Митровдан – празник који открива каква нас зима чека

Извор: Глас Српске, РТС

Српска православна црква слави дан Светог великомученика Димитрија, који је у народу познатији као Митровдан. Овај датум се у народу означава и као хајдучки растанак, и доба године када почиње зима. У српском народу Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања завjетине у многим мjестима.

Митровдан је посвећен античком команданту Солуна из трећег века, мученом и погубљеном због ширења хришћанства.

Рођен је у Солуну, за вријеме цара Максимилијана. Игнорисао је царево наређење да прогони хришћане и јавно је проповиједао хришћанство.

Када је цар чуо да је солунски заповједник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу гдје је мучен и погубљен. Солунски хришћани Димитрија су тајно сахранили. На мјесту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна.

По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви.

И данас се вјерује у љековитост његових моштију. Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије “бдио над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа”.

Светог Димитрија посебно славе, поред Грка, Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. вијеку. Они су га 1581. изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви.

И у Србији светом Димитрију посвећени су многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.

Вјеровања и обичаји

Народна вјеровања кажу да уочи Митровдана и Ђурђевдана треба да је свако код своје куће, јер ко тада не буде у свом дому, тај ће преко цијеле године ноћивати по туђим кућама. Ово се уједно сматра и најважнијим митровданским обичајем.

Обичај је код нашег народа и да се на Митровдан отпуштају слуге којима је истекао уговор и изнајмљују нове.

Негдје се вјерује и да до Митровдана морају да буду завршени сви велики радови на пољу и друге ствари које се раде напољу. Вјерује се да је после Митровдана зима може сваког часа да изненади па се зато усталило мишљење да је лоша срећа ако се неки посао остави за послије великог празника.

Овај дан је познат и према томе што су се хајдуци тада растајали да би код јатака презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану сљедеће године. Тако је и настала крилатица: Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак.

Ако 8. новембра којим случајм пада снијег, каже се да је Свети Димитрије дошао на бијелом коњу, а вјерује се да ће се снежни прекривач задржати све до априла. Ако је облачно чека нас топла зима, а ако је пак ведро, према народном веровању, зима пред нама је оштра.

У Србији постоји и вјеровање да на Митровдан не треба грдити малу дјецу, колико год да су погријешила или безобразна, јер ће наводно онда цијеле године бити несташна.

Сељаци у Шумадији на Митровдан одавнина у сваки угао собе стављају белутак да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено, чешљеве и маказе.

Filter 2019