Ухапшени Томић на оптужници заједно са још 27 Срба

Извор: Срна

Србин Боро Томић /51/, кога је јутрос ухапсила Гранична полиција БиХ на прелазу Рача, налази се на хрватској оптужници за ратни злочин са још 27 особа, саопштио је Документационо-информациони центар “Веритас”.

Према подацима “Веритаса”, против Томића и још 27 особа са подручја Дарувара, Жупанијско тужилаштво у Бјеловару, подигло је оптужницу 12. јуна 1997. године.

Том оптужницом обухваћени су и Милан Лончар, Стојан Мишчевић, Крсто Жарковић, Никола Марић, Чедомир Ускоковић, Милан Ајдиновић, Стево Ратковић, Марко Маравић, Ненад Бурсаћ, Љубомир Бањеглав, Милан Романић, Милан Шопаловић, Ненад Мајић и Сретен Кулић.

На оптужници су и Миодраг Зорић, Василије Павковић, Петар Куриџа, Рајко Глумац, Драгомир Ћасић Милан Чалић, Радоје Бојчић, Светозар Берић, Душко Боројевић, Милош Босанац, Младен Грујић, Ђуро Јечменица, Стево Каран, Боро Комленић, Мишо Марић, Горан Забрдац, Бошко Вукић, Миливој Максићи и Синиша Плавша.

Према “Веритасовим” сазнањима добијеним од његових пријатеља, Томић има држављанство Србије, гдје живи дуже вријеме са супругом и дјецом, као и држављанство БиХ које му припада по рођењу, пошто је рођен у Котор Варошу, гдје му живе родитељи и остали чланови шире породице.

Томић је ухапшен када је кренуо у посјету родитељима у Котор Варош, које је посјећивао веома често, али до сада није имао проблема приликом преласка границе.

“Веритас” наводи да је против Томића и још 27 особа са подручја Дарувара, Жупанијско тужилаштво у Бјеловару подигло оптужницу 12. јуна 1997. године због, како су навели, кривичних дјела ратних злочина против цивилног становништва и против ратних заробљеника.

Против оптужених Милана Ајдиновића, Светозара Берића, Горана Забрдца, Синише Плавшића, Бошка Вукића и Драгомира Ћасића, поступак је обустављен због смрти или због недостатка доказа.

Њима је на терет стављено да су од августа 1991. године на подручју тадашње општине Дарувар издавали наредбе или сами проводили цивилно становништво, затварали хрватске цивиле и припаднике хрватске војске, одводили у затвор, а неке и на Бучје, гдје су били злостављани, мучени и убијени, напомиње “Веритас”.

Оптужени Марко Маравић био је ухапшен на основу Интерполове потјернице 13. јуна 2014. године на граничном прелазу Србија – Македонија, затим је спроведен у затвор Скопље, гдје је преминуо 28. августа 2014. године.

Оптуженог Младена Грујића ухапсила је Гранична полиција БиХ на основу Интерполове потјернице 28. новембра 2020. године на прелазу Шепак, а мјесец дана касније изручен је Хрватској.

Оптужно вијеће Жупанијског суда у Загребу пет мјесеци касније, априла 2021. године, није потврдило оптужницу против Грујића због недостатка доказа, те је против њега поступак обустављен и укинут му је истражни затвор.

Томић је, такође, према ономе шта је испричао, био ухапшен на основу Интерполове потјернице 22. јула 2014. године у Сочију у Русији, одакле је 28. јула исте године пуштен из екстрадиционог притвора уз образложење да је у питању политички процес.

Томићеви пријатељи су испричали да је он био школовани полицајац, те је 1991. године распоређен као приправник у полицијску станицу у Дарувару, гдје га је и затекао ратни сукоб, у којем се коректно понашао.

“Веритас” истиче да је ово осмо хапшење особа српске националности са подручја Хрватске у овој години.

Милорад Тривуновић и Војислав Медић ухапшени су при уласка у Хрватску из Србије, Драго Митровић на загребачком аеродрому по повратку из Велике Британије, а Бошко Каралић у свом селу код Вуковара и он је пуштен из истражног затвора почетком маја ове године.

Светозар Окановић је ухапшен почетком маја у Норвешкој по европском налогу за хапшење и чека екстрадицију, Јован Цветић је ухапшен у Грчкој и чека екстрадицију, а Ивица Хусник је ухапшен у Србији и екстрадиран у Хрватску.

На основу међународних потјерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм свијета до сада је ухапшено 183 Срба, од којих је 70 изручено Хрватској. До сада је за њих 30 поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дјела ратног злочина у оружану побуну, што има за посљедицу губитак обештећења за вријеме проведено у притвору.

У хрватским затворима се тренутно због кривичних дјела ратног злочина налази 26 припадника бивше ЈНА и Српске војске Крајине, од којих је 16 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда.

Filter 2019