Mon. Jul 15, 2024
ћирилица /латиница

Др Божовић: Добра припрема и угодан разговор уз детаљне информације неопходни за стварање повјерења

Извор: Филтер

“Анестезија је намјерно изазвана неосјетљивост коју љекар постиже уношењем лијекова анестетика у организам. Специјалисти анестезиологије су једини љекари који су обучени за вођење анестезије, давање терапије за сузбијање болова као и лијечење критично обољелих пацијената у јединицама интензивног лијечења“.

Овако о свом послу, поводом Свјетског дана анестезије, говори др Јелена Божовић, специјалиста анестезиологије са реаниматологијом Болнице „Србија“.

Зависно од врсте и тежине оперативног захвата анестезиолог одређује која врста анестезије је адекватна за пацијента. Анестезија се дијели на општу и регионалну.

„Општа анестезија је поступно, повратно смањење функције ЦНС-а које узрокује најприје губитак свијести, затим неосјетљивост на бол, губитак сјећања на оперативни захват и на крају мишићну релаксацију. Постоји јасан редослијед давања лијекова како би пацијент био што безболније и са мање трауме проведен кроз анестезију и хируршку интервенцију“, објаснила је др Божовић.

За регионалну анестезију каже да је техника у којој иницирањем анестетика у близини живаца – периферни блок или кичмену мождину- централни блок, се изазива неосјетљивост на бол једне регије на тијелу, док је свијест очувана.

Према њеним ријечима, једна од обавезних радњи која претходи самом оперативном захвату јесте преоперативни анестезиолошки преглед. Он подразумијева да се сагледа цјелокупно здравствено стање пацијента попут пропратних обољења, лијекова који се користе, алергија, те се анализирају налази неопходни за планирани оперативни захват, а то су лабораторијски налази, РТГ снимак плућа са очитањем, ЕКГ, налаз интернисте.

Поред ових налаза који су уобичајени некада је неоходно урадити и додатне налазе и прегледе. На основу добијених података процјењује се здравствена спремност за планирани оперативних захват и врсту анестезије.

„Одлазак на операцију без сумње, може бити врло стресан за пацијента и изазвати страх. Угодан разговор са пацијентом уз детаљне информације о оперативном захвату и врсти анестезије, неопходан је за стварање повјерења како би се тај страх смањио. Треба имати на уму како ниједан медицински захват није безопасан. Међутим, уз помоћ модерних анестезиолошких апарата, мониторинга виталних функција и лијекова које користимо, те адекватно обученог медицинског кадра, ризик од компликација сведен је на минимум“, закључује др Божовић.

Свјетски дан анестезије обиљежава се сваке године 16. октобра на дан када се догодио један од најзначајнијих догађаја у историји медицине. Први пут у свијету 1846. године успјешно је примјењена етар анестезија код оперативног захвата. Тиме је заувијек промјењен приступ хируршком лијечењу, доказујући да је могуће да се пацијент подвргне операцији без несносне боли.

©citajfilter.com 2019-2023 * Оснивач и издавач: Centar media d.o.o. * Главни и одговорни уредник: Мира Костовић * Контакт: citajfilter@gmail.com