Wed. Sep 28, 2022
ћирилица /латиница

Преминула Невенка Kлепић Хаџибашиоглу

Извор: Филтер

Заувијек нас је напустила хумана жена великог срца Невенка Kлепић Хаџибашиоглу, саопштено је из Болнице “Србија”. У кратком тексту де подсјећа на њен живот и вриједне донације које је усмјерила у ову здравствену установу.

Рођена је 5. 10. 1930. године у Сарајеву, преминула је након краће болести 20. 9. 2022. године у Истанбулу.

У другом свјетском рату цијела њена породица била је ангажована у илегалној борби против окупатора, па и она као десетогодишња дјевојчица дотурала торбе бомби поред фашистичких рампи до илегалних праваца у подручју Осијека и Нахорева, које су држали њена браћа Бранислав (1923-1943) и Борислав (1924-1943). Сестра и отац су преживјели гестаповске затворе.

Након завршетка рата у Загребу је завршила грађевинску школу и убрзо се као бунтовник отиснула пут Европе. Била је у Италији, Њемачкој, након чега се задржала више од деценије у Паризу гдје је радила као грађевински стручњак у“ Хидроградњи“.

Удајом за Хусеина, истакнутог истанбулског новинара, 1961. године се преселила у Истанбул гдје покреће успјешан кројачки посао. Посљедњи, грађански рат је дочекала у Сарајеву гдје је проживјела голготу и једва спасила голи живот. Сарајево, свој родни град вољела је свим срцем и душом, али је имала обичај рећи да то више није оно њено Сарајево.

Kрасиле су је скромност, огромно животно искуство и мудрост које су изњедриле њене позне године. Било је задовољство водити разговоре с њом. Изнад свега, била је препуна практичних савјета и јасних развојних визија, усправна као свијећа, несаломиве физичке снаге и интелекта, космополита, полиглота. Говорила је течно три језика, живјела је у три града, Паризу, Истанбулу и Сарајеву.

Два пута годишње боравила је у родном Сарајеву чувајући успомену на родитеље, браћу, њихове хумке, чувала је и родитељски стан у центру Сарајева. Чувала је све од заборава, а свјесна да једног дана неће имати ко да обиђе гробове браће и родитеља.

Ујединивши своју практичност, визију развоја и фобију од заборава, одлучила је да кроз донације Болници „Србија“ продужи сјећање на рано преминулу браћу и на мајку коју је често спомињала као свестрану и практичну особу. Жељела је грађанима Источног Сарајева пружити нешто корисно, те је изградила објекат и донирала барокомору и апарат за остеопорозу. Основан је Центар за оксигенотерапију у помен браће и Kабинет за остеопорозу у помен мајке Јулке (1903-1980).

Вриједност донације је преко 400.000 KМ, а планирала је и нове донације. Жељела је поклонити још једну барокомору увидјевши да постоји потреба за њом. Такође је размишљала о адаптацији неке од постојећих старих зграда у сврху оснивања центра за „трећу доб“.

Цијењећи њене напоре, ове године јој је додијељено признање предсједнице Републике Српке Жељке Цвијановић, Kрст милосрђа за њену хуманост.

Идеје у погледу даљег улагања и развоја Болнице „Србија“ осујетио је њен завршетак живота. На нама је обавеза да се са дужном пажњом односимо према њеној донацији и успомени на оне у чије је име донирала. Тиме ћемо чувати успомену на једну једину и јединствену, Невенку Kлепић Хаџибашиоглу”, наводи се у тексту којим се колектив Болнице “Србија” опростио од Невенке.

Filter 2019