Студентско позориште Пале: Ансамбл у служби промоције и унапређења позоришне умјетности у Источном Сарајеву

Извор: gradistocnosarajevo.net

Идеја о оснивању Студентског позоришта Пале настала је, сада већ давне 2009.  године, када је неколико ентузијаста, уз помоћ професора и драмског умјетника Љубе Божовића, основала СПП, које је тада дјеловало у оквиру Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Од 2012. године, Студентско позориште Пале регистровано је као удружење грађана и ради под окриљем Културног центра Пале.

Немања Поповић, глумац у Студентском позоришту Пале, објашњава да се имиџ позоришта градио, те да су од  2009. године до данас једино регистровано удружење на подручју Сарајевско-романијске регије које се бави искључиво позоришном умјетности. Немања каже да тренутно у свом ансамблу имају око 15 чланова, али да број варира, јер чланство диктирају факултетске, пословне и приватне обавезе.

 „Углавном имамо неки „костур“ екипе која је ту од почетка, тако да увијек успијевамо да одржимо потребан број чланова који могу одиграти све представе које имамо на репертоару“, каже Поповић и додаје да немају утемељен годишњи репертоар, али да годишње одиграју око 30-40 представа широм Републике Српске, Федерације и Србије, те да су  успјели  да буду  гости Међународног фестивала у Пољској, у граду Нова Сол.

Идеја и циљ – промовисање, његовање и унапређење позоришне умјетности у Источном Сарајеву

„Почетак рада, као и сваки почетак, био је изузетно захтјеван, али када имате креативну и амбициозну екипу, план, програм и визију је лако осмислити. Тада се наступало у мањим срединама, почело се са неким комерцијалнијим позоришним комадима и непрофилисаним фестивалима“, казује Поповић.

Немања каже да су потешкоће са којима се умјетници током година сусрећу сличне као и на почетку рада, осим што, како каже, успијете (или не) да стекне одређену репутацију која гарантује боље фестивале, гостовања и пројекте.

Успјешна сарадња са Катедром за општу књижевност и театрологију Филозофског факултета УИС

Поповић наводи да је сарадња са Катедром за општу књижевност и театрологију Филозофског факултета УИС на високом нивоу и да у ансамблу имају неколико студената те Катедре.

„Студентско позориште основао је професор Љубо Божовић, а сарађивали смо са професором Радом Симовићем и асистентом Младеном Кокошаром. Планирамо да у наредном периоду проширимо сарадњу кроз радионице, тзв. школе глуме, те да глумце СПП-а упознамо са теоријским дијелом позоришта, што ће, без сумње, много користити у практичном,  глумачком дијелу“, истиче Поповић.

Поповић сматра да прилику да учврсте и усаврше свој таленат у Студентском позоришту Пале имају све младе особе које желе да се баве позоришном умјетношћу.

„Прије свега, могу да стекну слободу и искуство на сцени, а, с обзиром на то да је СПП непрофитна организација, значи да чланови раде све: од режије, сценографије, сценарија, костима, до техничке подршке и административних задатака“, објашњава Поповић и наставља да  сарадња са професоналним глумцима, режисерима и учешће на престижним позоришним фестивалима, младима дају изузетну прилику да се докажу.

На сцену поставили 20-ак представа и учествовали на многобројним фестивалима

 „Глумци СПП-а учествовали су и у бројним музичким спотовима, али и у играним и документарно- играним филмовима и рекламама, тако да је и то прилика да се млади умјетници профилишу“, истиче Поповић.

До сада су на сцену поставили око 20 представа, а  како наглашава Немања, посебан „печат“ позоришту дала је представа „186.степеник“, која је рађена по радио драми Борислава Пекића.

„Занимљиво је и то да је СПП прва и једина позоришна трупа која је ту радио драму одиграла као представу и за њу добила скоро све могуће награде, од индивидуалних до колективних. Представа је поставила и рекорд по броју играња једне представе у СПП-у, играна је чак 60 пута, и још увијек је активна. Број играња би био и већи, али је пандемија то успорила“, казује Поповић.

Он истиче да не треба заборавити ни представе „Маратонци трче почасни круг“, „Кафана блуз“ и бројне друге, али  да су се,  са ове три, такорећи, кључне представе представили публици на фестивалима „Кестенбург“ (Бања Лука), „Интернационалном фестивалу Лакташи“ (Лакташи), „Фестивалу омладинских позоришта Републике Српске“ (Бања Лука),„Федра“ (Бугојно), „Таковске цвети“ (Горњи Милановац), „Дани комедије“ (Бијељина), као и позоришним фестивалима у Модричи, Мркоњић Граду, Мостару и бројним другим градовима и општинама у Српској, Федерацији и Србији, те да су у претходне четири године три пута учествовали на манифестацији „Дани Српске у Србији“.

Не банализују репертоар комерцијалним комадима

Немања објашњава да се не труде нарочито да представе прилагоде окружењу, нити времену у ком живимо и да се, углавном, труде да на сцену постављају комаде који нису „јефтини“ и комерцијални, који не банализују умјетност која постоји од античких времена.

Како наводи, када је ријеч о жанру, практикују све, од комедије, драме до трагедије и да су дјечије представе, такође, неизоставни дио, али да су и прилично строги када бирају текстове и ауторе.

„Драже нам је када у публици имамо 100 људи који ће се, примјера ради, смијати на Нушићеву комедију, него 500 људи који ће се смијати некој, такорећи, модерној комедији која је осакаћена одсуством праве сатире и у којој доминирају тривијални вицеви“, каже Поповић и истиче да су навикли публику да посјећује представе гдјегод играли, али и да публика од њих очекује да раде квалитетно и посвећено.

Поповић наглашава да СПП краси пожртвованост свих чланова и додаје да се често дешава да, због нечијих обавеза, у једном дану пређу 300 – 400 километара, одиграју представу и врате се, али да никада нису отказали представу.

Представа „186. степеник“ и захтјевна улога Емауела Голдмана

На 4. Међународном позоришном сусрету у Горњем Милановцу, Немања је освојио награду за најбољег глумца, тумачећи улогу Емануела Голдмана, бившег логораша, у представи „186. степеник“.

Поповић искрено говори да свако признање за рад и труд импонује, те да представља додатни подстрек, али да је, ипак, свако индивидуално признање плод колектива.

„Пекићеви ликови и на хартији имају душу, емоције су јасне, покрети прате текст. Истина је да смо се сви за сваку улогу темељно припремали и када на све то додате шминку, костиме и сценографију, некако се и физички и емотивно „унесете“ у лик који тумачите, па одатле долази и да вам глас подрхтава, јер играте старца, да вам се рука тресе, да се закашљете“, објашњава Немања и наводи да се конкретно говорећи о лику ког тумачи у „186.степенику“, он развијао у ових 60 играња и великом броју проба.

„Вјерујте да сам на почетку био Немања Поповић у костиму, а свако наредно играње постајао сам Емануел Голдман. Уколико сте у стању да одстраните сујету, да сваку негативну критику (којих је било) посматрате као лекцију… Још нисам у потпуности Емануел Голдман, али до 186. играња ћу, надам се, бити“, кроз осмијех додаје Поповић.

Изузетна сарадња са другим позориштима

Поповић наводи да су остварили сарадњу са, како каже, дословно, свим позориштима чији су били гости.

„Ту су се родила бројна пријатељства која превазилазе пуку пословну сарадњу и, заиста, имамо обавезу да угостимо бројне колеге из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Македоније, Пољске, али, нажалост, финансијска ситуација нам то тренутно не дозвољава“, наглашава Поповић и истиче да су у озбиљним преговорима са градским руководством Источног Сарајева и општине Пале, када је ријеч о финансијској подршци, те да  имају чврста обећања да ће да  добију потребна средства, не само за неометано функционисње, него и за организовање позоришног фестивала, што им је тренутно приоритет.




Filter 2019