Kолико су грађани Српске у 2022. потрошили новца

Извор: Независне новине/ Радош Крстојевић

Поскупљења основних животних намирница, али и осталих производа у малопродаји, која су пратила цјелокупну 2022. годину, приморала су грађане не само да се одричу било каквог луксуза, већ и да за најосновнију куповину хљеба, млијека или јаја дубље завуку руке у своје, ионако празне, новчанике.

У прилог овоме говоре подаци да су грађани у Републици Српској у прошлој години у куповини потрошили 9,4 милијарде KМ, што је у односу на 2021. годину више за чак 1,4 милијарде KМ.

“Укупан евидентирани промет преко фискалних каса у малопродаји у Републици Српској у 2022. години износио је 9.438.734.817 KМ, док је тај промет у 2021. години износио 8.063.311.299 KМ”, саопштено је за “Независне новине” из Пореске управе Републике Српске.

Ово је више него очекиван промет, каже Муриса Марић, извршна директорица Удружења потрошача ДОН из Приједора.

“Сви артикли у малопродаји, као и остали производи који се прате путем фискалних каса су у прошлој години поскупјели по неколико пута. Енормна поскупљења основних животних намирница, а и осталих производа свакако су показатељ ове разлике и повећања промета за преко милијарду и по KМ”, наглашава Марићева.

Економиста Миленко Станић ипак каже да овакав салдо потрошње јесте изненађење, али ако се на то гледа површински, односно ако се гледају економска ситуација у земљи, куповна моћ становништва, те буџетска кретања.

Међутим, ако бисмо ушли у дубље анализе, наводи он, оваква кретања су реална, а за то постоји више разлога.

“Номинално однос између промета 2022. и 2021. година јесте раст од 16,6 одсто, а знамо да се просјечна инфлација кретала око 16,2 одсто. Узмемо ли у обзир да у структури промета највише издатака иде за храну и енергенте, а знамо да су њихове просјечне цијене расле неких 26 одсто, можемо рећи да је први узрок раста обима потрошње инфлација. На другом мјесту сигурно је то што је код нас дошло доста радника из дијаспоре, не само из европских земаља, већ и других континената. Ја бих такође рекао да је око новогодишњих празника велики број грађана из иностранства боравио у нашим туристичким центрима, па се и ту наплатио огроман новац”, наводи Станић за “Независне новине”.

Према његовим ријечима, трећи фактор је смањење сиве економије, које се дешава из године у годину, јер већи трговачки ланци потискују малопродајне објекте.

“Разлог пораста обима потрошње код грађана је и смањење орочене штедње због краткорочне потрошње”, рекао је Станић.

Стручњаци су сагласни да већина грађана у Српској у прошлој години није ни знала шта их је снашло.

“Једноставно један слом тржишта, слом линија снабдијевања, поготово енергената, што је омогућило да се створи један велики простор за манипулацију цијенама, што су свакако поједини и искористили како би стварали екстрапрофит. Били смо у позицији да будемо само нијеми посматрачи свега што се дешава”, наводи економиста Александар Љубоја.

“Дошло је до повећања цијена све робе, а све узрочно-посљедично је везано за свјетску кризу, кризу морала и кризу у прехрамбеној индустрији, а све је то изазвано неекономским разлозима. Зато долазимо у ситуацију да више нема могућности да се тржишним механизмима дефинишу цијене робе”, наставља Љубоја.

Наши саговорници кажу да прогнозе за 2023. годину нису оптимистичне, те да треба очекивати да ће доћи до смањења и рестрикција обима малопродајне потрошње, посебно у првом кварталу.

“Наравно, знамо и да се у јануару због више празника изискују много већи трошкови за домаћинство, па се људи пресабирају и задужују”, наводи Станић.

“Ниједна економска теорија не пије воде. Ми се само можемо надати добром, јер видите да се кретање цијена енергената не може предвидјети ни пет дана унапријед. Не може се предвидјети нити какви ће бити сезонски циклуси, попут сјетве, жетве, допреме робе и функционисања индустрије. Лично мислим да нас не очекује ништа добро, јер се овдје ради о неекономским кризама које се стално јављају на различитим странама свијета”, сматра Љубоја.

Ништа боље мишљење немају ни потрошачи.

“Чим су кренуле најаве поскупљења крајем године, почевши од струје и других економских услуга, тако су већ и сви произвођачи и добављачи најавили нове цијене”, закључила је Марићева.