Помен Јеврејима страдалим у Холокаусту

Извор: Срна

У Јасеновцу ће данас бити обиљежен Јом хашоа – помен на шест милиона Јевреја страдалих у Холокаусту.

Централна комеморација у Хрватској биће одржана код Каменог цвијета у Јасеновцу с почетком у 17.00 часова, саопштено је из Српског народног вијећа.

Помен ће служити главни рабин у Хрватској Луциано Моше Прелевић, а очекује се обраћање Огњена Крауса, предсједника Жидовске општине Загреб и координације жидовских општина у Хрватској.

У саопштењу се наводи да ће помену присуствовати посланик и предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац, те генерални секретар СНВ-а Саша Милошевић.,

Страдање Јевреја у нацистичким и фашистичким логорима током Другог свјетског рата, јеврејске општине у цијелом свијету обиљежиће комеморацијама.

Представници јеврејских удружења, незадовољни што власт у Хрватској још није забранила усташка обиљежја, одбили су да 22. априла присуствују комеморацији поводом 77 година од пробоја логораша из усташког концентрационог логора.

Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац је дан раније предводио делегацију која је у селу Млака, код Јасеновца, присуствовала литургији у Храму Светог пророка Илије, поводом Дана пробоја логораша у Јасеновцу.

Комеморација у Спомен подручју Јасеновац обиљежава се у знак сјећања на 22. април 1945. године и пробој 600 логораша од којих је преживјело њих око стотину. Уједно се одаје почаст свим страдалим и преживјелим логорашима.

Систем концентрационих логора Јасеновац представља једно од највећих стратишта у Другом свјетском рату, а од 1941. до 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највише Срба, Јевреја и Рома, укључујући и десетине хиљада дјеце у логору Јастребарско.

Методе убијања логораша укључивале су вјешања, убиства ножевима, маљевима и сјекирама, те ватреним оружјем. Убиства су се извршавала на разним локацијама унутар комплекса Јасеновац и повезаних логора, те у оближњим селима.

Свјесни да губе рат, усташе су ликвидацију логора Јасеновац започеле 8. априла 1945. године. То је подразумијевало да се убију сви преостали логораши, уништи логорска архива и да се објекти логора спале и униште до темеља.

Дан прије пробоја, 21. априла, у Јасеновцу је било 1.073 логораша, који су одлучили да изврше пробој. За вођу је изабран Анте Бакотић, који је дао знак за почетак устанка 22. априла 1945. године, у 9.50 часова.

Усташку ликвидацију концентрационог логора Јасеновац и пробој успјело је преживјети 169 логораша.

Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора закључила је да су Хрвати у Јасеновцу и Доњој Градини убили више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја.

Међу страдалима за 1.337 дана постојања логора Јасеновац било је више од 20.000 дјеце.

Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина је највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац.

У Меморијалном комплексу Јасеновац, који данас припада Хрватској, као жртве су наведени само они који су идентификовани, односно 83.145 убијених.