Sat. May 28, 2022
ћирилица /латиница

Излазак Срба из Сарајева – трајни залог стварању Српске

Извор: Срна, фото: Фото Васке

Срби су изласком из Сарајева 1995. година дали трајни залог стварању Републике Српске, поручио је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић на академији “Слобода кроз голготу” у оквиру обиљежавања 26 година од егзодуса сарајевских Срба.

– Оно што је одбрањено препуштено је другима и тада је стављен залог опстанка Републике Српске. Велика је дилема, да су Срби у овом броју остали у Сарајеву, како би данас многи простори Републике Српске изгледали – рекао је Ћосић.

Он је напоменуо да је егзодус сарајевских Срба трећи по бројности, након егзодуса из Хрватске и са Косова и Метохије.

Ћосић је упитао како данас изгледају средине у којима живе Срби из Сарајева, једним дијелом у Источном Сарајеву, а како изгледају средине које су напуштене.

– На шта данас личе Вогошћа, Илијаш, Хаџићи, Грбавица, Рајловац, Рељево и све оне средине у којима су Срби били доминантни и које су годинама стварали? Личе на неке мало измијењене касабице, доминантно изграђене туђим капиталом и са изграђеним вјерским објектима – рекао је Ћосић.

Ћосић је напоменуо да Источно Сарајево, али и друге општине Српске у којима су сарајевски Срби исказали стваралички потенцијал, показује колико су ти људи, који су 1995. године напустили Сарајево, успјели да се материјално и духовно уздигну, те истакао да је огромна разлика између Сарајева данас и некад.

– Огромна је разлика између Сарајева које је имало 157.000 Срба и данас, када их је мање од 5.000, као и Источног Сарајева, које је некад имало око 10.000 људи, а данас има 60.000 и представља мјесто и центар окупљања. Као Срби тада, тако данас Источно Сарајево представља значајан фактор опстанка Републике Српске – указао је Ћосић.

Савјетник српског члана Предјседништва БиХ Бошко Томић рекао је да само присјећање на доба егзодуса сарајевских Срба и данас изазива стрес, а да је њему најтеже било да гледа када су људи, осим своје покретне имовине, носили и посмртне остатке најмилијих.

– Срби који су остали на овим просторима с пуним правом су рачунали на земљу ослобођену и у њиховом власништву – њихова ђедовина – да ће остати. Нажалост, свјетски моћници су одлучили да буде другачије – рекао је Томић.

Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бранко Короман упитао је како се другачије може назвати него жртва, а не агресор, када неки град изгуби 100.000 становника, погине 7.000 људи и 121 дијете, а нестане 221 лице.

Он је нагласио да је српски народ у Сарајеву два пута страдао, први пут током одбрамбено-отаџбинског рата, када је бранио своја огњишта, породице и право на живот, а други пут послије Дејтона када је морао да напусти све што је одбранио.

Он је подсјетио да је 1995. године 120.000 Срба, носећи посмртне остатке својих најмилијих страдалих у одбрамбено-отаџбинском рату, кренуло у неизвијесност.

– На Сокоцу је сахрањено око 1.000 посмртних остатака, али и у другим општинама широм источног дијела Републике Српске. Обавеза свих нас је да не заборављамо и сваке године подсјећамо на чињенице да демантујемо тезе о српског народу као агресору – рекао је Короман.

Короман је подсјетио да је обиљежавање 26 година од егзодуса сарајевских Срба организовао град Источно Сарајево и Културни центар Источно Ново Срајево.

Осим академије, организована је и изложба фотографија егзодуса Срба из Сарајева.

Filter 2019