Sun. May 19, 2024
ћирилица /латиница

Ивањдан – дан када се беру љековите траве и плету вијенци од цвијећа

Извор: Глас Српске

У завршници Петропавловског поста прославља се један од три најважнија рођендана у Цркви – рођење светог Јована – Пророка, Претече и Kрститеља Господњег. Рођењу овог светитеља посвећен је данашњи велики празник – Ивањдан.

Ниједан светитељ нема толико пута спомен у години – обиљежава се рођење, усјековање, сабор, три обретења Светог Јована чије се име везује за крштење Исуса Христа на ријеци Јордану и све догађаје који су тог дана означили почетак Новог завјета и проповиједи хришћанске вјере.

Срби га посебно поштују и као заштитника двије врло важне установе – кумства и побратимства.

Народно празновање Ивањдана потиче из предхришћанског периода, од ратарског култа у којем се слави сунце када у вријеме љетње дугодневице исијава највећу снагу, као и почетак жетве.

Ивањдан је у народу познат и као “дјевојачки празник” због бројних обичаја и ритуала који су посвећени женском роду.

Вијенци од ивањског цвијећа, пјесма дјевојака, кићење куће за здравље укућана, само су неки од обичаја који прате Ивањдан.

Понегдје је обичај и да се кроз вијенце од уплетене „јованове траве“ на Ивањдан провлаче жене које немају дјецу, а желе их, пише РТС.

У неким крајевима постоји вјеровање и да дјевојке које нису удате данас треба да у саксији посаде мало жита које ће погледати 12. јула, на Петровдан. Уколико су клице као прстенови, то значи да ће се на јесен сигурно удати.

Такође, распрострањено је мишљење да се на данашњи дан може видјети лик будућег брачног партнера – суђеника.Упосљедњи залогај доручка треба хукнути и сачувати га до вечери, а онда заједно са огледалцем и мало ивера ставити под јастук да би се у сну појавио лик.

Међу низом живописних обичаја везаних за тај дан посебно мјесто има брање љековитих трава и плетење вјенаца од ивањског цвећа, праћено пјесмом девојака.

У предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима палиле су се по брдима ивањске ватре (кресови) око којих се играло и пјевало.

Према обичајном календару, три дана пре и три дана послије празника, не улази се у виноград.

Kаже се да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован. Празник увијек пада у време Петропавловског поста, па се овог дана не мрси.

©citajfilter.com 2019-2023 * Оснивач и издавач: Centar media d.o.o. * Главни и одговорни уредник: Мира Костовић * Контакт: citajfilter@gmail.com