Tue. Jun 28, 2022
ћирилица /латиница

Започети правну борбу за поврат имовине породице Јефтановић

Извор: Срна

У наредном периоду биће ангажован тим адвоката који ће започети мирну правну борбу за повратак имовине породице Јефтановић у Сарајеву, договорено је на састанку градоначелника Источног Сарајева Љубише Ћосића и Андрее Јефтановић, праунуке једног од најугледнијих сарајевских Срба Глигорија Јефтановића.

Фото: Фото Васке

Ћосић је истакао да је циљ указати на чињеницу да Јефтановићи и остале сарајевске породице које су градиле тај град имају право да се његује и чува успомена на њих и да им буде враћено оно што је истински њихово.

“Немамо право да се одрекнемо онога што су Срби дали у изградњи Сарајева и БиХ, јер је то предуслов да би развијали Источно Сарајево”, рекао је Ћосић новинарима након састанка са праунуком Глигорија Јефтановића.

Он је навео да је то правна борба са оним што се данас зове БиХ за поврат имовине породице Јефтановић с циљем да се покаже да Сарајево, какво год да је сада, а Источно Сарајево поготово, не може и неће да заборави оно што је ова породица урадила за његов развој, а што је насилно прекинуто са Другим свјетским ратом.

Фото: Фото Васке

“Историја је једна, а Јефтановићи су у историји Сарајева заузимали значајно мјесто”, нагласио је Ћосић.

Он је навео да је у оквиру активности које се односе на културу сјећања Градска управа Источно Сарајево прошле године обновила породичну гробницу Јефтановића на сарајевском градском гробљу Баре.

Фото: Фото Васке

Ћосић је рекао да најистакнутије мјесто припада Глигорију, човјеку који је током живота /1841-1927/ дао значајан допринос развоју Сарајева, али и борби за права Срба и очувању културе и традиције свега што је носило српски предзнак у то вријеме.

“Обнављајући ту гробницу смо указали на значај српских породица које су у том периоду 19. и 20. вијека донијеле препород и развој Сарајева”, навео је Ћосић.

Он је подсјетио да је Глигорије Јефтановић изградио први хотел “Европа”, да је био зачетник акционарства у тадашњем Сарајеву, један од оснивача прве српске банке, затим Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета”, те Српског пјевачког друштва “Слога”, а помагао је и изградњу Саборне цркве.

“Глигорије Јефтановић је истински симбол тадашње БиХ и Сарајева и слободно се може рећи да је био најбогатији Србин у 20. вијеку у том граду. Он је много допринио томе како данас изгледа Сарајево”, рекао је Ћосић.

Фото: Фото Васке

Ћосић је додао да Андреа Јефтановић живи и ради у Чилеу, те изразио задовољство што је ова посјета реализована, уз жељу да покажу да су коријени Источног Сарајева у Сарајеву.

Јефтановићева је захвалила за гостопримство домаћина, наводећи да се осјећа као код куће, те додала да је у оквиру посјете граду имала прилику да и нешто ново научи, те спозна о својим породичним коријенима.

Фото: Фото Васке

“Осјећам се као нови грађанин ове земље, а захвална сам градоначелнику Ћосићу што ме је угостио и омогућио да добијем неке нове податке о мојој породици, али и започињем правну борбу за поврат породичне имовине”, истакла је Јефтановићева.

Јефтановићева је изразила наду да ће поново да дође и да ће научити српски језик.

Јефтановићева је дипломирани социолог, докторирала је латиноамеричку књижевност на Универзитету Kалифорније у Берклију и предаје на Универзитету у Сантјагу. Она је и романописац, добитница више награда из књижевности, а ради и као позоришни критичар.

Замјеник начелника општине Источно Ново Сарајево Александар Kостовић истакао је да се оваквим активностима показује однос према људима који су стварали на овом подручју.

Фото: Фото Васке

“Град Сарајево својим понашањем према породици Јефтановић показује како се односи и како би вољели да се неке ствари забораве. Они, у ствари, и нису баш пресрећни што се ове активности покрећу, а то су показали односом према имовини ове породице”, истакао је Kостовић, који је историчар.

Он је додао да се о Јефтановићима може много причати, али посебено о Глигорију, који је живи доказ да су људи који су материјално стицали доста у то вријеме, осим улагања у приватни бизнис, новац улагали у спорт, културу, односно у све што је требало да остави траг у том граду.

Фото: Фото Васке

“Њен /Андреин/ дјед Душан је исто кренуо стопама Глигорија, али је, нажалост, одведен у Јасеновац и убијен 1941. године. Њен дјед стриц Здравко је један од четворице оснивача Спортског друштва Славија”, додао је Kостовић.

Filter 2019