БиХ рекордер у региону по инфлацији

Извор: Независне новине

Инфлација у Босни и Херцеговини убједљиво је највиша у односу на земље региона, што и не чуди, јер, како тврде економисти, власти у Босни и Херцеговини једине су које нису адекватно реаговале на дивљање цијена, прије свега енергената, али и основних животних намирница.

У Босни и Херцеговини инфлација у мају износила је 14,4 одсто, у Србији 10,4, док је у Хрватској мајска инфлација била 10,8 одсто. Стопа инфлације у Црној Гори у мају ове године у односу на мај прошле изоносила је 11,7 одсто, док је у Словенији инфлација у мају била 8,1 одсто, с тим да је у јуну порасла за још 2,3 одсто.

Овај раст инфлације у Словенији за економисте је знак да ће јунска инфлација у БиХ бити далеко већа од садашњих 14,4 одсто.

“Ми имамо најдиректније преношење инфлације. Једино код нас власти нису предузеле мјере у правцу смањивања цијена горива и енергената нити су ограничавале раст цијена. Неки су покушали бар мало ублажили, а ми нисмо ни покушали и то је та нека разлика”, рекао је за “Независне новине” економиста Марко Ђого.

Kада је ријеч о инфлацији у Босни и Херцеговини, један од највећих узрока је свакако цијена хране, која расте далеко брже него у земљама Европске уније.

Примјера ради, закључно с априлом, цијена хране у БиХ за годину дана порасла је за мало више од 20 одсто, док је тај раст у Европској унији износио мало мање од девет одсто. Истовремено, значајан утицај на инфлацију у Босни и Херцеговини имале су и цијене енергената, прије свега нафте, а у овом тренутку Босна и Херцеговина једина је земља у региону која у том смјеру није интервенисала.

“Многе земље су покушале да интервенишу на храну, додуше није Црна Гора, али Србија и Хрватска су сигурно. У Словенији је, рецимо, цијена нафте нижа него у Републици Српској, што је доста чудно, и значајно нижа него у сусједној Аустрији, што значи да су они реаговали и што показује да се микрополитикама може направити нешто за себе и грађане”, нагласио је Ђого.

Иначе, када је ријеч о еврозони, мајска инфлација износила је 8,1 одсто и оно што забрињава јесте да и даље расте, с обзиром на то да је у јуну износила 8,6 одсто. Навјећа стопа инфлације забиљежена је у Естонији – чак 22 одсто, а слиједе је Литванија са 20,5 и Летонија са 19 одсто. Најмања инфлација забиљежена је на Малти и то 6,1 одсто, Француској 6,5, Финској 8,1 итд.

Прогнозе европских економиста када је ријеч о инфлацији нису оптимистичне, а с озбиром на то да Босна и Херцеговина увози инфлацију, готово је сигурно да ће се негативни трендови наставити и у будућности.

Бруно ле Маире, француски министар финансија, недавно је рекао да је Европа усред врхунца инфлације, која ће трајати најмање до краја године, али да се очекују високи нивои до краја 2023, када ће чак и након 2023. године инфлација бити структурално виша од онога што доживљавамо посљедњих неколико деценија.

Стручњаци у БиХ, прије свих Централна банка Босне и Херцеговине, већ једном су ревидирали своје процјене у вези с инфлацијом и прогнозирали су раст у првом полугодишну од 9,2 одсто, што ће сасвим сигурно бити премашено с обзиром на то да је инфлација у јануару била 7,4 одсто, у фебруару 8,7, марту 11, априлу 14,1 и мају 14,4 одсто.

“Успоравање инфлације очекујемо у другом полугодишту, првенствено због базног ефекта из 2021. године и претпоставке одсуства даљег интензивног раста цијена хране и енергената”, навели су крајем марта из Централне банке БиХ.

Висина инфлација
Босна и Херцеговина 14,4%
Србија 10,4%
Хрватска 10,8%
Црна Гора 11,7%
Словенија 8,1%

Filter 2019