Ковачевић: Кроз судски процес доказати истину о злочину у Добровољачкој

Извор: Агенције

Кроз судски процес треба доказати истину о злочину у Добровољачкој улици у Сарајеву, и са те стране добро је што је и након 30 година дошло до оптужнице, рекао је некадашњи генерал-мајор ЈНА Душан Ковачевић, гостујући у Јутарњем програму РТРС-а.

– У том процесу ће се моћи побити лажна истина коју причају  сво вријеме у Сарајеву. Они су интезивно радили на томе да се не подигне оптужница, јер имали су сво вријеме Суд БиХ под својом контролом, односно СДА га контролише – нагласио је Ковачевић, који је и сам био у колони која је нападнута, у санитетском возилу, гдје је од осам официра, њих троје смртно страдало. Ковачевић је тада рањен.

Истакао је да ипак има сумње, поготово након што је Суд БиХ у првостепеној пресуди ослободио Драгана Викића, ратног команданта Специјалне јединице Министарства унутрашњих послова РБиХ оптужби за ратни злочин над војницима ЈНА у Великом парку у Сарајеву.

У Источном Сарајеву и Сарајеву сутра ће бити обиљежено 30 година од злочина над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици.

Овај догађај организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.

Према програму ове меморијалне манифестације под називом “Страдање припадника ЈНА у Сарајеву – Добровољачка улица”, у Цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима у Источном Сарајеву од 10 до 10.20 часова биће служен парастос за убијене припаднике ЈНА.

а 10.40 часова планиран је полазак аутобуса за Добровољачку улицу (данас Улица Хамдије Крешевљаковића), а за 11 часова мирна шетња са цвијећем, док је повратак у Источно Сарајево предвиђен за 11.50 часова.

Програм ће бити реализован уз присуство највиших званичника Републике Српске, српских представника у заједничким институцијама БиХ, руководства градова и општина, чланова породица погинулих припадника ЈНА, преживјелих учесника, као и представника Трећег пјешадијског (Република Српска) пука Оружаних снага БиХ.

Очекује се присуство и представника невладиних организација и удружења од јавног интереса проистеклих из протеклог одбрамбено-отаџбинског и Народноослободилачког рата, те градских и општинских удружења и грађана, најављено је из Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.

Тужилаштво БиХ подигло је недавно оптужницу за злочине над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у против Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Хамида Бахта, Хасана Ефендића, Фикрета Муслимовића, Јусуфа Пушине, Бакира Алиспахића, Енеса Бездроба, Исмета Дахића и Махира Жишка.

Истрага је настављена због сумње да је почињен ратни злочин, а одлуком је ван снаге стављена ранија наредба о обустављању истраге од 17. јануара 2012. године у односу на пет лица, те је наређено поновно отварање истраге.

Почетком маја 1992. године, злочин над  војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије РБиХ, Територијалне одбране РБиХ и, посебно, паравојних муслиманских фаланги којима су командовали освједочени предратни криминалци.

Нападом у Добровољачкој улици на колону ЈНА, која се почетком маја 1992. године мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство такозване РБиХ.

Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја нападом на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључиле струју, воду и телефон.

Биланс крвавог пира износи 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету “Ђуро Ђаковић” три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет, а на другим локацијама у Сарајеву 13.

Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два муслимана и два Албанца, од којих 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица која су радила у ЈНА.

Filter 2019