Tue. May 17, 2022
ћирилица /латиница

Најпознатији египтолог Захи Хавас: “Босна нема пирамиде. То је брдо…”

ФОТО: Label News

Извор: Недељник

Увек у потрази за новим открићима, чувени археолог, египтолог, истраживач, бивши генерални секретар Савета за старине и први министар за антиквитете Египта, некадашњи директор платоа Гизе, борац против теорија о античким астронаутима и заступник идеје да Велика Британија мора да врати све украдене антиквитете древног Египта, међу првима „камен из Розете“, доктор Захи Хавас од 7. марта у 20.00 води нас у нову авантуру на каналу Viasat History.

„Откриће злата и мумија увек је занимљиво за публику, али историјски та открића немају велику важност. Наша мисија је потрага за градитељима пирамида. То су проналасци који мењају историју и креирају нову будућност“, поручује на почетку ексклузивног разговора за Недељник Захи Хавас, додајући да ћемо у новом дводелном документарцу видети његов тромесечни пројекат ископавања преосталих мистерија у комплексу Сакара и открића до којих је са својим археолозима дошао у до сада потпуно нетакнутом погребном комплексу закопаном дубоко под песком у подножју пирамиде краља Тетија. Али то није све.

„Говоримо о Златном граду који је пронађен у Луксору. Реч је о веома важном открићу, које ће нам представити рад до сада непознатих уметника и скулптора који су направили споменике посвећене Тутанкамону и његовом деди Аменхотепу Трећем. Такође, бавим се ископавањима у гробници Рамзеса Другог која је била уништена поплавама. Тренутно радимо на обнављању делова овог комплекса, а истовремено смо у интензивној потрази за гробницом краљице Нефертити, која се према мом мишљењу крије негде у Долини краљева. У исто време тражимо гроб фараона Аменхотепа, а ископавамо и у области краља Тетија који је био први краљ шесте династије. У овој области пронашли смо неких 50 гробова и у сваком су и даље нетакнути саркофази и артефакти. Једно од великих открића је и новопронађени храм краљице Неит, што је, такође, огромно откриће. Ипак, за нас је сада приоритет проналазак гробнице краљице Нефертити и њене ћерке Анкесенамон, супруге фараона Тутанкамона.“

У чему проналазите мотивацију за нова истраживања после свих ових година?

Када имате страст за оним чиме се бавите, лако је пронаћи мотивацију. Баш због те страсти дошао сам до свих својих открића и уверен сам да ћу остварити и сва она која сам зацртао. Уверен сам да човек може имати тело старца а енергију младића ако је та ватра живота и даље снажна у њему.

Да ли ће моћни Египат икада престати да нас изненађује својим открићима?

Засада смо открили тек 30 одсто свих античких египатских споменика. Без сумње ће се изненађења наставити кроз векове који долазе. Занимљиво је да широм Египта готово сваког дана имамо бар једно археолошко откриће, а тим темпом ми смо загребали тек површину онога што лежи испод пустиње. Египат је таква земља која лако зароби срца људи својим пирамидама, Сфингом, Тутанкамоном, мумијама… То је земља са највећим бројем јединствених артефаката на свету који не постоје у било којој другој цивилизацији. Јасно је због чега је толико привлачан за туристе и љубитеље историје.

Како бисте описали своју каријеру?

Најприближнији и најтачнији опис био би да је моја каријера узбудљива. Радим на великим и важним открићима која мењају ток историје. То је велика одговорност за једног обичног човека.

Сећате ли се својих првих открића? Јесу ли присутна и даље иста осећања када наиђете на неку важну ископину?

Моје прво откриће била је статуа богиње Афродите коју сам пронашао у једној гробници на налазишту Ком Або Билоу. Када сам је очистио, рекао сам себи: „Пронашао сам своју љубав.“ Била је то инстинктивна страст, која је са годинама постајала све снажнија.

Јесте ли се тада заинтересовали и за историју Египта?

Не, било је то много раније. Уписао сам студије историје Египта, али до тада уопште нисам био претерано заинтересован за ту тему, нити сам разумео шта је то толико посебно у прошлости моје земље. Све док нисам нашао ту статуу. То откриће заувек је променило мој живот и открило ми је једну велику љубав које до тада нисам био свестан.

Када је то било, сећате ли се?

Наравно, тада сам имао 21 годину.

Имате ли неку мисију, неко откриће које нисте остварили, а које бисте назвали својим животним делом?

Дефинитивно су то гробница и мумија краљице Нефертити. За мене је то најважнија мисија у животу. Као што сам рекао, тренутно радим на томе. Скенирамо целу Долину краљева у потрази за њом. Такође, још једно важно откриће на ком ћу тек почети да радим јесте потрага за гробницом чувеног Имхотепа, званичног бележника фараона Џосера за кога је Имхотеп изградио шестостепену пирамиду у Сакари. Он је био Џосеров првосвештеник, први државни лекар, пионир хирургије, везир, једна од две најутицајније и најважније личности историје Египта. А шира публика га је видела и у холивудском хит филму „Мумија“.

На који начин је прошлост Египта променила будућност човечанства?

Верујем да ћемо то тек открити када човечанство дође на одређени степен развитка који ће нам омогућити да заиста разумемо ову древну цивилизацију. Веровање у живот после смрти изградило је Египат као цивилизацију. То исто веровање и данас толико окупира човечанство које га тако мало разуме. За два миленијума успели смо открити мање од трећине онога што су Египћани за своје целокупно трајање изградили. Шта мислите, колико ће нам требати да разумемо шта је то што смо пронашли? И зашто је то толико тежак задатак?

Видели смо да сте посетили нашу земљу пре неколико година и да вам Србија није странац?

Тако је, био сам почасни гост на прослави поводом вашег Дана државности, пре неколико година, а баш сам пре неко вече угостио вашу делегацију за избор мис Србије и ваше прелепе девојке, овде у Египту. Био сам домаћин на забави у њихову част, будући да се избор за Мис Србије организује у Египту. Такође, долазио сам у Србију много пута како бих држао предавања и имам само најлепше утиске о вашој земљи и људима. Египћани воле Србе. То је тако већ деценијама.

Када смо већ код Балкана, немогуће је а као краља пирамида не питати вас за мишљење о босанским пирамидама. Да ли су то заиста гробнице фараона и краљева који су живели у Босни?

Сматрам да то нису уопште пирамиде. Верујем да је то природна творевина, обична планина. Никако није реч о пирамиди. Проучавао сам облик и оно што је до сада пронађено од материјала и једини закључак до ког сам дошао јесте да је реч о природним каменим блоковима које можете наћи испод површине било које друге планине тог типа, али нема никаквог доказа да је заиста реч о пирамидама. Мој закључак је да то нису пирамиде.

За крај, зашто су Египћани одабрали баш пирамиду као облик за гробнице својих фараона и краљева?

Они су веровали да је њихов бог у почетку био направљен од воде. У средишту те воде била је планина. Они су веровали да је бог добио своје материјално обличје на тој планини кроз Сунце на њеном врху. Тако је рођен Бог Сунца. Египатски краљеви се од тада сахрањују под пирамидама које симболишу ту планину на чијем је врху Сунце као божанство. Кроз ову симболику описан је њихов пут ка загробном животу и статусу божанства.

Filter 2019