У порти Храма Светог Саве у Блажују дружење Илиџанаца уз пјесму и игру

Извор: РТРС

Завичајно удружење Илиџанаца и пријатеља Илиџе наставило је традицију организовања дружења у порти Храма Светог Саве у Блажују, који је протеклих 126 година био саборно мјесто српског народа.

Служен је помен Србима сахрањеним у порти храма, који су страдали у Другом свјетском и Одбрамбено-отаџбинском рату. У тој федералној сарајесвкој општини данас Срба готово да нема, расељени су током рата и након потписивања Дејтонског споразума.

Прва недеља послије Петровдана, је датум окупљања Илиџанаца у порти храма чији су темељи освештани на Петровдан 1896. Старији Илиџанци памте дане када се прослављало у центру Илиџе, а данас скромно у порти храма. Слике прошлог времена остале су у сјећању Милана Пејића.

– Ово је чиста емоција. Поштовање према прецима овде су земни остаци мог ђеда и стрица који су убијени 41 године. Овде су многе моје комшије и ред је да се томе ода дужно поштовање. Кад смо формирали удружење намјена је била управо то, да се његује традиција овога краја – каже Пејић.

Међу страдалницима овог краја у Другом свјетском рату био је Реља Спахић, млади парох храма Светог Саве кога су усташе убиле ’41 године. На стријељању му је наређено да клекне што је одбио рекавши да клечи само пред Богом.

– Свештеник Блажујски је 1941. године са 25 најугледнијих домаћина овога краја оведен на стрељање у Бутмир и 1951. године њихови посмртни остаци пренијети су у порту храма Светог Саве овдје гдје се и данас налазе. Од стране СПЦ 2008. године уврштен је у ред светитеља наше цркве – рекао је Дарко Даниловић парох блажујски.

Иако је данашња стварност потпуно другачија од прошлих времена, најмлађи у народним ношњама културно забавним програмом подсјетили су како је Петровдан некада обиљежаван.

И посљедњи Срби на Илиџи кажу да размишљају о одласку са својих имања на којима их је остало мање од стотину.