Sat. May 28, 2022
ћирилица /латиница

Вишковић: До краја године без поскупљења струје

Фото: РТРС

Извор: Срна

Грађани Републике Српске у овој години неће плаћати већу цијену електричне енергије без обзира на инфлацију и глобалну кризу, изјавио је предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.

Вишковић је истакао да је електрична енергија у Српској и даље најјефтинија у региону, али да без обзира на то нису планиране измјене цјеновника ни за домаћинства, ни за привреду.

“Наша домаћинства плаћају 22,5 евра по мегавату, а привреда 53 евра по мегавату, и то они који су имали уговоре на годину дана, док они који су прошле године склопили уговор на двије године плаћају електричну енергију по цијени од 49,5 евра по мегавату”, рекао је Вишковић.

Он је подсјетио да је цијена електричне енергије на свјетским берзама 300 евра по мегавату.

Када је ријеч о гасу, Вишковић је навео да његова цијена тренутно прелази 1.300 долара на 1.000 метара кубних, док Српска и БиХ и даље плаћају 364 долара на 1.000 метара кубних.

“То можемо захвалити споразуму који је Српска постигла са Русијом и Гаспромом. Желим да им се захвалим за то, свидјело се то некоме или не. У једном моменту гас је имао цијену од 3.000 долара на 1.000 метара кубних, али ми то нисмо осјетили”, напоменуо је премијер Српске.

Говорећи о приједлогу Владе о укидању акциза на нафту и нафтне деривате, Вишковић је навео да су, и без укидања акциза, нафта и нафтни деривати у БиХ јефтинији од оних у окружењу.

“Укидањем акцизе на мјесец дана, Српска би изгубила 17,6 милиона КМ, али ми смо спремни да то урадимо ако ће то донијети добро грађанима. Међутим, ту има једна озбиљна дилема. Шта да радимо са резервама оних дистрибутера који су већ набавили нафту и нафтне деривате и платили те акцизе? Може се наћи начина да се то ријеши, али то тражи вријеме”, истиче Вишковић.

Упитно је, тврди Вишковић, и шта ако се БиХ одрекне акциза и онда почну долазити грађани из региона како би купили нафту и нафтне деривате, који би њима били још повољнији, јер нема акцизе и ослобађају се ПДВ-а.

“То значи да би у датом моменту могли да имамо огромне редове, поготово у пограничним дијеловима, те да се можда чак угрози снабдијевање наших грађана. Је ли нам то циљ? Из тог разлога је Влада тражила да се то ограничи на мјесец дана, а не на шест мјесеци како је предлагао СДП”, појаснио је Вишковић за Српскаинфо.

Говорећи о кризи коју су у цијелом свијету, па и у Српској, изазвала дешавања у Украјини, Вишковић је подсјетио да је Влада предложила укидање ПДВ-а на основне животне намирнице и повећање стопе на луксузну робу са 17 на 22 одсто, уз ограничење до 31. децембра 2022. године.

“Планирамо ускоро да повећамо плате, пензије и борачка издвајања. У међувремену смо искористили наш Закон о интервентним набавкама и обезбиједили одређене количине основних животних намирница, као резерве за “не дај Боже”. Те резерве ће служити ако се поремете ланци снабдијевања или ако дође до дивљања цијена”, нагласио је Вишковић.

Вишковић је навео да се Српска припрема за надолазећу жетву и планира откупити одређене количине пшенице, коју ће задржати као резерву за потребе Српске.

Он је напоменуо да је производња пшенице у Српској негдје 200.000 тона годишње, од чега може да се добије 120.000 тона брашна, а да је у нормалним околностима, потрошња грађана у Српској 5.500 тона брашна мјесечно.

“То значи да наша једна жетва обезбјеђује брашна за скоро двије године. Међутим, проблем је што ФБиХ нема значајну производњу пшенице, па добар дио брашна или пшенице из Српске заврши у ФБиХ. У том случају, производња пшенице у БиХ није довољна за прехрану свих становника, и морамо увозити одређену количину пшенице са других простора”, навео је Вишковић.

Вишковић је навео да су пољопривредници, до сада, за хектар засијане пшенице добијали 300 КМ из аграрног буџета Српске, али да је узимајући у обзир раст цијена нафте, минералних ђубрива и слично, Влада одобрила додатних десет милиона КМ из Компензационог фонда Српске за аграрни буџет, који износи 75 милиона КМ.

“Повећали смо, тако, износ за још 100 КМ по хектару засијане пшенице, па премија сада износи 400 КМ, умјесто 300 КМ. Српска такође, за разлику од ФБиХ, већ неколико година има такозвани плави дизел и нашим регистрованим произвођачима омогућавамо да добију по 100 литара дизела по хектару обрадиве површине. Ми то суфинансирамо са 50 фенинга по литру”, напоменуо је Вишковић.

Вишковић је подсјетио да је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде прије неколико дана завршило списак за суфинансирање набавке нове механизације, опреме и објеката за пољопривредну производњу, за што је у буџету издвојено седам милиона КМ.

“Међутим, према приспјелим захтјевима потребан нам је 21 милион КМ, јер сви који су послали захтјев испуњавају услове из нашег јавног позива. Влада Српске је одлучила да никога не одбије, па ћемо обезбиједити додатних 14 милиона КМ и испоштовати све захтјеве. Морам напоменути да је од 2019. године до данас износ за те намјене порастао са пет милиона на 21 милион КМ”, истакао је Вишковић.

Filter 2019