Пада цијена барела нафте, али не и горива у БиХ

Извор: Независне новине

Цијене барела нафте на свјетском тржишту у протеклих неколико дана су у паду за више од два одсто, јер инвеститори анализирају ризик од рецесије и потражњу за горивом због подизања камата у великим економијама, преносе свјетски медији.

То се ипак не осјети у БиХ, гдје цијене нафте и нафтних деривата достижу свој максимум, а наћи гориво испод 3,50 KМ постало је готово немогућа мисија, па се иде то тога да се возачи позивају на бојкот бензинских пумпи.

Јулска испорука нафте брент за азијско тржиште пала је за 2,3 одсто, односно на 109,22 долара за барел, а сирова нафта WTI, која се производи у САД, чак на 103,46 долара по барелу. Предвиђања кажу да би у наредних 10 дана могла да падне и испод 100 долара, преноси Ројтерс. Из брокерске компаније “Хаитонф Фјучерс” чак су објавили да би у блиској будућности могло доћи и до повећања понуде на тржишту, јер подаци доказују да снабдијевање руском сировом нафтом није погођено колико је очекивано. Да ствар по тржиште, које је зависно од нафте из Русије, буде гора, Владимир Путин, предсједник Русије, најавио је да је ова држава у процесу преусмјеравања трговине и извоза нафте ка групи земаља БРИKС-а, као одговор на западне санкције.

Док друге земље покушавају обуздати тешку ситуацију на тржишту, у БиХ, усљед недостатка рјешења надлежних, грађани путем друштвених мрежа траже појашњења како цијена горива дивља, док вриједност барела нафте пада.

“Цијене нафте су 2008. године износиле максималних 147 долара по барелу. Тада је гориво било 2,10 KМ по литру на пумпама. Прије мјесец дана (22.5.2022) гориво је коштало 134 долара по барелу, а на пумпама у БиХ је тада већ било 3,26 KМ по литру.

Задњих дана цијена горива на тржишту пада и стабилизује се на 113 долара по барелу. Наградно питање је – како је гориво 3,50 KМ?! Дакле, гориво је данас јефтиније 23 одсто него 2008. године, али је литар на пумпама скупљи преко 70 одсто у односу на тај период”, наводи се у статусу који кружи друштвеним мрежама.

Алмир Бечаревић, стручњак за енергетику, не очекује да ће надлежни предузети нешто да ублаже овај удар на потрошаче. Не желећи, како каже, да оправдава дистибутере због података о којима расправљају грађани, Бечаревић појашњава да је основна разлика сада у односу на 2008. годину то што је курс долара много већи.

“Реално, рафинерије сада имају пуно веће трошкове производње, али и улазних елемената него што су онда биле. ОвDJе имамо сада и санкције према Русији, а промијењени су у добављачки правци робе”, каже Бечаревић за “Независне новине”.

Потрошачи са друге стране поново поручују да БиХ може, али једноставно не жели да реагује на ове неприлике, што је показала одбијањем ограничавања акциза.

“Морамо тражити алтернативе или друге могућности попут земаља у региону. Није да нема пара”, сматра Душан Срдић, предсједник Удружења за заштиту потрошача “Реакција” из Бањалуке.

То што надлежни не реагују, није ништа чудно, јер код нас на позицијама сједе некомпетентни људи, каже за “Независне новине” економиста Азис Суње.

“Цијена нафта је сада у паду, па би било логично и да је малопродајна цијена у паду. Држава умјесто да врши притисак на трговце и дистрибутере да спусте цијене, она их подржава”, сматра Суње.

Бечаревић је мишљења да би у све ово требало више да се укључе инспекције, јер је контрола марже, како каже, пријеко потребна.

“У ФБиХ има 721 пумпа. Чињеница је да није једноставно то обићи, али унутар једног деривата имамо распон цијена од 50 до 60 фенинга. То указује да можда има одређених манипулација”, наводи Бечаревић.

А, по друштвеним мрежама шири се позив грађанима за организовани бојкот сипања горива на бензинским пумпама у знак протеста због неконтролисаног раста цијена нафте и нафтних деривата. У позиву се истиче да током наредног викенда (25-26. јун) грађани не сипају гориво и на тај начин укажу на неприхватљив раст цијена.

Filter 2019