Мајке заслужују дуже породиљско одсуство

Извор: Глас Српске/Анита Јанковић Речевић

С циљем демографске обнове Република Српска би, према оцјени стручњака, требало да донесе низ пронаталитетних мјера међу којима, по узору на Србију, и продужетак породиљског одсуства за запослене мајке.

Министарка за бригу о породици и демографију Србије Дарија Кисић најавила је да ће та земља средином године усвојити закон према којем ће породиљско одсуство за прво дијете бити продужено са 12 на 15 мјесеци, а за друго на 18 мјесеци. Она је рекла да ће ова мјера популационе политике многим породицама олакшати усклађивање рада и родитељства.

Предсједница зворничког Удружења породица са проблемом стерилитета “Бебе 1” Николина Оро каже за “Глас Српске” да би и Српска, по узору на Србију, требало да продужи породиљско одсуство.

– У малим срединама вртићи не примају најмлађи узраст дјеце, немамо могућност јаслица, као у великим градовима, тако да мајке које се враћају на посао не знају гдје са једногодишњим дјететом, а радити се мора. Продужење породиљског била би права мјера из тог разлога, али и уопштено, јер је мајка дјетету у прве двије године живота потребна нон-стоп, да не говорим о љубави, стрепњи што је беба остављена на бригу другом – казује Оро.

И предсједник Одбора за здравство, рад и социјалну политику у Народној скупштини РС Александар Суботић сматра да би требало продужити породиљско одсуство у Српској.

– Иако то питање мора бити разматрано и усаглашено на сједници Народне скупштине моје лично мишљење је да треба подржати све што може допринијети бољем наталитету. Увијек сам за мјере које помажу породиљама, трудницама, мајкама, вишечланим породицама. Дефинитивно треба размишљати у правцу одлука које је донијела Србија – рекао је Суботић.

Демограф Александар Чавић каже за “Глас” да је дужина породиљског одсуства уз усклађивање професионалних и личних обавеза родитеља једно од најбитнијих поглавља у популационој, односно демографској политици.

Међутим, како објашњава, ниједна мјера ако није дио дугорочне стратегије неће дати жељене резултате.

– Субвенционисање кредита, мађарски модел, раст издвајања за новорођенчад понаособ нису резултовали рађањем већег броја дјеце, јер људи различито реагују на подстицаје. Цјелокупна популација на неки начин треба да буде подстакнута. Осим дужег породиљског неопходно је и флексибилније радно вријеме родитеља дјеце узраста до три године, затим потпуни обухват малишана, било у приватним или јавним вртићима, али и субвенције за оне који су приморани да ангажују дадиљу, јер има мама и тата чије се радно вријеме не уклапа у рад вртића – категоричан је Чавић.

Да мјере популационе политике треба да буду системске, а не донесене по принципу ад хок слаже се и предсједник Уније удружења послодаваца РС.

– Свака мјера коју Влада може исфинансирати, а даје резултат, што се тиче нас је добродошла. Влада у бруто износу плаћа плате за породиље, тако да продужетак породиљског послодавцима не би представљао проблем. Власти треба да процијене имају ли финансијске капацитете за то – казао је за “Глас” Тривић.

С друге стране предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић каже да би наведена мјера продубила проблем недостатка радника.

– Претходну деценију смо пропустили доста када је ријеч о пронаталитетној политици и данас осјећамо посљедице, тако да дефинитивно треба тражити рјешења за већи наталитет, али код продужења породиљског треба спровести дијалог између пословне заједнице и Владе РС, да се нађе компромисно рјешење, јер не може све ићи преко леђа привреде – сматра Рачић.

Плате

Јавни фонд за дјечију заштиту РС лани је исплатио послодавцима 63,11 милиона КМ на име накнада плата радницама на породиљском одсуству.

– Законом о дјечјој заштити прописано је право на рефундацију накнаде плате за вријеме коришћења породиљског одсуства. То је право које остварује послодавац и у складу са законом, рефундира се 100 одсто бруто плате након извршене исплате накнаде плате – рекли су у фонду и додали да они не одлучују о дужини породиљског одсуства већ само спроводе одлуке Владе РС и Министарства здравља и социјалне заштите.

Filter 2019