Данас су Цвијети

Српска православна црква и вјерници данас славе празник Цвијети, успомену на свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим. Цвијети увијек падају у недељу, дан након Лазареве суботе.

Празник је установљен у Јерусалиму крајем IV вијека, као успомена на последњу недељу живота сина Божијег. Великим празником Цвијети завршава се шеста недјеља Великог поста.

Према хришћанском предању, Христос је, праћен својим ученицима, кренуо из Витаније у Јерусалим. Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.

На овај дан Исус Христос ушао је, на магарету, у Јерусалим. На улазу у Свету земљу народ га је дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи. Машући гранама палме у знак добродошлице Спаситељу који иде у сусрет вољним страдањима, народ је узвикивао “Осана [слава] сину Давидову”.

Цвијети су један од најрадоснијих празника у православљу. По народном обичајном календару, данашњи дан почиње умивањем водом у којој су јуче, на Врбицу, потопљени цвјетови како би укућани били румени и здрави.

На Цвијети се обично бере цвијеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвијећем.

Некада је био распрострањен обичај да се на Цвијети цијели дан шета окићен цвијећем. Момци су правили букете и носили их дјевојкама, а сваки цвијет имао је своје значење. Ставља се и врбова гранчица за брз напредак, понегдје дрен за здравље, а дјевојке стављају и љубичице.

Цвијети су за Србе и историјски празник. На Цвјетну недјељу 1815. војвода Милош Обреновић подигао је у Такову Други српски устанак, против турске власти.

Веома мали број породица данас слави ову крсну славу. Понегдје се Цвијети славе као завјетина.

Данас је, други пут од почетка Великог поста, дозвољено јести рибу. Вјерници сутра улазе у посљедњу седмицу Васкршњег поста, недјељу страдања, смрти и васкрсења сина Божијег.