Студентски дом у Фочи назван по Бориши Старовићу

Извор: Филтер

Владе Републике Српске донијела је данас Одлуку о давању сагласности на Елаборат о оправданости промјене статуса и назива ЈУ Студентски дом „Фоча“ у статус и назив ЈУ Студентски центар „Бориша Старовић“ Фоча.

Старовић је био први декан Медицинског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, ректор у најтежим временима за Универзитет. Чувени љекар, научник, професор, академик. Савременици додају – велики хуманиста, добар колега, пријатељ и човјек.

Биографија

Бориша Старовић је рођен у Сарајеву 1940. године. У родном граду завршио Класичну гимназију с одличним успјехом 1958 године и постао студент Медицинског факултета. Дипломирао је 1964 као један од најбољих студената генерације. Специјалистички испит из опште хирургије положио је 1973. године на Хируршкој клиници Медицинског факултета у Сарајеву са највишом оцјеном. Субспецијалистички испит из пластичне и реконструктивне хирургије положио је 1976. године. Као стипендиста British Counicil – током 1976. и 1977. године боравио је у водећим центрима Велике Британије за хирургију шаке, реконструктивну хирургију и микрохирургију / Edinburg, Derbi, London / гдје започиње рад на докторској дисертацији из подручја реконструктивне хирургије шаке. Била је то прва докторска дисертација из ове медицинске области на просторима тадашње Југославије. Дисертацију одбранио 1981. године на Медицинском факултету у Сарајеву.

Један од оснивача одјељења за пластичну и реконструктивну хирургију Хируршке клинике у УМЦ Сарајево. Трансформацијом поменуте установе 1977. године постао је њен директор и на тој дужности остао до 1993. године. У наставном процесу Медицинског и Стоматолошког факултета учествује од 1972. године када је изабран за асистента на предмету хирургија, а затим кроз избор у доцента, ванредног и редовног професора уобличава блиставу универзитетску каријеру.

Продекан Медицинског факултета постаје 1985. године, Декан 1988. године. На том мјесту остао је до јануара 1993. године када је напустио Сарајево. Првог дана рата, 6 априла 1992. године, био је жртва атентата. Пуних 400 дана провео је у заточеништву на Клиници којој је он био један од оснивача и коју је водио 20 година. Одмах по изласку из Сарајева, постављен је за декана Медицинског факултета Универзитета у Сарајеву, Републике Српске, а већ од 18. септембра започиње са наставом по типу Универзитетског кампуса у просторима Клиничког центра Општа болница Србиње.

Универзитетска каријера проф. др Борише Старовића, је обогаћена највишом функцијом ректора Универзитета у Српском Сарајеву коју је обављао шест година. Био је ментор или члан у 22 магистарска рада и 8 доктората на Медицинском и Стоматолошком факултету. Носилац је или учесник, преко 20 научно истраживачких пројеката у земљи и иностранству. Организатор десетак конгреса, интернационалних стручних састанака и бројних домаћих симпозијума.

За свој рад, заслуге у раду добио је Шестоаприлску награду града Сарајева, Првомајску награду БИХ, Медаљу рада те 1990 године Повељу хуманости Југославије. Новембра 2002. године добио је награду Хипократ за животно дјело и 2003. године Велики печат за постигнуте резултате у професији. Блистава каријера, резултати у научном раду, допринос развоју науке били су довољни да се проф. др Бориша Старовић уврси у оснивача Академије наука и умјетности Републике Српске. Био је њен дописни и редован члан, обављао је функцију предсједника Одјељења за медицинске науке, генералног секретара и потпредсједника.

Преминуо је 2005. године.