Мала Госпојина – дан за свадбе и вјеридбе, показује каква ће бити јесен

Извор: Срна, РТС

Српска православна црква (СПЦ) прославља данас Рођење Пресвете Богородице – Малу Госпојину, један од највећих завјетних празника.

На Малу Госпојину слави се успомена на дан када је у Назарету у дому Јоакима и Ане рођена Света Дјева Марија.

Јоаким и Ана су дуго били без дјеце. Већ стари, они су усрдно молили Бога да им подари дијете, да их обрадује као што је некада обрадовао Аврама и Сару, дарујући им сина Исака.

Јоаким једном оде у пустињу, гдје је провео четрдесет дана у непрекидном посту и молитви да се Бог и на њега смилује.

Једног дана, молећи се Богу у воћњаку под ловоровим дрветом, Ани се јави анђео Божји и рече јој да је њен вапај допро до Небеса и да ће убрзо постати мајка.

Ана се на те ријечи завјетова да дијете, које буде родила, мушко или женско, посвети Господу Богу, да му служи цијелога вијека.

И Бог их обрадова, дарова им више него су могли и уснити, не само кћерку него и Богомајку.

Када дође вријеме, старица Ана роди кћерку, којој надјену име Марија, што значи висока или господарећа.

Дјева Марија, плод молитава својих родитеља, одведена је у храм када је имала три године, како се Богу и завјетовала њена мајка Ана.

Са 14 година Дјева Марија се вратила у Назарет гдје јој је, према предању, саопштена благовијест архангела Гаврила да ће родити Сина Божијег.

Сцена Рождества Богородице са Светом Аном у постељи и новорођеном Маријом у колијевци обавезан је мотив православних икона и средњовјековних манастирских фресака.

Један од најстаријих и најбоље очуваних живописа са мотивом Рождества Богородице налази се у Краљевој цркви у Студеници, задужбини краља Милутина са краја 14. вијека.

Мала Госпојина спада у ред празника посвећених Богородици и непокретан је, што значи да има стално, фиксно мјесто у црквеном календару и означен је црвеним словом.

Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовијести, Успење Пресвете Богородице (Велика Госпојина) и они који обиљежавају успомену на догађаје из њеног живота, као што су Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.

Пред њеним чудотворним иконама дешавају се исцјељења, а људи у невољи добијају помоћ.

За данашњи велики и важан празник везују се бројна вјеровања и обичаји.

Јесење свадбе код Срба, од давнина, почињале су од Мале Госпојине.

Земљорадницима је данашњи празник означавао почетак јесењег орања и сјетву озимих усјева. Раније су приређиване разне сточарске свечаности.

Вјерује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна љековита својства, као и да јаја из тога периода могу цијелу годину да остану свјежа па се зато остављају за насад, а пилићи излежени у ове дане биће добре носиље.

Многе породице славе Малу Госпојину као своју крсну славу.

Овај дан добар је за свадбе и вјеридбе. У многим насељима одржавају се сабори, завјетине, преславе, молитве и литије.

Када је о празнику ведро, вјерује се да ће нам се сунце смијешити и током јесени, али и зиме.

Filter 2019