Милиони из Централне банке БиХ спас од несташице

Извор: Глас Српске

Српска, а и БиХ у цјелини, суочава се већ неко вријеме са таласом поскупљења усљед глобалне инфлације, због чега је републичка власт спремила приједлог који ће предочити и федералним партнерима, а тиче се “ослобађања” новца који се налази у Централној банци БиХ.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик објелоданио је јуче да ће предложити измјене закона о Централној банци БиХ да би било дозвољено да она тргује домаћим вредносним папирима на домаћем тржишту. План јесте да се на тај начин 400 милиона евра нове емисије новца упути, односно дозначи или прода ентитетима, са циљем да хитно формирају своје робне резерве.

– Представници два ентитета, који имају надлежност и требало би да управљају с одређеним економским процесима, треба хитно да сједну и потенцирају измјене тог закона које ће дозволити да домаћим вредносним папирима може трговати Централна банка на домаћем тржишту – рекао је Додик на конференцији за медије у Источном Сарајеву.

Ако би расподјела ових средстава била у омјеру 40 одсто и 60 одсто, каже Додик, за Српску би то значило око 300 милиона КМ, а остатак би отишао у ФБиХ.

– Ми бисмо могли да формирамо значајне робне резерве, имајући у виду нека очекивања да ће доћи до несташице неке робе широке потрошње. Ништа више не урушава економију као инфлација, мислим да би требало хитно радити, јер и друге земље ужурбано раде на формирању робних резерви за потребе државе. Уколико то не урадимо биће веома тешко обезбиједити неки новац имајући у виду нашу ситуацију – рекао је Додик.

Предсједник Фискалног савјета Републике Српске Миленко Крајишник за “Глас” каже да је потребно измијенити закон о Централној банци на начин да дио изнад стоодстотног покрића слободних резерви употријебе ентитети као оснивачи Централне банке.

–  То треба урадити тако што би Централна банка узела обвезнице које емитују ентитети. То су пласирана средства девизних резерви која нису потрошена. Та средства би када обвезнице доспију била враћена, односно била би у употреби као што се користе када се пласирају иностране хартије од вриједности. Централна банка би имала некакав приход, а ентитети би дошли до повољних новчаних средстава – навео је Крајишник.

Да би се то омогућило потребно је да измјене закона добију подршку у Парламенту БиХ.

– И раније смо то заговарали. Видјећемо да ли ће сада бити политичке воље и слуха. Углавном тај приједлог раније није заживио, али би било свакако корисно да добије зелено свјетло у овом моменту – навео је Крајишник.

Измјене закона о Централној банци на тај начин не би угрозиле стабилност марке и њен курс.

– Са друге стране, новац би био у употреби и сви бисмо имали користи, али потребно је то урадити на професионалан начин како се, иначе, и пласирају девизне резерве – казао је Крајишник.

Члан Комисије за финансије и буџет Представничког дома Парламента БиХ Мира Пекић (ПДП)  рекла је да Додиков приједлог заслужује пажњу.

– То би подразумијевало измјену закона и у том случају владајуће политичке партије мораће да сједну и разговарају. У овом, конкретном случају, ријеч је о усмјеравању средстава у робне резерве, а у Српској немамо робне резерве, већ Закон о интервентним набавкама тако да ће ово све за собом повући промјене још законских прописа – рекла је Пекићева за “Глас”,

Економиста Александар Љубоја је категоричан. Централна банка је, истиче, институција која је застарјела.

– Ту институцију би требало корјенито реформисати као и Управу за индиректно опорезивање, те низ других. Оне се сналазе у датом моменту и једноставно су остале изван времена, односно у оном времену када су настале. Банка је добар дио новца изгубила усљед окоштаности система. У сваком случају, ако купујете дужничке хартије од вриједности на ино тржишту, каква је разлика ако то радите на домаћем. Ако је неко ваш власник, остварујете одређену добит, нормално је да тај принос буде на располагању власнику – каже Љубоја. 

Српска, за разлику од ФБиХ, нема робних резерви јер је то јавно предузеће завршило у стечају, а Законом о интервентним набавкама из 2017. године је промијењен систем функционисања робних резерви. У Министарству трговине и туризма постоји Одјељење за интервентне набавке, а Влада је недавно усвојила План интервентних набавки производа, робе и средстава за 2022. годину, којим су обухваћене основне животне намирнице, роба за потребе привреде, нафта и нафтни деривати.  Дефинисано је преко 850 добављача, односно привредних субјеката који могу бити носиоци снабдијевања у свим нашим локалним заједницама, а у случају било какве потребе, тврде, Влада Српске има механизме и начине да реализује сваку врсту интервентне набавке сваке врсте производа.

О поскупљењима и свему што би могло да услиједи, разговарано је недавно и у оквиру федералних институција. За ублажавање посљедица поскупљења основних намирница, Влада ФБиХ је у овогодишњем предложеном буџету планирала, према информацијама федералних медија, десет пута више новца за тамошњу дирекцију робних резерви у односу на раније године.

ПДВ

У БиХ се у неколико наврата полемисало о диференцираној стопи ПДВ-а, али није било подршке. Посљедњи приједлог у парламентарну процедуру на нивоу БиХ, прије неколико дана, упутио је СНСД. Предложеном измјеном, што је један од начина за смањење удара инфлације, дефинисано је да стопа ПДВ-а за основне животне намирнице и нека друга добра буде десет одсто, за остале робе да остане 17, а да порез на луксузну робу буде повећан на 22 одсто.

Таксе

Милорад Додик изјавио је да је због отвореног тржишта снабдијевања меса на простору БиХ уништена комплетна домаћа сточарска производња. БиХ је, казао је, за увоз говеђег, свињског и пилећег меса, уплатила 852 милиона КМ.

– Оно што може помоћи да се побољша стање домаће производње меса јесте то да се приликом увоза под хитно уведе нова такса, да се плати разлика између онога колико је оно субвенционисано код нас, а колико у другим земљама – поручио је Додик.

Filter 2019