Ћосић: Без подршке Владе Српске бројне позитивне ствари не би биле могуће

Извор: Срна

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић оцијенио је да је сарадња Градске управе и Владе Републике Српске на изузетно високом нивоу, те да бројне позитивне ствари које спроводе не би биле могуће без подршке републичких институција.

Ћосић је подсјетио да је Источно Сарајево једини град у Српској којег чини више општина и стратешки је важан простор за цијелу Републику Српску.

– Граничимо са Сарајевом, административним и економским центром Федерације БиХ, и за своје мјесто морамо да се боримо вјероватно више него неки други градови у Српској. Због тога ћемо у наредном периоду покушати да обезбиједимо већу финансијску подршку са републичког нивоа – рекао је Ћосић за Српскаинфо.

Према његовим ријечима, Источном Сарајеву је потребно више новца да би имали финансијски стабилан и јак град који може парирати Сарајеву, што је битно не само у економском, него и у политичком смислу.

Као највећи успјех за протекле двије године, од када је преузео мандат, Ћосић је навео да су у потпуности промијенили концепт управљања градом, на начин да су Градску управу окренули потребама грађана, док је раније била окренута себи, односно била је мјесто на којем је одређени број људи радио и примао плату, без видљивог доприноса широј заједници.

– Ми смо за ово вријеме показали да то не мора бити тако, да Град може и треба да буде подршка и својим становницима индивидуално и бројим колективима из различитих области, као и да буде мјесто окупљања градских општина и њихов партнер и заступник пред Владом Републике Српске – навео је Ћосић.

Он је истакао да су током протекле двије године започети бројни важни пројекти, прије свега у области културе памћења и саобраћајне инфраструктуре, која је најважнија како би се омогућио што бржи проток људи и роба.

– Снажно заговарамо изградњу треће траке преко Романије, тунела од Пала до Источног Новог Сарајева, започели смо преговоре о гондолском повезивању с Јахорином, планирамо да правимо зграду Градске управе на Палама, а радићемо и парк великана српског здравства. Много је пројеката које смо започели, а који имају циљ повезивање града и његових општина – рекао је Ћосић.

Коментаришући изјаву предсједника Надзорног одбора Олимпијског центра “Јахорина” Недељка Елека да се на овој планини дешава “урбани геноцид”, Ћосић је рекао да су сви актери који су присутни на овој планини на одређени начин допринијели убрзаној урбанизацији Јахорине, те да у том погледу не треба изоставити ни одговорност Олимпијског центра.

Он је додао да општина Пале, која има надлежност за урбано планирање и град Источно Сарајево, који доноси просторни план, морају бити укључени у процес изградње пословних објеката на Јахорини.

Ћосић је рекао да је све што је управа Олимпијског центра урадила на овој планини уз подршку Владе Српске има огроман значај за Источно Сарајево и да се корист града може посматрати као индиректна и директна.

– Индиректна корист је већа и огледа се у великом броју наших људи који раде на Јахорини и ту остварују редовне приходе, као и у промовисању Источног Сарајева као одличног мјеста за боравак туриста. Слободно можемо рећи да је Источно Сарајево добрим дијелом препознатљиво захваљујући, прије свега, зимском туризму на Јахорини – сматра Ћосић.

Он је рекао да је директна финансијска корист Источног Сарајева од Јахорине и даље мала, да ће на том пољу морати радити и да је сигурно да ће они који на овој планини остварују профит морати дио да врате Градској управи у складу са њеним надлежностима.

Говорећи о сарадњи са градоначелником Сарајева Бењамином Карић, Ћосић је рекао да два града и њихови грађани треба да сарађују далеко боље него што је то до сада био случај, али да у политичком смислу то мора бити на потпуно равноправним основама.

– До сада с Карићевом нисам имао званичне директне контакте јер су политике које заступамо у потпуности различите. До њиховог приближавања неће доћи док год се садашње Сарајево лажно представља као мултиетнички град, истовремено бивајући потпуно слијепо за оно мало преосталих својих становника који нису Бошњаци, односно Србе, али и Хрвате – нагласио је Ћосић.

Он истиче да уважава чињеницу да су у протеклом рату била велика страдања у Сарајеву, али да је очигледно да тај град не жели да уважи чињеницу да су у том периоду у Сарајеву страдали и многи невини људи само зато што су били Срби и то од оних које тај град данас слави и велича.

Говорећи о најави Градске управе да ће помоћи грађанима који се одлуче да поднесу тужбу против НАТО због бомбардовања Сарајевско-романијске регије осиромашеним уранијумом, односно посљедица тог бомбардовања по њих и чланове њихових породица, Ћосић сматра да ће тај процес трајати дуго и да се епилог не може унапријед знати.

– Имамо судске пресуде из Италије које су показале да је тако нешто могуће и ми смо, поучени тиме, одлучили да кренемо у том правцу. Постоје бројни докази о НАТО бомбардовању осиромашеним уранијумом, многи људи су преминули од посљедица тог тровања и најмање што можемо учинити за њих и њихове породице је да их подржимо у тражењу правде на судовима – указао је градоначелник Ћосић.

Он је рекао да је кривичну пријаву против словеначког режисера Мирана Зупанича поводом његовог филма “Сарајево сафари” поднио због тога што је тај филм обична изрежирана представа која не нуди било какве доказе о ономе о чему говори и којом се додатно продубљује јаз и нетрпељивост између народа у БиХ.

– У рату је сигурно на свим странама било снајпериста који су убијали невине људе и сваки тај човјек треба кривично одговарати, али сматрам да не постоји било каква могућност да је Војска Републике Српске или било који други званични орган Републике Српске тога времена био дио тако монструозне ствари као што је “лов на људе” – закључио је Ћосић.

Filter 2019