Wed. Sep 28, 2022
ћирилица /латиница

Колико је милиона и вила БиХ добила од некадашње СФРЈ?

Извор: Глас Српске

Земље насљеднице бивше СФРЈ до сада су подијелиле двије трећине имовине те државе, а БиХ су у тој расподјели припали станови и резиденције од Боливије до Норвешке те милиони марака од продаје објеката које нико није хтио да преузме.

Савјет министара БиХ на посљедњој сједници је усвојио информацију коју је припремило Министарство финансија и трезора, у којем је прављен пресјек стања када је ријеч о имплементацији Споразума о питањима сукцесије те његових седам анекса.

Подјела имовине је тема која је двије деценије на дневном реду заједничких комисија земаља насталих распадом некадашње државе, а у Министарству финансија и трезора БиХ истичу да је анексом “Б” уређена подјела дипломатско-конзуларне имовине према географским регионима, а бивша СФРЈ имала је 123 дипломатска и конзуларна представништва. БиХ, како је дефинисано споразумом, у свакој од регија припада 15 одсто вриједности имовине, а до сада је добила објекте на 15 дестинација.

– БиХ је у досадашњем процесу расподјеле, између осталог, добила амбасаде у Лондону, Норвешкој, Канади, Кенији, Турској, резиденцију у Аустрији, стан у Италији, кућу у Бразилу, дио објекта у Индији и десет одсто партиципације имовине у Боливији – наведено је у информацији министарства уз нагласак да је укупна вриједност имовине процијењена на 32,6 милиона долара. 

БиХ је, када је у питању новац од продаје, зарадила неколико милиона КМ. Продата је имовина у Анкари, Вашингтону, Бону и Токију, а насљеднице су се договориле већ раније о продаји објеката ДКП-а бивше СФРЈ за које није заинтересована ниједна држава насљедница.

У информацији је истакнуто и да су надлежни отворили дискусију у вези с допуном анекса “Б” новооткривеном имовином те да је отписан један број непокретности за које је, након провјере имовинско-правног и фактичког статуса, несумњиво утврђено да нису биле у власништву СФРЈ.

– Те одлуке су прве такве врсте у оквиру Заједничког одбора, што представља значајан помак у односу на досадашњи рад. Може се очекивати и рјешавање статуса свих преосталих објеката на идентичан начин – пише у информацији која је добила зелено свјетло Савјета министара.

У Савјету министара БиХ за “Глас Српске” је потврђено да је задужен члан Заједничке комисије анекса “А”, који се односи на покретну и непокретну имовину, да упути захтјев представницима осталих држава насљедница за сазивање састанка ове заједничке комисије како би започео њен рад.

– Имплементација анекса “Б”, који се односи на дипломатску и конзуларну имовину, одвија се задовољавајућом динамиком, те је истакнута потреба да овлашћени представник БиХ у овој комисији настави започете активности с циљем коначне расподјеле ДКП имовине бивше СФРЈ – речено је у Савјету министара уз нагласак да би на наредном састанку Заједничког одбора за спровођење анекса “Б” као најзначајније питање требало да буде расподјела комплекса бивше СФРЈ у Москви.

Из Министарства иностраних послова БиХ раније је речено и да ће средства добијена након заједничке продаје објеката у Берну и Њујорку, односно око 15,5 милиона КМ, бити усмјерена на куповину објеката за смјештај ДКП-ова на локацијама гдје министарство издваја знатан износ новца по основу закупа те гдје нема имовину у свом власништву.

Шума

Крајем децембра 1947. југословенски предсједник Јосип Броз Тито први пут је посјетио Румунију. Да би учврстили ново социјалистичко пријатељство, румунски званичници су поклонили Титу слику великог румунског умјетника Јона Андрескуа под називом “Шума”. Много година касније та слика је умијешана у напету шпијунску причу и открива тајну која ће уздрмати темеље и Југославије и Румуније. Документарац је свједок комплексности и разноврсности гласова који чине оно што зовемо стварношћу.

Filter 2019