“Американци” у Хан Пијеску (ВИДЕО)
Извор: Филтер
У Љесковцу код Хан Пијеска расте дуглазија, врста четинара која није карактеристична за ове просторе.
Састојина ове дуглазије потиче из периода 1920 – 1930 година и поријекло се не зна тачно. Зна се да је у непосредној близини пролазила пруга и вјероватно је остатак садног материјала сасвим случајно ту посађен.
С обзиром на то да се веома добро примио, данас можемо рећи да имамо живе свиједоке тог времена.
Зелена дуглазија (лат. Pseudotsuga mensiesi) један је од најважнијих четинара Сјеверне Америке, како по својој распрострањености тако и по огромном шумском богатству које садржи. Готово 40% количине дрвета из шума запада, тј. од Стјеновитих планина до обале Пацифика, како у Британској Kолумбији тако и у САД, даје дуглазија.
У почетку је овај четинар био уврштен у род јела и борова, а као народни називи још су у употреби Дагласова јела и Орегонски бор.
Род Pseudotsuga 1867. године поставља Kарије са врстом Pseudotsuga douglasii, названом касније 1889. године по Британу Pseudotsuga taxifolia и по Судворту Ps. mucronata.
Занимљиво је да је први назив био за дуго времена општеприхваћен, док је касније задржано име Бритона супротно хронолошком правилу номенклатуре, јер је, како се види, ово друго име дао Бритон 1887. године, скоро двадесет година послије првог назива.
Званична номенклатура у САД је поново промијењена педесетих година прошлог вијека, уз приједлог да се да име Pseudotsuga menziesii (Mirbel) Францо.
Дуглазија је врло вриједна врста за озељавање насеља, пошумљавање голети као и за плантажни узгој стабала. Због изванредно брзог раста у кратком времену испуњава све планиране функције, уз благотворни утицај који оствари лијепим изгледом, четинама које растрљане миришу на јабуку и производњом велике количине кисеоника са акумулирањем угљен диоксида што је посљедица брзог прирастања дрвне масе. Осим тога, сматра се да дуглазија поправља квалитет земљишта.
Што се тиче врста које расту на нашим просторима, слична група стабала дуглазије чак и већих димензија налази се у селу Поџепље. Али о њима другом приликом…
Хвала Ани, Мирјани и Бранку на помоћи.
Аутор текста и видеа је Цвико Тодић.