Sat. Oct 12, 2024
ћирилица /латиница

Ћосић: НАТО бомбе оставиле трајне и трагичне посљедице по здравље

Извор: Срна

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је данас у Источној Илиџи да су посљедице НАТО бомбардовања пројектилима са осиромашеним уранијумом оставиле неизбрисиве, трагичне и трајне посљедице по здравље људи у Републици Српској, посебно сарајевских Срба, који су уточиште потражили на подручју Пала, Бијељине, Брчког, Братунца, Србије и у иностранству. Он је најавио изградњу споменика на Палама у помен жртвама овог злочиначког чина над српским народом.


“Ови дани период су када увелико обиљежавамо 28 година од почетка НАТО бомбардовања Републике Српске, односно највећим дијелом на територији тадашњег Српског Сарајева, у Хаџићима, Палама, Српском Новом Сарајеву, Јахорини… То је период када је западни фактор дефинитивно одлучио да се сврста на страну нашег непријатеља у Одбрамбено-отаџбинском рату, покушавајући да нас трајно истјера са ових простора или да нас бар приволи на неке неповољне услове, наносећи нам при томе огромне жртве међу српским цивилима и војницима, али и велику штету у материјалним добрима”, рекао је Ћосић новинарима.

Према његовим ријечима, то тада ништа није било случајно, јер је то био период злочиначке акције хрватске војске “Олуја”, односно истјеривања Срба из Kрајине и Хрватске, након чега је услиједило 35 непријатељских офанзива на тадашње Српско Сарајево, чије је становништво јуначки одбранило сваки педаљ слободне српске земље.

Ћосић је подсјетио да је у тој борби 4.222 војника и око 1.500 српских цивила дало животе за Републику Српску.

“Повод за НАТО бомбардовање Републике Српске никада није доказан, и нико не спори страдање цивила на сарајевским Маркалама, али је спорно да ли је то страдање изазвано дјеловањем припадника Војске Републике Српске или неке друге стране”, навео је Ћосић током обиљежавања Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања Републике Српске.

Он је поновио да су посљедице бомбардовања пројектилима са осиромашеним уранијумом оставиле неизбрисиве, трагичне и трајне посљедице по здравље људи на овим просторима, посебно сарајевских Срба, који су уточиште потражили на подручју Пала, Бијељине, Брчког, Братунца, Србије и у иностранству, али су и тамо били изложени многим малигним обољењима.

Ћосић је изразио захвалност Влади Републике Српске која и на овај начин, обиљежавањем Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања Републике Српске, чува сјећање на српске жртве језивог и срамног НАТО бомбардовања Републике Српске.

Он је најавио изградњу споменика на Палама у помен жртвама тог злочиначког чина НАТО над српским народом.

“Будуће српске младе генерација треба и морају да знају колико је зноја и крви проливено за слободну Републику Српску”, поручио је градоначелник Источног Сарајева.

У Републици Српској се 9. септембра обиљежава Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања које су снаге Алијансе извршиле од 30. августа до 14. септембра 1995. године на територији БиХ без одобрења Савјета безбједности УН.

Током НАТО операције “Намјерна сила” погинуло је 46, а рањено најмање 98 припадника Војске Републике Српске, те пет припадника радне обавезе, подаци су Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица.

У НАТО бомбардовању Републике Српске погинуло је најмање седам цивила, док је најмање 21 рањен.

Снаге НАТО-а бациле су на Републику Српску 1.026 бомби, међу којима 13 крстарећих ракета типа “томахавк”, док је укупна тежина баченог експлозива износила око 10.000 тона.

Званичан разлог за бомбардовање Републике Српске било је гранатирање сарајевске пијаце Маркале 28. августа 1995. године, када је Унпрофор без доказа одмах за то оптужио Војску Републике Српске.

Обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања Републике Српске организовао је Одбор Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Обиљежавање овог дана уврштено је у републички календар обиљежавања значајних датума из српске историје на основу иницијативе Новинске агенције Републике Српске – СРНА из 2018. године и приједлога замјеника предсједавајућег Савјета министара Сташе Kошарца, који је тада био посланик СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ.

©citajfilter.com 2019-2024 * Оснивач и издавач: Centar media d.o.o. * Главни и одговорни уредник: Мира Костовић * Контакт: citajfilter@gmail.com