Студент генерације, а без радног мјеста: Маја Митровић већ седам година не успијева да се запосли

Фото: Друштвене мреже

Извор: vecernjenovosti.ba

Сваки добар резултат је утемељен на континуираном раду и залагању, али је још неизвјесно да ли ће се труд исплатити и Маји Митровић.

Ношена вихором рата, Маја је са родитељима и братом 1996. дошла у Братунац, гдје је завршила основну, а у Сребреници средњу школу. Потом је уписала Пољопривредни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, те са просјеком оцјена 9,7 – дипломирала као најбољи студент у историји ове катедре. На крају је магистрирала пољопривредне науке и постала мастер пољопривреде…

Ипак, пуна торба диплома није јој била довољна да добије шансу. Да парадокс буде већи, у Братунцу тврде да стратегију развоја базирају на развоју пољопривреде, али мјеста за младе стручњаке из ове области не само да нема, већ се проглашавају и за – сувишне. У општинском Одјељењу за привреду и развој Маја је била најприје стажиста, па самостални стручни сарадник – са рјешењем на одређено вријеме.

Онда је начелник Срђан Ранкић раскинуо уговор, па се студент генерације нашао на улици. Маја сматра да није била политички подобна за Ранкићеву новоосновану странку…

“Ипак, послије разговора са њим, уговор је продужен до краја године, али је само неколико дана касније услиједио отказ”, тврди Маја Митровић.

Начелник Ранкић, који је у међувремену опозван, али до коначне одлуке ЦИK и даље обавља ту функцију, увјерава да није било страначких условљавања, већ је морао поступити по рјешењу инспекције.

“Очекујем да нови челник Братунца истражити сумњива запошљавања. Јер, само тако можемо спријечити младе да одлазе”, каже замјеник начелника Општине Бранислав Тришић.

У међувремену, Маја је за живот зарађивала као помоћни кувар у ресторанима, орезивала воће, радила у пољопривредној апотеци…

“Нећу да идем одавде јер волим нашу Српску и желим да се у њој докажем. Пријављујем се на све конкурсе, иако ми сви потврђују да је 90 одсто њих намјештено”, закључује Маја Митровић.

Filter 2019