Thu. Sep 29, 2022
ћирилица /латиница

„Госпојинске вечери културе“ поводом Дана манастира на Равној Романији

Извор: Срна

Соколачка установа за културу „Перо Косорић“ организовала је поводом Дана манастира на Равној Романији 25. „Госпојинске вечери културе“ чији су програмски садржаји везани за очување традиције народа Сарајевско-романијске регије.

У оквиру програма названог „Теби, горо Романијо“ пред многобројним посјетиоцима у порти Манастира Светог великомученика Георгија, у народу познатог као Соколица, наступили су млади фолклористи Културно-умјетничког друштва /КУД/ „Свети Пантелејмон“ са Хан Пијеска, млади соколачки пјесник Ђорђе Ковачевић, гуслар Петроније Чолаковић, двије изворне пјевачке групе са Сокоца.

Пажњу посјетилаца привукла је етно-група „Црвен цвијет“ КУД-а „Јахорина“ из Трнова, која постоји од 2017. године и већ је добила бројне награде на наступима, међу којима им је најдража на Сабору народног пјевања у Аранђеловцу.

На овој манифестацији данас су представљени и производи настали у оквиру радно-окупационе терапије Специјалне болнице за психијатрију и Завода за форензичку психијатру са Сокоца, два соколачка удружења жена која се баве ручном радиношћу, а посјетиоци су могли да дегустирају традиционална јела народне кухиње Сарајевско-романијске регије која су припремиле чланице Удружења „Света великомученица Текла“ са Пала.

У порти храма на Равној Романији организована је и изложба старих и нових фотографија оригиналне гласиначке народне ношње под називом „Гдје ја стадох, ти продужи“, аутора Марка Радовића из Београда.

Туристичка организација Соколац у порти манастира Соколица промовисала је туристичку понуду ове локалне заједнице.

Спортско такмичење „Романијски вишебој“ за титулу – хајдук Романије, у гађању ваздушном пушком, скоку удаљ и увис из мјеста, навлачењу клипа и бацању камена, у оквиру „Госпојинских вечери културе“ биће одржано у касним поподневним часовима, најавили су из локалне Установе за културу.

Црква Светог великомученика Георгија ове године обиљежава 20 година од освештања.

На унутрашњим зидовима храма уписано је више од 4.000 имена бораца Сарајевско-романијске регије, погинулих у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.

Filter 2019