Организована изложба “Дан када је горјела историја БиХ”

Извор: Срна

У Архиву БиХ јуче је организована изложба “Дан када је горјела историја БиХ”, као сјећање на 7. фебруар 2014. године када је током протеста у Сарајеву запаљена ова институција када је, како је истакнуто, изгорјело насљеђе свих народа у БиХ, али и свјетска културна баштина.

Замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Небојша Радмановић рекао је након изложбе да је паљевина Архива и архивске грађе страшан догађај којег се сви морају подсјећати и из њега извлачити одређене закључке.

Радмановић је истакао да је тог дана изгорјело насљеђе свих народа у БиХ, али и свјетска културна баштина јер се међу изгорјелим документима била и документација о узроцима, поводу и току Првог свјетског рата, коју су истраживали научници из читавог свијета.

“Нека и данашње подсјећање из Архива буде поука свима у БиХ шта и како треба чувати и колико улагати у наше културно-историјско наслијеђе”, нагласио је Радмановић.

Директор Архива БиХ Данијела Мрда рекла је да ова изложба није јубилеј већ обиљежавање једног од највећих страдања који је претрпјела ова институција од оснивања, те да је у материјалном смислу немогуће описати штету.

“Када изгори оригинал документа, а нема копију, ви сте тиме спалили дио историје”, рекла је Мрда новинарима у Сарајеву и додала да су архиви чувари памћења једне земље.

Према њеним ријечима, 7. фебруара 2014. године није горјела само историја БиХ, него и свих земаља које су биле везане за ове предјеле, од средњег вијека до новијег периода, истичући да је тада изгорјело и трајно одбачено око милион докумената.

“Горјеле су историје Турске, средњовјековне Босне, Србије, период Независне Државе Хрватске, Аустроугарске, као и период новије историје 20. вијека”, истакла је Мрда.

Мрда је додала да још око 600.000 до 700.000 докумената чека на рестаурацију како би та архивска грађа била сачувана.

Шеф депоа у Архиву БиХ Боро Јуришић истакао је да је важно дигитализовати грађу коју тренутно има овај архив, наводећи да је у овом тренутку око 30 одсто архивске грађе дигитализовано.

Јуришић је рекао да је један од три депоа у пожару изгорио око 80 одсто, да је други, који је највећи, почео горјети, док је најмањи дио депоа остао читав, додајући да је један дио депоа обновљен захваљујућу Турској развојној агенцији.

Јуришић, који је и аутор изложбе, рекао је да је основна порука да не треба дозволити се ништа слично понови, јер се ради о историји БиХ.

Изложби су присуствовали и амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов, шеф Клуба делегата Српског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Средоје Новић, министри, ректори Универзитета у Источном Сарајеву и Сарајеву, декани, те директори ентитетских и кантоналних Архива у БиХ.

Током протеста у Сарајеву 7. фебруара 2014. године запаљена је зграда Архива БиХ и том приликом је изгорјело око милион докумената.