Tue. Nov 29, 2022
ћирилица /латиница

Храна све скупља, корпа све празнија

Извор: Глас Српске

 Вриједност потрошачке корпе у Републици Српској у посљедњих годину дана повећала се за чак 20 одсто, односно 362 марке, достижући вриједност од 2.316 марака.

Иако годинама уназад вриједност ове корпе расте, у посљедњих 12 мјесеци забиљежен је највећи, што је резултат прије свега огромног раста цијена хране, која је у просјеку поскупјела за око 35 процената.

Према подацима Савеза синдиката Српске, за прехрану, која са 44 одсто учествује у вриједности потрошачке корпе, у септембру ове године требало је издвојити 1.022 марке, за 20 више него у истом периоду прошле године (758 КМ) и 50 одсто него, рецимо, 2018. године, када је била 692 марке.

Да стање у Српској није нимало сјајно када је ријеч о овом питању потврђују и статистички подаци Републичког завода за статистику. Према њиховим анализама цијене производа у посматраном периоду су у просјеку више за 15,5 одсто. Највећи годишњи раст, према њиховим подацима, забиљежен је код хране и безалкохолних пића – 26,2 одсто и то због, како су навели, виших цијена у групама “уља и масноће” од 39,4 одсто и “млијеко и млијечни производи” – 38,8 одсто. Иако се ови подаци нешто разликују од оних Савеза синдиката, евидентно је енорман и забрињавајући раст вриједности потрошачке корпе, који просјечна плата не успијева да “прати”.

Просјечна лична примања у посљедњих 12 мјесеци забиљежила су раст од 16 одсто, односно око 30 у посљедњих пет година и она данас износе око 1.189 КМ, негдје око половине вриједности ове корпе, која би требало да задовољи основне потребе једне просјечне четворочлане породице. Оно што додатно забрињава у читавој овој причи јесте чињеница да овај просјек плата “поправљају” запослени у јавној управи, електросектору, финансијама и информатичари. У преводу, плате у реалном сектору су далеко мање од просјечних, што значи да већина грађана са примањима од 800 или 900 марака може да приушти тек око трећине синдикалне потрошачке корпе.

Потрошачка корпа

2022. – 2.316

2021. – 1.954

2020. – 1.926

2019. – 1.899

2018. – 1.876

Неизвјесности које и даље владају на свјетским тржиштима, посебно када су у питању енергенти, покидани ланци снабдијевања, негативна инфлаторна очекивања, али и најављено поскупљење струје у Српској за привреду од 1. јануара 2023. године, сигурно ће се поново ланчано одразити на нови раст вриједност ове корпе, али и саме хране, која, како ствари стоје, све више постаје луксуз за дио становништва.

Упозорава на то и предсједник Удружења грађана “Покрет потрошача РС” Остоја Кременовић, наводећи како је неопходно што прије направити један социјални програм којим би се живот обичним људима учинио што подношљивијим у овим неизвјесним временима.

– Постоје већ нормативни оквири ко би шта требало да ради у оваквим ситуацијама. Имамо Закон о формирању цијена који даје овлашћења надлежним органима да доносе одговарајуће мјере, које су за сада изостале. С обзиром на то да се овој кризи не назире крај неопходно је направити озбиљан заокрет те припремити један социјални програм који ће помоћи онима којима је највише угрожен животни стандард. То је једино рјешење – истакао је Кременовић за “Глас Српске” и упозорио да ће инфлација бити нешто што ће дуго мучити, како земље ЕУ тако и БиХ.

Према ријечима декана Економског факултета у Бањалуци Миленка Крајишника посљедњи раст цијена неких од основних животних намирница резултат је инфлаторних очекивања.

– Годишња инфлација је прешла 15 одсто, а хране негдје око 25 и више. У таквим околностима трговци све више шпекулишу. Повећавају своје марже више од уобичајених да би се обезбиједили приликом будућих набавки робе. Други проблем је што се доста робе увози и трговци врло често њену вриједност одређују на основу потражње. Ово су случајеви када инфлација храни саму себе – каже Крајишник.

Просјечна плата

2022. – 1.189

2021. – 1025

2020. – 965

2019. – 909

2018. – 881

Сматра и да је једино већом контролом маржи могуће смањити цијене појединих намирница, уз опаску како сматра да би листу контролисаних производа требало проширити, да не буде само брашно или млијеко.

– Инфлација је увезена и на њено кретање, нажалост, не можемо много утицати. Влада покушава с повећањем плата то амортизовати, али је немогуће пратити инфлаторне трендове – појаснио је Крајишник.

Мишић: Потребна хитна реакција

Да је стање алармантно те да је неопходна хитна реакција надлежних сматра и предсједница Савеза синдиката РС Ранка Мишић, наводећи да годинама уназад упозорава на негативне трендове, који су погоршани посљедњом глобалном кризом.

– Погледајте само млијеко које је некада коштало једну марку, данас је 2,5. Људи морају да једу те стога и ова инфлација постаје све већи проблем, на који надлежни треба да адекватно одговоре – истакла је она, додајући да ће Савез синдиката ускоро имати свеобухватну анализу стања у Српској кроз призму кретања вриједности потрошачке корпе у РС.

Filter 2019