Tue. Jun 28, 2022
ћирилица /латиница

Дневнице радника и мајстора пробиле плафон од 100 KМ

Извор: capital.ba

Дневнице физичких радника, берача, копача, као и занатлија попут зидара, армирача, керамичара и других, толико су поскупјеле да их је постало немогуће наћи за мање од 100 марка уз обезбјеђен оброк.
Некада подцијењени радници, чије смо услуге навикли плаћати по релативно повољним цијенама, данас зарађују више него канцеларијски службеници и директори, а због обима посла принуђени су да одбијају ангажмане, дижу цијене и постављају услове.

Саговорници портала capital.ba причају да послодавци данас раднике “траже свијећом” и да је ово први пут да се више исплати радити приватно и самостално, на дневницу, него за државу у јавном сектору.

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске Стојан Маринковић каже да се брање воћа већ сада плаћа 100 марака дневно уз оброк, али и да је по тој цијени тешко налазе радници који ће изгурати комплетну бербу.

“Људи не питају, дају толико када им је потреба и ту нема преговора. Посао се мора завршити. Kасније ће се виђети да ли је то било рентабилно. Радника нема, а када их нађете, никада нисте сигурни да ће вас испоштовати до краја бербе или радова. Финални производ не трпи толике трошкове, али без њих је немогуће завршити посао”, каже он.

Додаје да и поред овако велике зараде, и даље нема много заинтересованих јер људи то не желе да раде.

Kерамичар заради дневно 400 KМ


Директор Занатско предузетничке коморе Републике Српске Јован Братић прича да је логично да дневнице расту јер је тражња огромна, занатлија нема и морало је да дође до подизања цијена.

“Први пут смо доживјели да су плате свих занатлија и физичких радника више него у јавном сектору. Морамо бити реални и прихватити стварност. Ако послодавац мени уплаћује доприносе на плату од 650 марака, питам ја вас каква мене пензија чека? Шта ме мотивише? Ми смо на најбољем путу да останемо без радника ако не кренемо гледати из њиховог угла”, каже Братић.

Он објашњава да криза са занатлијама код нас није од јуче и да се она сада само показала у најјачем свјетлу. Занатство се никада није рехабилитовало, нема интересовања ученика за ове средње школе. Братић говори да би овакво поскупљење њихових услуга можда могло да пробуди интересовање, али мора се имати у виду да се до сада се у школама једва попуњавало по једно одјељење занатлија.

“Пустите патриотизам и заблуде да нигдје није као код нас, да нема нигдје оваквог кисеоника. дјеца се на то не пале. Они данас сурфају по интернету, траже добре плате и одлазе. Наше је да им понудимо боље услове, добре плате и сигурност, да бисмо очекивали продуктивност”, каже он.

У занатском сектору најплаћенији су оператери на ЦНЦ машинама чија плата није испод 1.500 марака. Сервисери наплаћују “излазак на терен”, своје вријеме за које ће вам утврдити шта је квар. Kерамичари у међувремену наплаћују минимално од 15-28 марака по квадрату.

“Најслабији мајстор ако положи десет квадрата дневно, неће зарадити испод 150 марака. Видио сам неки дан на једној грађевини керамичара који дневно заради 400 марака. Наравно, то је физички захтјеван посао, не смије се подцјењивати, али зарада је изузетна“, каже он.

Тржиште ће опустошити фабрике


Међутим, не зарађују све занатлије добро. Дио њих, запослених у фабрикама и даље раде за мале плате, због чега је само питање тренутка када ће се они одлити у слободњачке воде.

Предсједник Синдиката текстила, коже и обуће Републике Српске Данко Ружичић упозорава да је овај раст цијена знак недостајања радне снаге и да је све препуштено тржишту.

“То је по мени посљедица недостатка колективних уговора којим бисмо регулисали статус свих занатских радника у привреди. Немамо ниједан у грани која није државна. Многи не би отишли на запад да су имали добре плате и нормалне услове за живот”, каже он.

Ружичић каже да су у његовом сектору плате врло мале, прошле године око 710 марака у просјеку за све запослене у овој области, а да су ове године мало више, око 800 марака.

“Ако рачунамо да је радник радио идеалних 176 сати, односно 22 дана по осам сати у једном мјесецу, а знамо да су сви радили више, то значи да се цијена сатнице са четири марке повећала на 4,5 марака. Упоредите то са једним од занатлија који данас наплаћују огромне дневнице, чак и када узмете у обзир да њима нико не уплаћује доприносе и да не раде сваки дан”, каже Ружичић.

Ипак, он каже да су потреси на тржишту рада најава нашим послодавцима да ће, ако не крену да цијене раднике који сада раде за ову и овакву плату, убрзо остати потпуно без њих.

“Не смије се више гледати на радника као да је најамник и плаћати му плату 650 марака убијеђен да је све ријешено. Послодавци ће морати мислити и о платама и о односу према радницима, прековременом раду и свим оним ставкама које су до сад занемаривали”, каже он.

Filter 2019