља или познаника доживи епилептични напад никако немојте покушавати методе попут чупања језика, отварања вилице, шамарања и дозивања особе током контракције. Неопходно је пружити прву помоћ, пацијента окренути на бок те што прије позвати екипу хитне медицинске помоћи”, поручила је др Сладоје.

©citajfilter.com 2019-2023 * Оснивач и издавач: Centar media d.o.o. * Главни и одговорни уредник: Мира Костовић * Контакт: citajfilter@gmail.com