Sun. Jun 23, 2024
ћирилица /латиница

Како ће се Источно Сарајево развијати у наредних неколико година?

Аутор: Филтер/Мира Костовић

Одборници Скупштине града Источно Сарајево усвојили су Нацрт стратегије развоја града за период од 2023. до 2029. године. Стратегија је орјентисана на развој кроз стварање пословног амбијента, а овај документ афирмише отвореност и јачање идентитета Источног Сарајева.


Инвестиције, бољи животни стандард и здравија животна средина неки су од кључних циљева истакнутих у Стратегији развоја Источног Сарајева до 2029. године. Стратегију су радили професори Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, радници Градске развојне агенције и Градске управе.

На тематској сједници, одборницима је представљен обиман документ у коме су анализиране основне снаге и слабости, те утврђени правци развоја Источног Сарајева у наредним годинама.

Шта је снага Источног Сарајева?

Основне предности града и снага за већи привредни развој су географски положај, перспективно тржишно окружење, те Јахорина као најзначајнија туристичка дестинација у БиХ.

Источно Сарајево је административно средиште бројних регионалних, ентитетских и државних институција и установа, образовно-научно средиште источног дијeла Републике Српске и има заокружен систем примарне и секундарне здравствене заштите.

Ово је град у коме се број становника повећава јер има позитиван миграциони салдо у периоду 2016-2020. година. Значајан показатељ за могућност привредног развоја је и тај да радно активно становништво (15-64 године) чини 65,86% одсто становника Источног Сарајева.

Као предности издвајају се и расположивост базичних природних ресурса и развијеност и експанзија тржишта некретнина.

Шта су слабости Источног Сарајева?

Прва слабост која се примјећује је непостојање јединствене урбане цјелине, односно недовољна инфраструктурна повезаност између општина, потом лош и неадекватан јавни превоз и саобраћајне гужве. У граду се биљежи и мали удио технолошки напредних индустрија са већим учешћем додате вриједности – низак ниво домаћих и међународних инвестиција. Источно Сарајево тренутно нема препознатљив имиџ, а ни статус универзитетског града није довољно искоришћен.

Иако обје области имају велики потенцијал за развој, туризам и пољопривреда нису довољно повезани, а ни расположиви природни ресурси се не користе у мјери у којој би то било довољно за већи привредни развој.

Приступ гасоводној мрежи је ограничен, мала територија је покривена системом даљинског гријања. Проблем су и одсуство планске изградње и бесправна градња. Територија града није у довољној мјери покривена канализационим мрежама, а не постоји третман индустријских отпадних вода. Неадекватно је и управљање чврстим отпадом – нема селекције и третирања отпада, рециклаже. На подручју града нема довољно паркинг мјеста, недостају спортски објекти.

Један од проблема је недостатак стручних кадрова у здравственим установама који због бољих плата одлазе у Сарајево.

Прилике за развој

Као прва прилика за развој истиче се спремност кључних институција Републике Српске да се обнови и унаприједи статешки значај Града Источно Сарајево, изгради инфраструктура и унаприједи квалитет живота његових грађана.

Корак напријед био би усклађен развој туризма и пољопривреде, као и искориштавање потенцијала Универзитета у Источном Сарајеву и стављање знања у функцију одрживог развоја града. Потребно је искористити географску позицију и тржишне потенцијале града за развој иновативније привредне структуре, већег нивоа технолошке интензивности и додате вриједности.

Прилика за развој је и циљано привлачење страних инвестиција, те реализација концепта зеленог града кроз провођење процеса декарбонизације. У граду је могуће унаприједити ефикасност јавне управе и управљање одрживим развојем помоћу реализације концепта паметног града.

Од значаја би било добијање статуса ”Универзитетске болнице” за Болницу „Србија“ јер би то унаприједило секундарни и развило терцијарни ниво здравствене заштите. Још једна од прилика која се издваја је интензивније повезивање са дијаспором.

Шта нам је најважније?

Оно што се предлаже је стратешко фокусирање међу којима је прво и најважније оптимизација привреде.

Инвестиције је потребно усмјерити на дјелатности које генеришу већу додану вриједност, повезати привреду и научно-истраживачку заједницу а инвестиције усмјерити у стратешки одабрана подручја која обезбјеђују могућност за квалитетан раст и одржив развој. Предложено је закруживање производних ланаца ослоњених на домаће ресурсе, пласман пољопривредних производа кроз туризам.

Други стратешки фокус требало би да буде везан за добијање престоничког статуса, наводи се у Стратегији развоја Источног Сарајева. Овај град и његове општине имају непроцјењиву улогу у стварању Републике Српске. Тиме би се обновио и афирмисао статешки значај града Источног Сарајева, те би се кроз повећан број институција од јавног значаја са сједиштем у граду, уз пригодне пропратне догађаје, унаприједио имиџ града и у јавности креирала перцепција другог најзначајнијег центра у Републици Српској.

Трећи стратешки фокус је усмјерен на пројекте у области изградње инфраструктуре и саобраћаја, с обзиром на то да веома брз темпо развоја града у послијератном периоду није пратила правовремена и ефикасна изградња одговарајуће саобраћајне, комуналне, енергетске, еколошке и туристичке инфраструктуре.

Четврти стратешки фокус се односи на визију успостављања зеленог и паметног града. Модерни градови теже остварењу модела зеленог и паметног града у складу са оријентацијом изложеном у циљевима одрживог развоја Уједињених нација.

Пети стратешки фокус је усмјерен на област туризма. У оквиру њега потребно је радити на изградњи видљивости и препознатљивости туристичке дестинације, изградњи туристичке инфраструктуре, унапређењу туристичке понуде, као и активирању свих оних туристичких потенцијала који би у будућности могли да мапирају град Источно Сарајево као препознатљиву и пожељну туристичку дестинацију у региону и шире.

Нацрт стратегије развоја усвојен је једногласно. Ускоро опширнији извјештај са сједнице.

©citajfilter.com 2019-2023 * Оснивач и издавач: Centar media d.o.o. * Главни и одговорни уредник: Мира Костовић * Контакт: citajfilter@gmail.com