Станишић: Политичари морају поправљати друштво, а не причати бајке

Извор: Независне новине

Прошло је вријеме политике обећања, наши грађани су и превише пута до сада изневјерени и јако је тешко придобити њихово повјерење, истиче Ацо Станишић, носилац листе кандидата Демократског савеза – Демос за посланике у Народној скупштини Републике Српске из Изборне јединице 8.

Господине Станишићу, Демос је млада политичка странка и ово су ваши први општи избори. Шта је то са чиме излазите пред грађане?

Именом и презименом и свиме оним што јесмо, без увијања и шминкања стварности. Демос је странка која свој програм и политике темељи на реалном и спроводивом, темељи на томе да смо ми као чланови и кадрови странке дио народа чије повјерење се трудимо задобити, а не да смо неки отуђени појединци који не разумију свакодневне проблеме и бриге с којима се грађани сусрећу.

Ово јесу избори на републичком и државном нивоу, али смо сви ми кандидати у својим срединама, тамо гдје нас грађани већ познају и препознају. Листе смо састављали тако да су на њима људи који су препознати у својим локалним заједницама, успјешни и цијењени у својим професијама. Наши кандидати, али и други кадрови, нису познати по аферама и на то смо поносни.

Ми смо обични, нормални људи и грађани који се окупљени око једне политичке идеје труде мијењати систем набоље. Од грађана не очекујемо само да нам дају свој глас и да онда ми заборавимо на њих, већ им нудимо могућност да заједно с нама раде и граде друштво каквом сви ми заједно тежимо – успјешној и стабилној Републици Српској.

Већина политичких странака говори управо то – да им је циљ успјешна и стабилна Српска. Шта у вашој визији подразумијева таква Република Српска?

Подразумијева земљу у којој имамо више младих и дјеце, а не да се претварамо у земљу стараца. Земљу у којој млади остају и у којој је број радника значајно већи од броја пензионера. У којем радници могу да живе од својих примања, млади да се куће и остају овђе и заснивају своје породице.

Тренутно нам млади одлазе трбухом за крухом у земље Запада, а ми увозимо радну снагу са Истока. Зашто то мора бити тако?

Ми сматрамо да не мора и знамо да је свима љепше на своме, само су му потребни услови за живот, а посао нас који смо одлучили да се бавимо политиком је да те услове обезбиједмо.

Доста је приче о томе да се искривљене вриједности не могу мијењати – могу. Није лако и неће бити лако, али наша дјеца и наредне генерације заслужују да им оставимо здравију средину за живот.

Бољи систем образовања, бољи здравствени систем – систем којем вјерују и за који знају да ће их заштити у случају потребе.

Не мислите ли да тако описан систем звучи помало нестварно за тренутне услове?

Искрено, повремено и сам помислим да звучи као бајка. А баш су бајке оно што нам не треба. Треба нам искрена и здрава прича која ће рећи – е овако ћемо поправити ствари. Такве промјене ће за многе бити болне, посебно за оне који су научили да им ствари преко ноћи и без много рада падну с неба. Почевши од образовања, преко функција до стања на банковном рачуну.

Вјерујем да ће сад многи коментарисати како је лако мени причати о томе, јер моја породица има неколико успјешних предузећа, али… Ми смо своје пословање започели прије скоро 30 година. Радили смо полако и постепено, различите послове, не стидећи се ничега и данас имамо то што имамо. Успјех је некада подразумијевао много рада и одрицања, тек понекад пуку срећу, а данас је постао нешто што добијеш и оствариш ако ухватиш што више “кривина”. Морамо промијенити такву праксу.

Споменули сте приватни, породични посао. Већ више од двије године сте директор “Електродистрибуције Пале”. Има ли разлике између вођења јавног и приватног предузећа?

Лагао бих када бих рекао да нема, иако би мој одговор на прву био – нема. Од преузимања дужности сам се поставио тако да имамо неколико правила – да се цијени рад, да имамо задовољне кориснике, да се брине о ресурсима које трошимо, да обновимо што више мреже и да то учимо што брже властитим снагама, а не ангажовањем трећих лица и да је задатак свих нас у систему да на крају године послујемо позитивно. И да ова правила важе једнако за све – од онога ко дочекује странке на вратима до мене и осталих чланова управе. Већ двије године имамо најбоље резултате рада од свих електродистрибутивних предузећа, а да при томе не заостајемо ни у инвестицијама, па мислим да могу рећи да успијевамо остварити све зацртане циљеве.

Значи, рад ипак даје резултате. Kакав ће посланик бити Ацо Станишић и шта је то због чега грађани треба да свој глас дају Вама и Демосу?

Мислим да сам на други дио питања већ одговорио – зато што смо једни од њих, нормални и обични људи који не причају бајке, али имају и знања и искуство и што је најбитније вољу и став да ствари у Српској промијене набоље.

А Ацо Станишић ће у скупштини бити исти онај Ацо који је данас и који је био прије пет или 15 година. Трудићу се да будем глас оних који су ме бирали и глас Сарајевско-романијске регије у Бањој Луци, јер се тамо наш глас ријетко чуо до сада. Истоку Српске су потребна значајна улагања да би дошао у ниво са оним колико се улагало у запад и као посланик ћу се трудити да допринесем томе да се те ствари покрену. Често смо сами бирали лоше представнике и зато ћу се својски потрудити да не будем један од њих.