Срећан Бадњи дан!

Данас је Бадњи дан, дан строгог поста, али и дан породичне радости. Данас се сјече Бадњак, уноси у кућу, а вечерас, уз трпезу, окупља се породица.

Вјеровања

Јаке емоције треба да буду само оне позитивне, па је веома важно да се на Бадњи дан помирите са неким са киме сте у свађи или да опростити некоме ко се о вас огријешио.

Све дугове или позајмљене ствари треба вратити на Бадњи дан, док за Божић не ваља давати ствари на зајам јер постоји вјеровање да ће се током цијеле године ствари само износити из куће.

Стари православци су инсистирали да се за Бадњу вечеру припрема непаран број јела. Некада сујеверје, данас је постао обичај присутан у већини српскх породица.

Током Бадњег дана и Божића, ваља купити нешто ново, а многи вјерују да то треба да буде управо неки предмет за кућу који је пожељно напунити ситним металним новцем. Вјерује се да ћете на тај начин својој породици обезбиједити финансијско изобиље.

У неким крајевима се вјерује да божићну свијећу не ваља гасити дувањем, већ је треба умирити хлјебом натопљеним вином.

Од Божића до Светог Стефана (9. јануар) не ваља чистити кућу, а многи вјерују и да гости за вријеме божићних празника не треба да лупају по вратима, да се укућани не би свађали у току наредне године.

Бадњак

На Бад­ње ве­че ло­жи се бад­њак. Ово мла­до др­во, обич­но хра­сто­во, сим­боли­ше Хри­ста и ње­гов ула­зак у свијет.

Ло­же­ње бад­ња­ка пред­ста­вља то­пли­ну Хри­сто­ве љу­ба­ви. За­тим, бад­њак је под­сје­ћа­ње на др­во ко­је су па­стири до­нијели у пе­ћи­ну и ко­је је пра­вед­ни Јо­сиф за­ло­жио ка­ко би се тек ро­ђе­ни Бо­го­мла­де­нац за­гријао у хлад­ној пе­ћи­ни.

Бадњак је симбол новог живота и наде. Има још јед­но ту­ма­че­ње: бад­њак је на­го­вјештај Хри­сто­вог стра­да­ња и Ње­го­вог Kр­ста.

Слама

Сла­ма ко­ја се уно­си у ку­ћу под­сје­ћа­ње је на ону сла­му из ја­са­ла на ко­ју је Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца по­ло­жи­ла тек ро­ђе­ног Го­спо­да.

Тамјан

Та­мјан ко­јим се ка­ди ку­ћа, као и да­ро­ви ко­ји се ста­вља­ју у сла­му, под­сје­ћа­ње су на да­ро­ве ко­је су до­нијели му­дра­ци са Ис­то­ка и њи­ма да­ро­ва­ли Но­во­ро­ђе­ног Хри­ста.

Трпеза

На сто се поставља божићна свијећа, у неким крајевима и сито или тепсија, јабуке, жито, кукуруз, новац, суве шљиве и ораси. Све то представља жељу за достојним приходом и добрим животом у кући.

Пред оваквом бадњачком вечером, домаћин се прекрсти, припали свијећу, окади трпезу, прочита молитву Господњу, разломи колач и сву чељад понуди вечером, при чему се уз чаше вина дижу здравице.

Погача симболише самог Исуса Христа („Ја сам хљеб жив, који сиђе са неба; који једе од овог хљеба живјеће ва вијек; и хљеб који ћу ја дати за живот свијета“ – Јован 6,51).

Риба симболише такође Исуса Христа, јер на грчком језику, преко кога су наши преци примили хришћанство, риба је ИХТИС, а то је скуп иницијала Исуса Христа.

Со симболизује божанску силу, која чува дјело божије, као што со чува хљеб и рибу од плијесни и трулежи.

Вино је симбол Исусове крви којом је на Голготи дао откуп Богу за гријехе људске, док мед симболизује сласт вјечног живота.