Хоће ли Источно Сарајево добити дио прихода од пореза на добит?

Извор: Филтер/Мира Костовић

Често га зову “град херој”. За њега кажу да је најважнији за развој Српске и опстанак српског народа на овом простору.

Шта о Источном Сарајеву, његовом значају, положају, опстанку и развоју заиста мисле сви у Српској, показаће једна од наредних сједница Народне скупштине Републике Српске. Пред посланицима ће бити приједлог расподјеле средстава од пореза на добит.

Наиме, одборници Скупштине града Источно Сарајево траже да овај град коначно добије додатни порески приход (од пореских сада има само приход од индиректних пореза), а да то буде само онај новац који се и заради овдје.

Предлажу да им се одреди дио новца прикупљеног из пореза на добит предузећа из Источног Сарајева, а који тренутно у комплетном износу одлази у буџет Републике Српске.

Град остао без значајних прихода

Раније је један од најзначајнијих властитих прихода Града Источно Сарајево била комунална такса. Наведени приход је градском буџету годишње доносио и до 1.500.000 КМ.

Међутим, усвајањем Закона о измјенама Закона о комуналним таксама, који је Народна скупштина Републике Српске усвојила у децембру 2021. године, Град је остао без тог прихода.

Била је ово одлука која је олакшала привредницима јер више нису били дужни плаћати таксу, али је одлука значила мањи приход за јединице локалне самоуправе.

Влада је планирала општинама и градовима надомјестити средства планирана од овог прихода растом других пореских прихода, односно у највећој мјери растом прихода од пореза на доходак.

“Ипак, то није тако у случају града Источно Сарајево. Смањење прихода по основу комуналне таксе, осталим јединицама локалне самоуправе може се надомјестити подизањем стопе неког од осталих пореских давања која су у надлежности конкретне јединице, али Град Источно Сарајево нема начин како да надомјести ове губитке. Током 2023. године Град је увео таксу за истицање рекламе на подручју града”, наведено је у Студији функционисања Града која је данас представљена одборницима, као увод у покретање иницијативе којом се тражи дио од пореза на добит.

Шта предвиђа иницијатива?

Градоначелник Љубиша Ћосић напоменуо је да се конкретно тражи допуна члана 9. Закона о буџетском систему Републике Српске.

У наведени члан додао би се нови став који предвиђа да се приходи од пореза на добит остварени на подручју Источног Сарајева, дијеле између буџета Републике и буџета Града у сразмјери од 50:50.

“То би граду и општинама обезбиједило значајан додатни приход који нам је неопходан у даљем јачању Источног Сарајева као локалне заједнице која је носилац развоја и мјесто окупљања нашег народа на простору Сарајевско-романијске регије”, поручио је Ћосић.

Додао је да ће, након што су одборници подржали иницијативу, процедуру у Народној скупштини покренути заједно са народним посланицима из градских општина.

Појаснио је да иницијатива ни на који начин не подразумијева умањење средстава које градске општине већ добијају, јер је ријеч о потпуно новом приходу од кога би корист имали и Град и општине.

Заједнички одлучити о намјени средстава

На самој сједници је поменуто и то да би се, уколико приједлог буде усвојен у Народној скупштини, заказале тематске сједнице Скупштине града и општина у саставу града а на којима би се прецизно дефинисала намјена и начин утрошка тих средстава.

Одборници СДС-а су при гласању били уздржани јер су, иако подржавају иницијативу, сматрали да се о њој раније требало консултовати и са начелницима општина из састава Града, како би се ускладио заједнички приједлог.

Начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић подсјетио је да је ова општина прије седам година имала сличан приједлог и додао да се залаже за децентрализацију прихода у Српској.

“То се односи на расподјелу средстава од пореза на добит и личних примања, као и одређивања нових коефицијената за расподјелу ПДВ-а и свих осталих прихода које у Српској долазе на један централни рачун. Та средства се сада по неким неправедним начинима распоређују јединицима локалне управе, доводећи у егистенцијалну опасност општине у којима живи мали број становника”, навео је Божовић.

Он је истакао да подржава ову иницијативу, те говорио о томе да је неопходно јасно дефинисати расподјелу тог новца. Поручио је да локалне заједнице утичу на креирање привредног амбијента и да имају право да, ако раде добар посао, од тога имају и веће приходе.

“На тај начин ће грађанима бити омогућено да дио новца који буде уплаћен у буџет Републике буде искориштен за нешто што је њима неопходно у том моменту”, рекао је Божовић.

Он је навео податак да је у 2022. години на подручју Источне Илиџе плаћено 3,6 милиона КМ пореза на добит, а да ће тај број за 2023. годину бити 5,5 милиона.

Иако траже расподјелу у односу 50:50, одборници су свјесни да би тај проценат у корист градског буџета могао бити и мањи. Ипак, како се током дискусија на сједници могло чути, важно је да ова иницијатива стигне у Народну скупштину и да посланици прихватањем приједлога покажу колико је опстанак и развој Источног Сарајева важан за Републику Српску.

Због специфичне организације, значаја и положаја потребна посебна пажња

Источно Сарајево је јединствен град у Републици Српској по својој организацији. Неријетко они који не живе у Источном Сарајеву не знају све специфичности које овај град прате од самог његовог настанка. Стога, неколико реченица о Источном Сарајеву – о административном уређењу, историји и значају даљег развоја.

Град Источно Сарајево је за три деценије постојања и са 65.000 становника један од ријетких у Републици Српској са позитивним миграционим салдом.

Има шест општина које имају законодавну и извршну власт, своје буџете, власници су имовине од које убиру накнаде по основу промета непокретности, ренте, грађевинског уређења земљишта, приходе од пореза, таксе, накнаде, новчане казне (изузев казни утврђених актима града), приходи од незаконито стечене имовине и имовинске користи, доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и остале приходе. Као и све остале општине или градови (који у свом саставу немају више општина) у Републици Српској.

На другој страни, Град Источно Сарајево је административни центар Сарајевско-романијске регије, са извршеним буџетом у 2022. години у износу од 14.551.828 КМ. Град који од пореских прихода има само приход по основу пореза од ПДВ-а и непорескe приходe од такси и комуналних накнада које дијели са општинама у омјеру 50:50.

У борби за слободу, Срби Сарајевско-романијске регије током Одбрамбено-отаџбинског рата у периоду 1992-1995. годинe дали су огромну жртву за Републику Српску оличену у 4.211 положених живота бораца и 2.967 погинулих цивила.

По завршетку Одбрамбено-отаџбинског рата, а након потписивања Општег оквирног споразума за мир у БиХ у Дејтону сарајевски Срби напуштају своја одбрањена вјековна огњишта у општинама које су потписивањем Дејтонског мировног споразума, припале Федерацији БиХ. У егзодусу сарајевских Срба учествовало је више од 120.000 Срба.

Оправданост иницијативе за дио пореза од добити

Скупштина града Источно Сарајево на Свечаној сједници одржаној 13. марта 2023. године поводом 30 година од оснивања Града Источно Сарајево усвојила је Резолуцију о даљим правцима развоја града.

Чланом 8. Резолуција је Град Источно Сарајево одредила као Град партнер од стратешког значаја због свог специфичног положаја, као и важног мјеста које заузима у историји Републике Српске.

У иницијативи коју су усвојили одборници градске скупштине наводи се да су неопходна додатна средства за функционисање и
несметан развој како града тако и општина у саставу града.

“Да би град оправдао своју улогу носиоца развоја и останка Срба на простору Сарајевско-романијске регије, потребно је обезбиједити додатне изворе финансирања. Оваквом расподјелом прихода од пореза на добит оствареног на подручју општина које улазе у састав града обезбиједила би се потребна средстава за функционисање града Источно Сарајево”, наводи се у иницијативи.

Одборници свих шест општина у саставу града траже да се обезбиједи посебан статус града у области финансијских издвајања како би био настављен развојни процес у Источном Сарајеву и његовим општинама који је
неопходан за даље јачање регије, а самим тим и цијеле Републике Српске.